Stefan Milenković: Vraćam se u Srbiju da ostvarim svoj san!

Stefan Milenković, jedan od najvećih srpskih violinista i najmlađi diplomac na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, vratio se se u Srbiju da nastavi sa radom.

Kreativni ambasador nacionalne platforme Srbija Stvara, posle višedecenijskog usavršavanja i rada u inostranstvu, vratio se u svoju domovinu kako bi radio sa novim nadarenim mladima i na postavljanju Srbije na svetsku mapu zemalja, rasadnika najvećih muzičkih talenata. 

Kako je došlo do tako važne, ali sigurno ne lake odluke, da se vratiš sa porodicom da živiš u Srbiju?

Kada smo postavljali sebi neka najvažnija pitanja, u suštini smo uvek dolazili do zaključka da svi odgovori vode na isto mesto: povratak kući. To je rezultat jedne lične, ali i profesionalne evolucije, realizacija vizije koju sam imao praktično oduvek, ali koja je jednostavno morala da dođe do zrelosti i kritične mase. Ali, kada smo konačno ušli u tu dinamičnu fazu donošenja odluka, onda je to bila nezaustavljiva bujica koja je zacementirala našu želju da se vratimo.

Koliko je na takvu odluku uticalo to što si postao otac?

Rođenje našeg sina Nikole u aprilu je sigurno doprinelo još većem osećaju da nema ništa važnije od porodice, i da mi jednostavno moramo da mu pružimo okruženje gde će moći da raste u sistemu familije. Tako smo odrastali mi, i smatramo da je najprirodnije da tako odrasta i Nikola.

Uprkos svim tehnologijama danas koje nam omogućavaju da premošćujemo distancu i održavamo kontakt sa našim porodicama, apsolutno ništa ne može da zameni fizičku toplinu i energiju naših najbližih – a da bismo svi to zajedno iskusili, jedini odgovor je povratak u Srbiju. Kao dodatna „potvrda“ ovih naših osećanja, mada potvrda nije bila ni nužna, pandemijske restrikcije cirkulacije i kontakta sa drugim ljudskim bićima su samo još više podvukle koliko je svaka lična ili profesionalna dimenzija suva i siromašnija ako je kontakt sa ljudima samo digitalan.

Kakvi su ti profesionalni planovi?

Već dve godine sam kreativni ambasador nacionalne platforme Srbija stvara i veoma lepo sarađujem s timom platforme, u kabinetu Predsednice Vlade Srbije, na realizaciji ciljeva ove inicijative – razvoju kreativnih industrija i afirmisanju vrednosti savremene Srbije: kreativnosti, inovativnosti i originalnosti. Imamo jako lepe i velike planove za narednu godinu, pre svega u kontekstu osnaživanja i umrežavanja mladih talenata kojima Srbija obiluje.

Iako je sada jedan relativan vakuum zbog globalne pandemije, još je možda važnije da ostanemo produktivni i kreativni. Tako da su sledeći koraci, pre svega, preuzimanje uloge umetničkog direktora nove koncertne dvorane u Novom Sadu, sa inauguracijom koncertom 13. Januara 2021, istovremeno i učestvovanjem u incijativama Novog Sada kao Evropske Prestonice Kulture od 2022.

Zatim, posvećivanje razvoju i osnaživanju violinske škole u Srbiji kroz praćenje i trening najtalentovanijih studenata, ali i usklađivanju najefektivnije strategije ka tom cilju sa našim fantastičnim profesorima violine. Pored toga, nadam se popuštanju mera putovanja i održavanja koncerata pa tako očekujem intenzivan povratak na scenu već od kasnog proleća, a onda definitivno preko leta i naravno od jeseni sa već zakazanim nastupima, festivalima i majstorskim radionicama. Naravno, sve ovo pod uslovom da je bezbedno.

Šta je, kada su kultura i klasična muzika u pitanju, potrebno promeniti i popraviti Srbiji?

Mislim da mi u Srbiji već imamo sve što nam treba: i talentovane studente, iskusne profesore, ali i već uspešne umetnike koji su zaista na svetskom nivou.

Ono na čemu bi trebalo aktivno raditi je jedna vrsta objedinjavanja i maksimizacije onoga što već imamo, ali pre svega prezentacija umetnika, popularizacija klasične muzike kroz atraktivno programiranje ali i nastup samih muzičara i stvaranje mogućnosti da naši muzičari sviraju, i na kraju ono što je veoma važno, a to je marketing i umrežavanje na svetskom nivou i promovisanje našeg brenda.

To neke zemlje rade organizovano i time pozicioniraju sebe kao rasadnik talenatovanih muzičara. Mi u Srbiji imamo preduslove da uradimo nešto slično, i da ostvarimo ono što je inače oduvek bio moj san: Srbija kao mala-velika “supersila” violine!

Budući da ćeš se najviše baviti aktivnostima koje su, prevashodno, usmerene na obrazovanje u muzici i radu sa mladim talentima, imaš li neku poruku?

Inače bežim od poruka (smeh) pa sam pre svega koncentrisan na sam proces rada, a onda prirodno mislim da će se iz toga rađati i mnoge bitne i korisne pouke za sve nas. Uvek sam verovao da treba voditi primerom, a kako je ovo dugoročan projekat od sigurno tri do pet godina, onda sam ushićen da što pre počnemo! Kao što kaže stara kineska poslovica: „I najduži put počinje prvim korakom”.