Vinčanci su zauvek promenili svet

Vinča Belo Brdo predstavlja jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi gde je do sada otkriven veliki broj korisnih informacija koje su nam mnogo rekle o životu na ovim prostorima, pre više od sedam hiljada godina.

Danas, kada nas očekuju novi radovi na ovom lokalitetu od izuzetnog značaja, razgovarali smo sa arheologom Miroslavom Kočićem koji je, po završetku doktorskih studija u inostranstvu, odlučio da se vrati u Srbiji i da svojim radom pomogne da se vinčanska kultura i istraživanje, zaštita i prezenacija iste podignu na jedan viši nivo, kao jedan od najbitnijih elemenata kulturnog nasleđa celog čovečanstva.

Na rubu prestonice Srbije, nalazi se jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi – Vinča Belo Brdo, po kojem je i cela pozno-neolitska kultura na Balkanu dobila ime. Po čemu su Vinčanci bili jedinstveni?

Kada je početkom XX veka profesor Miloje Vasić definisao novu kulturu, koja se odlikovala vrhunskim umetničko-zanatskim artefaktima, nije mogao ni da sanja koliko će njegovo otkriće biti značajno. Lord Kolin Renfru, jedan od najznačajnijih živih arheologa je još sedamdesetih godina XX veka rekao da će najbitniji odgovori o praistoriji Evrope biti otkriveni odgonetanjem tajni vinčanske kulture. Posle više od veka proučavanja, otkrivamo fascinantan svet srednjeg i poznog neolita, a samo na teritoriji Srbije više od 600 naselja kulture u kojoj cvetaju trgovina, inovacije, nova društvena organizacija.

Kako je došlo do takve tranformacije i razvoja zanatstva, trgovine i umetnosti?

Zajednice ranog neolita su uglavnom manjeg obima, a prvi zemljoradnici na Balkanu, pripadnici starčevačke kulture, dosta su pokretni. Oko 5.300 godine p. n. e, negde na centralnom Balkanu se dešava ogromna transformacija i pojavljuju se naselja ogromne površine, pravi proto gradovi, od po više stotina kuća, ulica, trgova… Ta promena označava dolazak nove blistave faze u razvitku ljudskih društava – vinčanske kulture! Uz drastičnu promenu načina života, dešava se vatromet kreativnosti i inovacija, kao posledica umrežavanja ogromnog broja ljudi koji žive na jednom mestu, ali i udaljenih zajednica kroz trgovinu koja cveta. Vinčanska kultura postaje nešto slično proto društvenoj mreži, dok lokalitet Vinča Belo Brdo, koje se nalazi u blizini ušća nekoliko najznačajnijih koridora i reka u Evroaziji (Dunav, Sava, Tisa i Morava) tada postaje svojevrstan pandan frankfurtskom aerodromu neolitske Evrope. Mesto razmena ideja i robe, ali vrhunskog zanatstva.

Istraživanja su pokazala da se prvo topljenje metala dogodilo baš u Vinči? Da li je time postavljeni temelj za sve buduće industrijske revolucije?

Vinčanci su pioniri inovacija i to jedne od najvećih u ljudskoj istoriji – ovladavanje metalurgijom i pretvaranje stene u metal. Istraživanja na više lokaliteta, uključujući i Vinču Belo Brdo dala su apsolutne dokaze da se u Vinči javila najranija ekstraktivna metalurgija na svetu – prvo topljenje metala. To je prouzrokovalo revolucionarnu bujicu i zauvek izmenilo svet.

Vlada Srbije je početkom godine projekat istraživanja, zaštite i prezentacije nalazišta Belo brdo u Vinči proglasila za kapitalni projekat od izuzetnog značaja. Kao rukovodioca projekta, koja je Vaša vizija razvoja lokaliteta?

Podrška Vlade će omogućiti ne samo da se reše neki od akutnih problema, poput sanacije aktivnog klizišta ispod lokaliteta i problema divlje gradnje, već i da Vinča opet postane centar – ovoga puta istraživanja i prezentacije neolita i praistorije, što je i moja vizija. Vinča će biti mnogo više od obične kulturne atrakcije. Postaće centar promocije nauke i istraživanja koji će inspirisati sledeću generaciju inovatora. Nadamo se i tehnološkoj revoluciji poput one koja se na istom mestu desila pre sedam i po hiljada godina.

Po završetku doktorskih studija ste odlučili da se vratite u Srbiju. Kako je došlo do te odluke? Koliko je povratak, odnosno reintegracija u naše društvo, bio lak ili težak?

Moj povratak u Srbiju je bio logičan nastavak bavljenja ovom temom, zbog potrebe da budem konstantno uključen u istraživanja u Srbiji. Potrebno je mnogo napornog rada da se vinčanska kultura i istraživanje, zaštita i prezenacija iste podigne na jedan viši nivo, kao jedan od najbitnijih elemenata kulturnog nasleđa celog čovečanstva, gde i pripada. Sam povratak bio je mnogo lakši od očekivanog, za šta su zaslužni i programi podrške naučnicima povratnicima poput „Tačke povratka“, kao i svesrdnom inicijativom Vlade Republike Srbije u podršci daljih istraživanja.

Vi ste doktorirali na temu Vinče u Sjedinjenim američkim državama. Kakvo je interesovanja u međunarodnim naučnim krugovima za Vinčanski neolit?

Tako je, tema na kojoj sam doktorirao na Univerzitetu u Pitsburgu, je pojava formi društvene kompleksnosti tokom vinčanskog perioda u centralnoj Srbiji, tačnije dolini Gornje Gruže. Interesovanje za proučavanje Vinče je ogromno, pošto tu imamo prožimanje nekoliko veoma bitnih tema. S jedne strane, imamo neke od najbitnijih inovacija u ljudskom  društvu, poput pojave metalurgije i rudarstva. Sa antropološke strane, Vinča je jednako fascinantna na nivou društvenog uređenja, zbog pojave ogromnih i složenih naselja bez uvođenja uobičajenih formi hijerarhije i nejednakosti.

Nesumnjivo je da se u Vinči javljaju složeni oblici upravljanja i hijerarhije, ali je potpuna anomalija da to ne vidimo iskazano kroz materijalno bogatsvo. Najprostije rečeno, ekonomski se radi o jednom veoma egalitarnom društvu, gde unutar tih zajednica, domaćinstva imaju veoma ravnopravno raspodeljenu imovinu. Ovakvo društveno uređenje, kombinovano sa dugotrajnošću kulture koja traje skoro hiljadu godina, njenom velikom teritorijom i gustinom populacije, čine Vinču jednom od dragulja ljudske civilizacije.