Константан раст музичке индустрије у свим економским аспектима

Музичка индустрија у Србији броји готово 20.000 стално запослених у оквиру 29 различитих делатности. Само током претходне године музичка индустрија остварила је промет од 168 милиона евра, што представља пораст за чак 89 одсто у односу на ситуацију од пре пет година, показује истраживање Економског факултета у Београду „Анализа економских ефеката музичке индустрије на економију Србије“, иначе прво икада урађено истраживање ове гране креативних индустрија.

Истраживање, чији је наручилац национална платформа Србија ствара Владе Републике Србије, показује да је у последњих пет година удео бруто додате вредности (БДВ) сектора порастао за невероватних 202 одсто (са 0,05 на 0,11 одсто), док је у односу на претходну годину остварен раст БДВ од 38 одсто. Током претходне године повећан је за чак 84 одсто износ који је уплаћен по основу пореза и доприноса у односу на 2018. годину и који износи више од 6,5 милиона евра.

Када је реч о броју запослених (стално запослених 19.561) евидентан је раст од чак 33 одсто у односу на 2022. годину, док број привредних субјеката износи 5.838, од чега предузетници чине 84 одсто. Посебно је занимљиво да је особе од 30 до 49 година чине више од половине сектора (чак 55 одсто), као и да је веома уједначен број мушкараца (49 одсто) и жена (51 одсто).

Саветница за музику при платформи Србија ствара Зорица Тепић, истиче да је реализација истраживања први и неопходан корак ка дефинисању веома разуђеног музичког сектора: “Коначно смо направи ланац индустрије, мапирали најважније учеснике и секторе кроз њихове делатности. То никада раније није урађено и због тога се музичком индустријом до сада нико није системски ни бавио. Сада је управо од Владе Србије дошао овај први импулс и прво истраживање, уз помоћ којег ћемо моћи да разумемо музичку индустрију, да увидимо потенцијале и недостатке, и системски подржимо тамо где је то неопходно. У питању је процес и тек треба да утврдимо и валоризујемо ефекте индустрије које Србија има кроз промоцију и имиџ, пре свега кроз манифестације и музичаре, али направили смо први корак.”

Међу препорукама које се пре свега тичу унапређења и даљег развоја сектора, наводи се неопходност реализације програма подршке, развоја извоза али и правних регулатива, имплементације међународних пракси и стандарда, а пре свега подршка подстицање извоза музике, програми за развој професионалног кадра, али и подршка младим уметницима.

На бројне изазове платформа Србија ствара музику већ је одговорила подршком у реализацији уједињеног наступа српске музичке сцене на свим најважнијим европским „showcase“ фестивалима („Eurosonic Nordeslag“, „Ment“, „Pin“…), који за циљ имају подстицање развоја извоза музике и усавршавање професионалног кадра, као и реализација првог националног музичког конкурса Serbia creates The Spotlight, у оквиру којег су најбољи млади музичари из Србије одржали више од 50 наступа на 22 фестивала широм региона.

На недостатак физичког простора за извођење али и вежбање добрим делом ће одговорити и будући центар креативних индустрија „Ложионица“, који ће додатно допринети развоју локалне музичке сцене, успостављању интернационалне сарадње и промоције, као реализацију бројних едукативних програма намењен младим музичарима али и професионалцима.