Waste Water Force – srpski naučnici koji rešavaju problem otpadnih voda

Netretirane komunalne i industrijske otpadne vode su ključni izvori zagađenja površinskih i podzemnih voda i u Republici Srbiji. Nedostatak odgovarajućeg prečišćavanja otpadnih voda može se prevazići primenom savremenih tehnologija i inovativnih rešenja. Projekat Waste Water Force će pomoći da se zeleni koncept integriše i ojača u oblasti tretmana otpadnih voda, sprovodeći ga od razvoja materijala, kroz procese tretmana do podizanje svesti o njegovom značaju.

Projekat se realizuje u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS), gde Fond za nauku tokom dve godine finansira 59 projekata podstičući kreiranje novih projektnih timova i realizaciju izvrsnih ideja u naučno-istraživačkom radu koje će pozitivno uticati na razvoj društva i privrede.

Waste Water Treatment Reinforcement – Advanced processes using green and cost-effective materials je po svojoj prirodi multidisciplinaran i pored eksperimentalnog rada uključiće i razvoj HUB-a stvarajući nišu za nove ideje, dizajnerska rešenja i stvaranje saradnje između akademske zajednice, poslovnog sektora i šire zajednice u sektoru otpadnih voda.

Malo smo razgovarali sa njima i odlučili da vam predstavimo ovaj odličan tim i njihov rad u Srbiji.

Waste Water Force je projekat koji će pomoći da se zeleni koncept integriše i ojača u oblasti tretmana otpadnih voda, sprovodeći ga od razvoja materijala, kroz procese tretmana do podizanje svesti o njegovom značaju. Šta to sve radite?

Ključni cilj projekta je istraživanje i razvoj unapređenih procesa tretmana otpadnih voda koristeći alternativne i ekološki prihvatljive materijale nove generacije, kao i integrisanje znanja u toj oblasti. Waste Water Force projekat ima slojevitu strukturu i sastoji se od nekoliko ključnih tačaka odnosno pojedinačnih ciljeva.

Prvi zadatak nam je razvoj i karakterizacije materijala za primenu u odabranim procesima tretmana otpadnih voda. Usmeravamo se ka sintezi alternativnih „zelenih“ materijala, prihvatljivih sa aspekta zaštite životne sredine. Započeli smo sa upotrebom otpadnih materijala iz industrije celuloze i papira, prerade soje i rezidua obrade rude. Takođe razvijamo i materijale na bazi glina i prirodnih polimera, kao i nanomaterijale dobijene na ekološki prihvatljiv način.

Nadalje, istraživanja će teći u cilju ispitivanja efikasnosti pomenutih materijala za uklanjanje organskih zagađujućih materija iz otpadne vode. Određeni materijali biće oprobani i kao fotokatalizatori u solarnom tretmanu otpadnih voda, koristeći solarni parabolični koncentrišući reaktor.

Ključni cilj projekta je istraživanje i razvoj unapređenih procesa tretmana otpadnih voda koristeći i alternativne i ekološki prihvatljive materijale nove generacije. Šta to novo donosi projekat Waste Water Force u ovoj oblasti rada?

Doprinosi, na prvom mestu, postizanju održivosti što je, posmatrajući na globalnom nivou, postavljeno kao cilj do 2030. godine. Na evropskom nivou, pristup dostizanja isključivo zahteva koji su dati u legislativi prepoznat je kao delotvoran u zaštiti životne sredine ali je, čini se, gušilo inovacije. S obzirom na to da ćemo u našim istraživanjima postignutu efikasnost tretmana otpadnih voda sa datim materijalima porediti i sa zahtevima u nacionlnom zakonodavstvu, smatramo da će oba pristupa biti integrisana, što je u ovoj oblasti u našoj zemlji još uvek novina.

Waste Water Force projekat će objediniti vezu polutant-materijal/katalizator-tretman-efikasnost ukazujući na moguća rešenja za lokal-specifične uslove. Takođe ukazaće na mogućnost upotrebe solarne energije u paraboličnom koncentrišućem reaktoru koji se tek započinje koristiti u svrhu tretmana otpadnih voda.

Nadamo se da ćemo postići osnovu za proširivanje „zelenog“ koncepta na celokupan proces tretmana otpadnih voda, od korišćenih materijala do primenjenih tehnologija. Najveći iskorak svakako predstavlja uvođenje instrumenata IT tehnologije u sektor otpadnih voda radi integracije i razmene znanja.

U Srbiji je samo 16% populacije priključeno na tretman komunalne otpadne vode, a više od 50% industrijskih postrojenja ne tretira adekvatno svoje otpadne vode. Kako će vaše rešenje pomoći da te brojke postanu veće?

U ovom momentu to ne možemo da procenimo. Brojni su faktori koji utiču na to da brojke postanu veće. Svakako, ono što je sigurno je da je u osnovi svake opšteprihvaćene tehnološke solucije prethodno sprovedeno istraživanje i većina se prilagođava specifičnim uslovima regiona. Naš cilj je da se kroz ovaj projekat usavršimo, ispitamo specifičnosti naše sredine, kao što je, na primer, mogućnost korišćenja solarne energije u svrhu tretmana otpadnih voda u Srbiji.

Svakako, nadamo se da će i pokretanje HUB-a biti jedan od alata za rešavanju izazova u pogledu tretmana otpadnih voda. Verujemo da će poslužiti kao mesto susreta, razmene znanja i umrežavanja svih zainteresovanih strana u ovoj oblasti.

Waste Water Force tim broji šest članova projektnog tima i svi rade na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na UNSPMF. Stručnost je važna u svakom poslu i vama svakako ne manjka, ali šta vidite kao najveće prepreke s kojima će se projekat susretati?

Prilikom svake projektne aplikacije morate svakako predvideti rizike po svoj projekat, ali i instrumente kako ćete ih prevazići. Negde kao glavna prepreka našim istraživanjima jeste što nam veliki broj eksperimenata uključuje upotrebu solarne energije, te smo u ovom delu istraživanja ograničeni na period kasnog proleća i leta, odnosno na dane sa vedrim vremenom kako bi dobili neophodan nivo sunčevog zračenja.

Za sada su nam meteorološki uslovi išli na ruku, a svakako bih istakla veliki trud članova tima ali i naših studenata da, u ovim periodima, eksperimente sprovodimo celodnevno, radeći u smenama, a po potrebi i vikendom, kako bi sunčevo zračenje što bolje iskoristili.

Ono što svakako niko nije mogao da predvidi jeste pandemija uzrokovana virusom kovid-19. Ona je uticala na ceo svet, pa tako i na istraživanja i vođenje projekata globalno. Usled potreba održavanja fizičke distance kao i ostalih mera predostrožnosti, svakako su donekle otežani uslovi rada. No, uz dobru organizaciju za sada nemamo nekih konkretnijih problema.

Ono što svakako predstavlja prepreku jesu potrebe diseminacije i komunikacije projekata. Usled nemogućnosti održavanja skupova sa veliki brojem ljudi, veliki broj simpozijuma kao i naučnih popularnih događaja je otkazan, pomeren ili se prešlo na online realizciju putem različitih platformi. Održavanje „virtuelnih“ događaja je za sada zadovoljavajuće rešenje, no nadamo se da će se situacija uskoro stabilizovati, jer ono što se sada i dokazalo jeste da ništa ne može zameniti živu reč i neposrednu diskusiju u ambijentu koji podstiče na istu.

Projekat je po svojoj prirodi multidisciplinaran i pored eksperimentalnog rada uključiće i razvoj HUB-a stvarajući nišu za nove ideje, dizajnerska rešenja i stvaranje saradnje između akademske zajednice, poslovnog sektora i šire zajednice u sektoru otpadnih voda. Kolika je zainteresovanost i stručnost mladih u ovoj oblasti u Srbiji?

Prilično konvencionalan način obrazovanja je još uvek zastupljen u našoj zemlji, stoga, potencijal mladih ljudi, studentata u smislu njihove inovativnosti i ideja ne dolazi u punoj meri do izražaja u toku studija. To ima za posledicu da ostalim mladim ljudima, iz ove struke, nedostaje dovoljno znanja potrebnog inovacijama.

Njima su potrebni izvori informacija, međusobno povezivanje sa kolegama iz drugih oblasti, razvoj interdisciplinarnog pristupa u zaštiti životne sredine. HUB bi trebao da pomogne u prevazilaženju ovih nedostataka.

Imajući u vidu da je životna sredina sve ono što nas okružuje, HUB bi mogao da predstavlja svojevrstan izazov u smislu povezivanja mladih ljudi koji se bave zaštitom životne sredine sa tehnološkog, hemijskog , biološkog, sociološkog i aspekta psihologije i mladih umetnika što bi dodatno dovelo do razvoja kreativnosti a samim tim i novih ideja. Nadamo se stvaranju niše za inovativne ideje, dizajnerska rešenja i stvaranju saradnje između akademske i privrede zajednice ali i uključivanju šire javnosti.

Waste Water Force je jedan od projekata koji se razvija u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS), Fonda za nauku. Koliko vam znači ovakva institucionalna, stručna i materijalna podrška za razvoj svojih ideja?

Mladim naučnicima je za njihov rad, napredovanje i dostignuća na prvom mestu potrebno zdravo okruženje u okviru profesionalne sredine. Jedno kvalitetno istraživanje zahteva, pre svega, naučnu radoznalost koju prati znanje iz određene oblasti, uz neprocenjiva prethodna iskustva.

Da bi neko istraživanje bilo efikasno realizovano, pored velike upornosti i zajedničkog rada svih članova tima, obezbeđivanje materijalnih uslova stvara pozitivnu radnu sredinu i omogućava dobijanje i primenu istraživačkih rezultata.

Uslovi na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, u pogledu opremljenosti laboratorija analitičkim aparatima i instrumentima, ne zaostaju za vodećim naučnim institucijama u regionu pa i u Evropi. Međutim, glavni nedostatak su materijalna sredstva koja bi omogućila sprovođenje većeg broj analiza i eksperimenata, kao i veću mobilnost istraživača van zemlje radi razmene iskustava sa naučnim radnicima iz drugih institucija, te nam u ovom segmentu materijalna podrška projekta najviše doprinosi.

Podrška institucija i struke svakako doprinosi osećaju da su svi učesnici važan potencijal budućeg razvoja u jednoj oblasti, da su potrebni, vrednovani i na kraju nagrađeni. Podrška koju ste naveli doprinosi da možemo iskazati svoj pun istraživački potencijal. Adekvatni uslovi i na državnom nivou i na nivou institucija doprinose da istraživači postanu budući vrhunski stručnjaci u svojim oblastima, oni koji će pokretati i usmeravati privredni i svaki drugi razvoj, i kreirati sistem u kojem se profesionalno razvijaju.

Članovi projektnog tima zaposleni su na PMF-u, na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine:

dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor
dr Milena Bečelić-Tomin, redovni profesor
dr Vesna Pešić, docent
dr Anita Leovac Maćerak, asistent
dr Gordana Pucar Milidrag, naučni saradnik
MSc Aleksandra Kulić Mandić, istraživač saradnik