Почиње санација клизишта и обнова археолошког налазишта Винча

Након деценија занемаривања, започета је санација клизишта на неолитском локалитету Бело брдо у Винчи, услед којег је, не само наше, већ и светско археолошко наслеђе годинама неповратно одлазило у Дунав. Санирање клизишта је први корак у уређењу локалитета према усвојеном архитектонско-урбанистичком решењу, тако да оно постане незаобилазна станица на туристичкој и културној мапи Европе.

Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи једно је од најзначајнијих локалитета неолитске културе познато по почецима урбаног живота у заједницама, развоју креативности и уметничког занатства, као и технолошкој револуцији – првог топљења метала на свету.

Влада Републике Србије ће кроз капитални пројекат уложити више од 3 милиона евра како би се налазиште очувало и постало, не само туристичка дестинација, већ и центар изврсности за проучавање неолитске културе у Европи. Капитални пројекат имплементира Републички завод за заштиту споменика културе, у директној сарадњи са националном платформом Србија ствара у оквиру Кабинета председнице Владе Републике Србије, Министарством културе, Градом Београдом и Музејом града Београда. Поред тога, санација и ревитализација налазишта делимично је финансирана из средстава Амбасадорског фонда за заштиту културне баштине, Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији.

“Санација клизишта је предуслов за изградњу Центра за посетиоце и уређење најуже зоне археолошког налазишта“, објаснила је Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе. Санација се реализује на основу Студије заштите археолошког налазишта од штетног дејства воде коју је припремио Институт „Јарослав Черни“, а која предвиђа неколико фаза реализације. „Поред санације, кључна је изградња дренажног колектора за атмосферске и отпадне воде, како би се дугорочно решио проблем ерозије на локалитету. Овим решавамо и вишедеценијски проблем становништва у непосредној близини локалитета, које ће у наредној фази бити прикључено на овај колектор“, додаје Ђукановић.

Усвојено решење уређења налазишта подразумева пренамену најуже зоне налазишта тако да постане својеврсни музеј на отвореном, изградњу Центра за посетиоце, уређење приобаља локалне реке Болечице и Дунава, као и изградњу Научно-истраживачког центра. Ово рефлектује интегрални развој локалитета заснован на заштити културног наслеђа, промоцији туризма и развоју научно-истраживачке делатности.

„Пројекат санације подразумева изградњу потпорних армираних шипова на простору дунавске обалоутврде испред локалитета, штитећи најугроженији сектор археолошког налазишта Бело брдо у Винчи. Завеса шипова ће зауставити клизање терена и омогућити стабилизацију за даља археолошка истраживања. На осталим секторима локалитета ће бити постављена мрежа инструмената који ће омогућити најсавременији мониторинг на простору целог локалитета. У овој фази санације ће бити изведена и изградња зида од армираног седимента целом дужином локалитета, која има функцију заштите од високих вода Дунава, али и дејство контратега који стабилизује клизиште.“ – објаснио је др Мирослав Кочић, извршни менаџер пројекта.

На званичном представљању пројекта крајем прошле године, председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић, изјавила је да овакав приступ показује промењен однос Србије према културном наслеђу, као и да има жељу да археолошки локалитет Бело брдо у Винчи постане европски и светски центар за изучавање неолита. Председница Владе додала је да се нада да ћемо ускоро ући у процедуру за процену универзалне вредности за упис Винче на Листу светске културне и природне баштине.

Републички завод за заштиту споменика културе је преко сталне делегације Републике Србије при Унеску потврдио да је у 2023. години планирао средства за експертску мисију ICOMOS-a (ICOMOS је стручно саветодавно тело Центра за светско наслеђе). Долазак експертске мисије, која ће проценити потенцијалну изузетну универзалну вредност локалитета Винча и утицај санационих радова на очување аутентичности и интегритета добра очекујемо овог пролећа.

По завршетку санације, почиње уређење приобаља Дунава, са пешачко-бициклистичком стазом и садржајима за индивидуалне и породичне активности, од чега ће највише користи имати управо локално становништво. Припремне радње чишћења терена приобаља од илегалних објеката су већ започете.