Србију гледало 100 милиона Индијаца

Категорије: ФилмОбјављено: 14.08.2019.0,2 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

Драгана Матовић, Новости
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:811489-Srbiju-gledalo-100-miliona-Indijaca

Наша земља постала мека светских продуцената, зарада од тога расте, 2018. износила 75,5 милиона евра. Само у последње две године снимљено осам иностраних филмова.

НАЈГЛЕДАНИЈИ филм у Индији „Ури“, са звездом Викијем Каушалом у главној улози, видело је сто милиона људи! А овај блокбастер сниман је у Београду.

Србија постаје једна од најкоришћенијих локација за снимање индијских филмова. Продуцентска кућа Clockwork је учествовала у снимању девет пројеката, међу којима је и „Ури“.

– Када би Србија могла да сними промотивни филм који би видео толики број људи? – пита се Александар Алек Цолић, директор Clockworka-а и члан Управног одбора Филмског центра Србије. – Спремамо нове пројекте, а на јесен почиње снимање високобуџетног филма из Боливуда.

Србија је све траженија локација за снимање филмова, серија, али и реклама. Холивудска асоцијација недавно је номиновала Београд за једну од најбољих локација за снимање реклама. На ком смо месту у свету, знаће се крајем септембра.

– Тржиште реклама једнако је важно као и филмски пројекти – каже Милица Божанић, извршна директорка Српске филмске асоцијације (СФА). – Многи познати редитељи који раде на филму, раде и велики број реклама. И за један и за други посао потребни су креативност и одређени профил занимања.

КАМПАЊА „Снимајте у Србији“ почела је пре десет година. Међу првима је у Србију дошао Рејф Фајнс. Само у последње две године снимљено је осам филмова, шест телевизијских серија, 18 реклама и пет пројеката који су обухватили само визуелне ефекте. Џони Деп је снимао филм „Минамата“, у којем је Београд заменио Токио и Њујорк из шездесетих година. Лик Бесон често долази у Србију, а Београд је био и једна од локација, уз Русију, Велику Британију и Италију, за снимање Би-Би-Сијеве серије „Мек Мафија“. У Београду су снимали и Пирс Броснан и Кевин Костнер, а сада Србија постаје све атрактивнија земљама Азије. Снимљен је и један кинески филм, а имали смо и продукцију из Јужне Кореје.

На питање шта је то што стране продукције привлачи Србији, Милица Божанић одговара:

– Сваки пројекат је истраживачки подухват за себе. Неке привлаче нове локације, које до сада нису снимљене оком камере, али углавном је то цена продукције спрам квалитета који поседују наши филмски радници и продукцијске куће. Велики скок у интересовању направило је увођење подстицаја Министарства привреде, што нашу земљу чини незаобилазном на мапи 97 земаља које су у овој трци.

Добро искуство сарадње и репутација која се шири са сваким новим пројектом су препорука за сваки наредни пројекат. За стране продукције смо атрактивни због цена, нових локација, одличне екипе и пријатног искуства рада.

У ПРОТЕКЛЕ три године, од почетка спровођења програма подстицаја у Србији, „привучено“ је 75,5 милиона евра. Ова година би требало да буде рекордна.

Србија је интересантна странцима и због своје географије – три веома различите сценографске локације налазе се на растојању од 350 километара.

– На северу је Војводина, која може да изгледа као Тоскана или Прованса, или као било који део Европе са виноградима и рекама. На југу имамо планине, које могу да се сликају као Алпи или било који планински масив, док је у центру Београд, који изгледа као било који европски град – објашњава Александар Алек Цолић. – Страним продукцијама смо интересантни и као нација са дугом историјом бављења филмом. Имамо врло квалитетне кадрове, који због година изолације нису били искоришћени. Сви говоримо енглески, што је наша огромна предност у односу на Румунију, Бугарску, Грузију, па чак и Чешку. Нудимо европски квалитет по знатно нижој цени.

Директорка СФА истиче да странци бирају Београд пре свега из логистичких разлога. Велике екипе захтевају хотелску инфраструктуру, логистику, доступност најразличитијих занимања – од мајстора који раде на изради сценографије и реквизита и брину о изради костима, преко електричара, тимова који воде рачуна о расвети, сцени и опреми, па до дресера животиња, великог возног парка…

– ПОРЕД Београда, Панчево има своју традицију филмске локације – од филма „Маратонци трце почасни круг“ и „Мама Лучије“ до новијих наслова научне фантастике – каже Милица Божанић. – Тара и Стара планина дублирале су јапански Фуџи и индијски Кашмир, а Смедеревска тврђава је једна од омиљених локација коју филмске екипе често користе.

Не постоји званична ранг-листа атрактивности филмских локација. Србија има добру позицију међу земљама Источне Европе, али је то уско повезано и са туристичким имиџом земље.

– Хрватска је тренутно магнет за филмске пројекте који траже морску обалу – објашњава Милица Божанић. – За нас је потребно да проширимо студијске капацитете, да се заврши реновирање Авала студија, да унапредимо организацију издавања дозвола и координацију снимања на територији Београда кроз оснивање посебне канцеларије у оквиру служби града. Потребно је да се настави са добрим спровођењем програма подстицаја. Наравно, веома је важно да професионалност остане на високом нивоу и да се избегне инфлација цене рада.

Цонић констатује да је тачно да су у Хрватској биле велике светске продукције, али…

– Серија „Game of thrones“, о којој се много прича, снимана је у Хрватској, али су коришћене само локације, док је комплетна екипа била из иностранства. Профит који је Хрватска остварила је много мањи него што ми остваримо на једном обичном филму. Немамо море, али смо по заради од страних продукција и по квалитету филмске понуде много испред Хрватске.

 

ЉУБАЗНОСТ

НАШИ грађани су препознали да снимање филма није играње и врло су пажљиви кад виде снимање – каже Цонић. – Показали смо зрелост као нација, што се допада филмским професионалцима. У многим другим земљама људи неће да се помере, док су наши спремни да сачекају кад виде да се нешто снима. Више продуцената ми је објаснило да је љубазност један од разлога што се радо враћају у Србију.

 

ПРОТИВ ПРЕДРАСУДА

ОЛАКШИЦЕ које је увело Министарство привреде практично су утростручиле интересовање и обим посла који долази у Србију – каже Милица Божанић. – Ово је растући тренд, који користи више од 20 земаља у Европи, тако да није претерано оригиналан, али је изузетно ефикасан. Чињеница да програм Министарства привреде добро функционише и да није бирократизован је додатни значајан фактор против предрасуда о Србији као земљи са лошом пословном репутацијом и неизвесном за пословање. Филмска индустрија се бори и против таквих предрасуда.