Стефан Миленковић: Враћам се у Србију да остварим свој сан!

Стефан Миленковић, један од највећих српских виолиниста и најмлађи дипломац на Универзитету уметности у Београду, вратио се се у Србију да настави са радом.

Креативни амбасадор националне платформе Србија Ствара, после вишедеценијског усавршавања и рада у иностранству, вратио се у своју домовину како би радио са новим надареним младима и на постављању Србије на светску мапу земаља, расадника највећих музичких талената. 

Како је дошло до тако важне, али сигурно не лаке одлуке, да се вратиш са породицом да живиш у Србију?

Када смо постављали себи нека најважнија питања, у суштини смо увек долазили до закључка да сви одговори воде на исто место: повратак кући. То је резултат једне личне, али и професионалне еволуције, реализација визије коју сам имао практично одувек, али која је једноставно морала да дође до зрелости и критичне масе. Али, када смо коначно ушли у ту динамичну фазу доношења одлука, онда је то била незаустављива бујица која је зацементирала нашу жељу да се вратимо.

Колико је на такву одлуку утицало то што си постао отац?

Рођење нашег сина Николе у априлу је сигурно допринело још већем осећају да нема ништа важније од породице, и да ми једноставно морамо да му пружимо окружење где ће моћи да расте у систему фамилије. Тако смо одрастали ми, и сматрамо да је најприродније да тако одраста и Никола.

Упркос свим технологијама данас које нам омогућавају да премошћујемо дистанцу и одржавамо контакт са нашим породицама, апсолутно ништа не може да замени физичку топлину и енергију наших најближих – а да бисмо сви то заједно искусили, једини одговор је повратак у Србију. Као додатна „потврда“ ових наших осећања, мада потврда није била ни нужна, пандемијске рестрикције циркулације и контакта са другим људским бићима су само још више подвукле колико је свака лична или професионална димензија сува и сиромашнија ако је контакт са људима само дигиталан.

Какви су ти професионални планови?

Већ две године сам креативни амбасадор националне платформе Србија ствара и веома лепо сарађујем с тимом платформе, у кабинету Председнице Владе Србије, на реализацији циљева ове иницијативе – развоју креативних индустрија и афирмисању вредности савремене Србије: креативности, иновативности и оригиналности. Имамо јако лепе и велике планове за наредну годину, пре свега у контексту оснаживања и умрежавања младих талената којима Србија обилује.

Иако је сада један релативан вакуум због глобалне пандемије, још је можда важније да останемо продуктивни и креативни. Тако да су следећи кораци, пре свега, преузимање улоге уметничког директора нове концертне дворане у Новом Саду, са инаугурацијом концертом 13. Јануара 2021, истовремено и учествовањем у инцијативама Новог Сада као Европске Престонице Културе од 2022.

Затим, посвећивање развоју и оснаживању виолинске школе у Србији кроз праћење и тренинг најталентованијих студената, али и усклађивању најефективније стратегије ка том циљу са нашим фантастичним професорима виолине. Поред тога, надам се попуштању мера путовања и одржавања концерата па тако очекујем интензиван повратак на сцену већ од касног пролећа, а онда дефинитивно преко лета и наравно од јесени са већ заказаним наступима, фестивалима и мајсторским радионицама. Наравно, све ово под условом да је безбедно.

Шта је, када су култура и класична музика у питању, потребно променити и поправити Србији?

Мислим да ми у Србији већ имамо све што нам треба: и талентоване студенте, искусне професоре, али и већ успешне уметнике који су заиста на светском нивоу.

Оно на чему би требало активно радити је једна врста обједињавања и максимизације онога што већ имамо, али пре свега презентација уметника, популаризација класичне музике кроз атрактивно програмирање али и наступ самих музичара и стварање могућности да наши музичари свирају, и на крају оно што је веома важно, а то је маркетинг и умрежавање на светском нивоу и промовисање нашег бренда.

То неке земље раде организовано и тиме позиционирају себе као расадник таленатованих музичара. Ми у Србији имамо предуслове да урадимо нешто слично, и да остваримо оно што је иначе одувек био мој сан: Србија као мала-велика “суперсила” виолине!

Будући да ћеш се највише бавити активностима које су, превасходно, усмерене на образовање у музици и раду са младим талентима, имаш ли неку поруку?

Иначе бежим од порука (смех) па сам пре свега концентрисан на сам процес рада, а онда природно мислим да ће се из тога рађати и многе битне и корисне поуке за све нас. Увек сам веровао да треба водити примером, а како је ово дугорочан пројекат од сигурно три до пет година, онда сам усхићен да што пре почнемо! Као што каже стара кинеска пословица: „И најдужи пут почиње првим кораком”.