Srbiju gledalo 100 miliona Indijaca

Dragana Matović, Novosti
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:811489-Srbiju-gledalo-100-miliona-Indijaca

Naša zemlja postala meka svetskih producenata, zarada od toga raste, 2018. iznosila 75,5 miliona evra. Samo u poslednje dve godine snimljeno osam inostranih filmova.

NAJGLEDANIJI film u Indiji „Uri“, sa zvezdom Vikijem Kaušalom u glavnoj ulozi, videlo je sto miliona ljudi! A ovaj blokbaster sniman je u Beogradu.

Srbija postaje jedna od najkorišćenijih lokacija za snimanje indijskih filmova. Producentska kuća Clockwork je učestvovala u snimanju devet projekata, među kojima je i „Uri“.

– Kada bi Srbija mogla da snimi promotivni film koji bi video toliki broj ljudi? – pita se Aleksandar Alek Colić, direktor Clockworka-a i član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. – Spremamo nove projekte, a na jesen počinje snimanje visokobudžetnog filma iz Bolivuda.

Srbija je sve traženija lokacija za snimanje filmova, serija, ali i reklama. Holivudska asocijacija nedavno je nominovala Beograd za jednu od najboljih lokacija za snimanje reklama. Na kom smo mestu u svetu, znaće se krajem septembra.

– Tržište reklama jednako je važno kao i filmski projekti – kaže Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA). – Mnogi poznati reditelji koji rade na filmu, rade i veliki broj reklama. I za jedan i za drugi posao potrebni su kreativnost i određeni profil zanimanja.

KAMPANJA „Snimajte u Srbiji“ počela je pre deset godina. Među prvima je u Srbiju došao Rejf Fajns. Samo u poslednje dve godine snimljeno je osam filmova, šest televizijskih serija, 18 reklama i pet projekata koji su obuhvatili samo vizuelne efekte. Džoni Dep je snimao film „Minamata“, u kojem je Beograd zamenio Tokio i Njujork iz šezdesetih godina. Lik Beson često dolazi u Srbiju, a Beograd je bio i jedna od lokacija, uz Rusiju, Veliku Britaniju i Italiju, za snimanje Bi-Bi-Sijeve serije „Mek Mafija“. U Beogradu su snimali i Pirs Brosnan i Kevin Kostner, a sada Srbija postaje sve atraktivnija zemljama Azije. Snimljen je i jedan kineski film, a imali smo i produkciju iz Južne Koreje.

Na pitanje šta je to što strane produkcije privlači Srbiji, Milica Božanić odgovara:

– Svaki projekat je istraživački poduhvat za sebe. Neke privlače nove lokacije, koje do sada nisu snimljene okom kamere, ali uglavnom je to cena produkcije spram kvaliteta koji poseduju naši filmski radnici i produkcijske kuće. Veliki skok u interesovanju napravilo je uvođenje podsticaja Ministarstva privrede, što našu zemlju čini nezaobilaznom na mapi 97 zemalja koje su u ovoj trci.

Dobro iskustvo saradnje i reputacija koja se širi sa svakim novim projektom su preporuka za svaki naredni projekat. Za strane produkcije smo atraktivni zbog cena, novih lokacija, odlične ekipe i prijatnog iskustva rada.

U PROTEKLE tri godine, od početka sprovođenja programa podsticaja u Srbiji, „privučeno“ je 75,5 miliona evra. Ova godina bi trebalo da bude rekordna.

Srbija je interesantna strancima i zbog svoje geografije – tri veoma različite scenografske lokacije nalaze se na rastojanju od 350 kilometara.

– Na severu je Vojvodina, koja može da izgleda kao Toskana ili Provansa, ili kao bilo koji deo Evrope sa vinogradima i rekama. Na jugu imamo planine, koje mogu da se slikaju kao Alpi ili bilo koji planinski masiv, dok je u centru Beograd, koji izgleda kao bilo koji evropski grad – objašnjava Aleksandar Alek Colić. – Stranim produkcijama smo interesantni i kao nacija sa dugom istorijom bavljenja filmom. Imamo vrlo kvalitetne kadrove, koji zbog godina izolacije nisu bili iskorišćeni. Svi govorimo engleski, što je naša ogromna prednost u odnosu na Rumuniju, Bugarsku, Gruziju, pa čak i Češku. Nudimo evropski kvalitet po znatno nižoj ceni.

Direktorka SFA ističe da stranci biraju Beograd pre svega iz logističkih razloga. Velike ekipe zahtevaju hotelsku infrastrukturu, logistiku, dostupnost najrazličitijih zanimanja – od majstora koji rade na izradi scenografije i rekvizita i brinu o izradi kostima, preko električara, timova koji vode računa o rasveti, sceni i opremi, pa do dresera životinja, velikog voznog parka…

– PORED Beograda, Pančevo ima svoju tradiciju filmske lokacije – od filma „Maratonci trce počasni krug“ i „Mama Lučije“ do novijih naslova naučne fantastike – kaže Milica Božanić. – Tara i Stara planina dublirale su japanski Fudži i indijski Kašmir, a Smederevska tvrđava je jedna od omiljenih lokacija koju filmske ekipe često koriste.

Ne postoji zvanična rang-lista atraktivnosti filmskih lokacija. Srbija ima dobru poziciju među zemljama Istočne Evrope, ali je to usko povezano i sa turističkim imidžom zemlje.

– Hrvatska je trenutno magnet za filmske projekte koji traže morsku obalu – objašnjava Milica Božanić. – Za nas je potrebno da proširimo studijske kapacitete, da se završi renoviranje Avala studija, da unapredimo organizaciju izdavanja dozvola i koordinaciju snimanja na teritoriji Beograda kroz osnivanje posebne kancelarije u okviru službi grada. Potrebno je da se nastavi sa dobrim sprovođenjem programa podsticaja. Naravno, veoma je važno da profesionalnost ostane na visokom nivou i da se izbegne inflacija cene rada.

Conić konstatuje da je tačno da su u Hrvatskoj bile velike svetske produkcije, ali…

– Serija „Game of thrones“, o kojoj se mnogo priča, snimana je u Hrvatskoj, ali su korišćene samo lokacije, dok je kompletna ekipa bila iz inostranstva. Profit koji je Hrvatska ostvarila je mnogo manji nego što mi ostvarimo na jednom običnom filmu. Nemamo more, ali smo po zaradi od stranih produkcija i po kvalitetu filmske ponude mnogo ispred Hrvatske.

LJUBAZNOST

NAŠI građani su prepoznali da snimanje filma nije igranje i vrlo su pažljivi kad vide snimanje – kaže Conić. – Pokazali smo zrelost kao nacija, što se dopada filmskim profesionalcima. U mnogim drugim zemljama ljudi neće da se pomere, dok su naši spremni da sačekaju kad vide da se nešto snima. Više producenata mi je objasnilo da je ljubaznost jedan od razloga što se rado vraćaju u Srbiju.

PROTIV PREDRASUDA

OLAKŠICE koje je uvelo Ministarstvo privrede praktično su utrostručile interesovanje i obim posla koji dolazi u Srbiju – kaže Milica Božanić. – Ovo je rastući trend, koji koristi više od 20 zemalja u Evropi, tako da nije preterano originalan, ali je izuzetno efikasan. Činjenica da program Ministarstva privrede dobro funkcioniše i da nije birokratizovan je dodatni značajan faktor protiv predrasuda o Srbiji kao zemlji sa lošom poslovnom reputacijom i neizvesnom za poslovanje. Filmska industrija se bori i protiv takvih predrasuda.