Александра Ковач: Издвајамо се јер смо научили да стварамо нешто посебно и у најтежим условима
ПОДЕЛИ
Александра Ковач је српска филмска композиторка и кантауторка, дипломирани музички педагог Факултета музичке уметности у Београду и Мастер науке из области компоновања музике за филм и нове медије Edinburgh College of Art.
Креативна амбасадорка националне платформе Србија Ствара је још 2014. године номинована за награду BAFTA Scotland New Talent award и прва је српска филмска композиторка чија је музика кандидована за престижну награду Златни Глобус, за филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“.
У ишчекивању доделе Оскара и Златног глобуса, разговарали смо са Александром о читавом креативном процесу стварања музике за овај филм, али и о важности едукације и о томе колико се креативни и системски мењају ствари на српској музичкој сцени.
Рекли сте да је ово једна мала велика шанса да се у свету чује за српску филмску музику. Како коментаришете то што је Србија тек сада добила номинације за Златни глобус?
Када говоримо о српском филму до сада, углавном говоримо о малом, ауторском филму који је Србију представљао на европским фестивалима, са темама које су Србији биле условљене као једине могуће, како би се уопште узеле у разматрање, било да се радило о политичким или социјалним питањима.
Због лошег имиџа који вучемо из деведесетих, нисмо имали могућност да градимо слику о некој другачијој Србији – земљи креативних, прогресивних, надахнутих и паметних људи.
„Дара из Јасеновца“ је спрски али и светски филм, који доноси причу о страдању, без икаквих елемената политике или осуде. Филм је историјски изузетно важан, јер доноси истину, након пуних 75 година. Време је да свет зна да је Србија била увек на правој страни кроз историју и које је све жртве поднела, и увек се дизала на ноге и поносно ишла напред.
Музику за „Дару из Јасеновца“ сте радили годину дана. Радили сте на томе потпуно изловани почетком пандемије и говорите како је то доста брзо изведен задатак. Колико је компоновање музике за филм засита компликован процес?
Целокупан процес је врло комплексан и почиње читањем сценарија који је основ сваког филма. Као композитор, углавном читам сценарио само једанпут, јер ми је први утисак најважнији и одмах по читању почињем да компонујем – теме, атмосфере, „лајтмотиве“ (lite motives).
Роман и ја сарађујемо више од 20 година и одлично се надопуњујемо, размењујемо идеје и једно друго инспиришемо да будемо бољи, занимљивији, аутентичнији. Највећи део компоновања смо завршили у кратком периоду, јер смо знали у ком правцу идемо и какву музику овај филм заслужује.
Пошто већ годинама сарађујемо са Гагом, одлично се разумемо и имамо срећу да радимо са врхунским редитељем који одлично познаје улогу музике у филму. Након компоновања сам се посветила оркестрацији и расписала партитуру за хор и окрестар.
Знали смо да овај велики филм захтева снажну, потресну, органску и емотивну музику, а посебно нам је било битно да је обогатимо оним што је аутентично за причу о Јасеновцу, а то су елементи српског, јеврејског и ромског фолклора.
Целокупну музичку партитуру је извео један од најбољих светских оркестара за снимање филмске музике, Budapest Scoring, у Будимпешти. Снимање је било online, путем видео и аудио stream-а, и протекло је у опуштеној и изузетно професионалној атмосфери, иако је више од 100 људи било под маскама.
Након свега тога, уследио је процес микса и мастеринга и завршне продукције музике. Роман је својим знањем и креативношћу допринео да овај филм и музика имају светски звук. Онда је уследио велики број контролних пројекција, и тек када смо у потпуности били сигурни да је сваки тон на свом месту, знали смо да смо направили нешто посебно.
Ви сте једна од ретких школованих композиторки музике за филм. Како је дошло до таквог усмерења?
Велики сам филмофил, још од малена, и не прође дан да не погледам макар један филм или пар епизода неке серије. Одувек сам сањала да ћу једног дана моћи да компонујем музику за филмове и након 20 година каријере кантаутора и композитора на пољу популарне музике, и уз велику Романову моралну подршку, вратила сам се на Факултет музичке уметности после двадесет година паузе, дипломирала музичку педагогију и одмах након тога уписала специјализацију на Единбург универзитету, из области компоновања музике за филм и нове медије.
Када сам одлазила у Единбург, нисам ни слутила колико ће ми тих годину и по дана променити живот и колико ћу нових сазнања стећи. Одмах по повратку у Београд, започели смо сарадњу са редитељем Гагом Антонијевићем и радили на свим његовим серијама и филмовима, које су поставиле потпуно нове стандарде у српској ТВ и филмској продукцији (Убице мог оца, Државни службеник, Заспанка за војнике).
Сматрам да филмском музиком треба да се баве школовани и свестрани музичари, који одлично знају која је улога и функција музике у филмско-наративном систему, а не аматери и љубитељи филма.
Ви сте музику за овај филм радили у Будимпешти, са једним од најпризнатијих светских оркестара. Колико и Србија нуди у сфери професионалне музике и где је простор за усавршавање?
Занимљиво је да наш регион ни на једном универзитету не нуди могућност школовања у области филмске музике, како основних тако и специјалистичких студија и то је нешто на чему бих радила у следећем периоду, јер постоји велики број младих, и изразито талентованих композитора, који желе да се баве филмском музиком, али немају потребно знање и нису стручни за то.
Колико често се сусрећете са другим креативним радовима својих колега, када је филмска музика у питању – овде мислимо на Ваше искусније колеге, али и на млађе нараштаје?
Нажалост, као и у много чему другом, људи мисле да могу да се баве филмском музиком, без потребног знања и талента и зато присуствујемо неадекватној, нестручно израђеној и неприкладној музици у многим нашим серијама и филмовима.
Наравно, наши велики композитори старије генерације који су својим радом, талентом и прогресивним идејама обележили један важан период наше кинематографије, као што су Зоран Симјановић или Миливоје Мића Марковић и даље су недостижни у ономе што су оставили иза себе.
Од млађе генерације, осим пар композитора, као сто су Немања Мосуровић или Александар Ранђеловић, нисам чула ништа што би уопште могла да назовем професионалном и стручно креираном филмском музиком, а камо ли аутентичном или креативном.
Такође, мислим да је изузетно битна сарадња композитора и дизајнера звука, пошто су модерна ТВ и филмска продукција на том пољу у свету изузетно напредовале и отвориле простор за озбиљне и аутентичне креације.
На жалост, код нас и је и даље проблем да се разуме дијалог, а нека озбиљна звучна креација је и даље незамислива. У овој оцени сам можда критична, али филмска музика није место за „друга од режисера који супер свира гитару па ће он урадити пар тема“, или „режисер има супер идеје за музику, па би и он мало компоновао“.
Колико се системски, где пре свега мислимо на професионалне кругове, ради на усавршавању креативног процеса када је филмска музика у питању?
Управо је ту основни проблем, у систему образовања који учи редитеље да гледају на музику као на још један део пост продукције који мора да се уради, без тога да разумеју шта све музика ради унутар филмско наративног система.
Школе треба да науче редитеље пре свега како да комуницирају са композиторима, јер говоримо потпуно различитим језицима, колико је музика интегрални део сваког филма, и колико утиче на гледаоца.
Уместо да музиком на прави начин утичу на емоционалне реакције гледаоца, филмови наших редитеља не користе музику на прави начин. Зато је изузетно битно едуковати музичке композиторе, али и редитеље и наоружати их знањем јер једино тако ћемо подићи ниво квалитета у филмској и телевизијској продукцији.
Сви на крају филма покушавамо да кроз „credits“ угледамо неко домаће име и презиме и врло често то успевамо чак и у највећим светским блокбастерима. Очигледано је да смо земља препуна талената – по Вашем мишљењу, шта је то што нас издваја и по чему смо посебни?
Ми радимо у тешким условима у Србији, и то деценијама, у поређењу са многим светским силама кинематографије. Научили смо и да у најтежим условима, са мало новца, креирамо нешто посебно и јединствено. Због тога се издвајамо и због тога смо у предности.
