Waste Water Force – српски научници који решавају проблем отпадних вода

Категорије: Иновације, ПредузетништвоОбјављено: 06.12.2020.0,7 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

Нетретиране комуналне и индустријске отпадне воде су кључни извори загађења површинских и подземних вода и у Републици Србији. Недостатак одговарајућег пречишћавања отпадних вода може се превазићи применом савремених технологија и иновативних решења. Пројекат Waste Water Force ће помоћи да се зелени концепт интегрише и ојача у области третмана отпадних вода, спроводећи га од развоја материјала, кроз процесе третмана до подизање свести о његовом значају.

 

Пројекат се реализује у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС), где Фонд за науку током две године финансира 59 пројеката подстичући креирање нових пројектних тимова и реализацију изврсних идеја у научно-истраживачком раду које ће позитивно утицати на развој друштва и привреде.

 

Waste Water Treatment Reinforcement – Advanced processes using green and cost-effective materials je по својој природи мултидисциплинаран и поред експерименталног рада укључиће и развој HUB-а стварајући нишу за нове идеје, дизајнерска решења и стварање сарадње између академске заједнице, пословног сектора и шире заједнице у сектору отпадних вода.

 

Мало смо разговарали са њима и одлучили да вам представимо овај одличан тим и њихов рад у Србији.

Waste Water Force је пројекат који ће помоћи да се зелени концепт интегрише и ојача у области третмана отпадних вода, спроводећи га од развоја материјала, кроз процесе третмана до подизање свести о његовом значају. Шта то све радите?

 

Кључни циљ пројекта је истраживање и развој унапређених процеса третмана отпадних вода користећи алтернативне и еколошки прихватљиве материјале нове генерације, као и интегрисање знања у тој области. Waste Water Force пројекат има слојевиту структуру и састоји се од неколико кључних тачака односно појединачних циљева.

 

Први задатак нам је развој и карактеризације материјала за примену у одабраним процесима третмана отпадних вода. Усмеравамо се ка синтези алтернативних „зелених“ материјала, прихватљивих са аспекта заштите животне средине. Започели смо са употребом отпадних материјала из индустрије целулозе и папира, прераде соје и резидуа обраде руде. Такође развијамо и материјале на бази глина и природних полимера, као и наноматеријале добијене на еколошки прихватљив начин.

 

Надаље, истраживања ће тећи у циљу испитивања ефикасности поменутих материјала за уклањање органских загађујућих материја из отпадне воде. Одређени материјали биће опробани и као фотокатализатори у соларном третману отпадних вода, користећи соларни параболични концентришући реактор.

Кључни циљ пројекта је истраживање и развој унапређених процеса третмана отпадних вода користећи и алтернативне и еколошки прихватљиве материјале нове генерације. Шта то ново доноси пројекат Waste Water Force у овој области рада?

 

Доприноси, на првом месту, постизању одрживости што је, посматрајући на глобалном нивоу, постављено као циљ до 2030. године. На европском нивоу, приступ достизања искључиво захтева који су дати у легислативи препознат је као делотворан у заштити животне средине али је, чини се, гушило иновације. С обзиром на то да ћемо у нашим истраживањима постигнуту ефикасност третмана отпадних вода са датим материјалима поредити и са захтевима у национлном законодавству, сматрамо да ће оба приступа бити интегрисана, што је у овој области у нашој земљи још увек новина.

 

Waste Water Force пројекат ће објединити везу полутант-материјал/катализатор-третман-ефикасност указујући на могућа решења за локал-специфичне услове. Такође указаће на могућност употребе соларне енергије у параболичном концентришућем реактору који се тек започиње користити у сврху третмана отпадних вода.

 

Надамо се да ћемо постићи основу за проширивање „зеленог“ концепта на целокупан процес третмана отпадних вода, од коришћених материјала до примењених технологија. Највећи искорак свакако представља увођење инструмената ИТ технологије у сектор отпадних вода ради интеграције и размене знања.

У Србији је само 16% популације прикључено на третман комуналне отпадне воде, а више од 50% индустријских постројења не третира адекватно своје отпадне воде. Како ће ваше решење помоћи да те бројке постану веће?

 

У овом моменту то не можемо да проценимо. Бројни су фактори који утичу на то да бројке постану веће. Свакако, оно што је сигурно је да је у основи сваке општеприхваћене технолошке солуције претходно спроведено истраживање и већина се прилагођава специфичним условима региона. Наш циљ је да се кроз овај пројекат усавршимо, испитамо специфичности наше средине, као што је, на пример, могућност коришћења соларне енергије у сврху третмана отпадних вода у Србији.

 

Свакако, надамо се да ће и покретање HUB-а бити један од алата за решавању изазова у погледу третмана отпадних вода. Верујемо да ће послужити као место сусрета, размене знања и умрежавања свих заинтересованих страна у овој области.

Waste Water Force тим броји шест чланова пројектног тима и сви раде на Катедри за хемијску технологију и заштиту животне средине на УНСПМФ. Стручност је важна у сваком послу и вама свакако не мањка, али шта видите као највеће препреке с којима ће се пројекат сусретати?

 

Приликом сваке пројектне апликације морате свакако предвидети ризике по свој пројекат, али и инструменте како ћете их превазићи. Негде као главна препрека нашим истраживањима јесте што нам велики број експеримената укључује употребу соларне енергије, те смо у овом делу истраживања ограничени на период касног пролећа и лета, односно на дане са ведрим временом како би добили неопходан ниво сунчевог зрачења.

 

За сада су нам метеоролошки услови ишли на руку, а свакако бих истакла велики труд чланова тима али и наших студената да, у овим периодима, експерименте спроводимо целодневно, радећи у сменама, а по потреби и викендом, како би сунчево зрачење што боље искористили.

 

Оно што свакако нико није могао да предвиди јесте пандемија узрокована вирусом ковид-19. Она је утицала на цео свет, па тако и на истраживања и вођење пројеката глобално. Услед потреба одржавања физичке дистанце као и осталих мера предострожности, свакако су донекле отежани услови рада. Но, уз добру организацију за сада немамо неких конкретнијих проблема.

 

Оно што свакако представља препреку јесу потребе дисеминације и комуникације пројеката. Услед немогућности одржавања скупова са велики бројем људи, велики број симпозијума као и научних популарних догађаја је отказан, померен или се прешло на online реализцију путем различитих платформи. Одржавање „виртуелних“ догађаја је за сада задовољавајуће решење, но надамо се да ће се ситуација ускоро стабилизовати, јер оно што се сада и доказало јесте да ништа не може заменити живу реч и непосредну дискусију у амбијенту који подстиче на исту.

Пројекат је по својој природи мултидисциплинаран и поред експерименталног рада укључиће и развој HUB-а стварајући нишу за нове идеје, дизајнерска решења и стварање сарадње између академске заједнице, пословног сектора и шире заједнице у сектору отпадних вода. Колика је заинтересованост и стручност младих у овој области у Србији?

 

Прилично конвенционалан начин образовања је још увек заступљен у нашој земљи, стога, потенцијал младих људи, студентата у смислу њихове иновативности и идеја не долази у пуној мери до изражаја у току студија. То има за последицу да осталим младим људима, из ове струке, недостаје довољно знања потребног иновацијама.

 

Њима су потребни извори информација, међусобно повезивање са колегама из других области, развој интердисциплинарног приступа у заштити животне средине. HUB би требао да помогне у превазилажењу ових недостатака.

 

Имајући у виду да је животна средина све оно што нас окружује, HUB би могао да представља својеврстан изазов у смислу повезивања младих људи који се баве заштитом животне средине са технолошког, хемијског , биолошког, социолошког и аспекта психологије и младих уметника што би додатно довело до развоја креативности а самим тим и нових идеја. Надамо се стварању нише за иновативне идеје, дизајнерска решења и стварању сарадње између академске и привреде заједнице али и укључивању шире јавности.

Waste Water Force је један од пројеката који се развија у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС), Фонда за науку. Колико вам значи оваква институционална, стручна и материјална подршка за развој својих идеја?

 

Младим научницима је за њихов рад, напредовање и достигнућа на првом месту потребно здраво окружење у оквиру професионалне средине. Једно квалитетно истраживање захтева, пре свега, научну радозналост коју прати знање из одређене области, уз непроцењива претходна искуства.

 

Да би неко истраживање било ефикасно реализовано, поред велике упорности и заједничког рада свих чланова тима, обезбеђивање материјалних услова ствара позитивну радну средину и омогућава добијање и примену истраживачких резултата.

 

Услови на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, у погледу опремљености лабораторија аналитичким апаратима и инструментима, не заостају за водећим научним институцијама у региону па и у Европи. Међутим, главни недостатак су материјална средства која би омогућила спровођење већег број анализа и експеримената, као и већу мобилност истраживача ван земље ради размене искустава са научним радницима из других институција, те нам у овом сегменту материјална подршка пројекта највише доприноси.

 

Подршка институција и струке свакако доприноси осећају да су сви учесници важан потенцијал будућег развоја у једној области, да су потребни, вредновани и на крају награђени. Подршка коју сте навели доприноси да можемо исказати свој пун истраживачки потенцијал. Адекватни услови и на државном нивоу и на нивоу институција доприносе да истраживачи постану будући врхунски стручњаци у својим областима, они који ће покретати и усмеравати привредни и сваки други развој, и креирати систем у којем се професионално развијају.

 

 

 

Чланови пројектног тима запослени су на ПМФ-у, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, на Катедри за хемијску технологију и заштиту животне средине:

 

др Ђурђа Керкез, ванредни професор
др Милена Бечелић-Томин, редовни професор
др Весна Пешић, доцент
др Анита Леовац Маћерак, асистент
др Гордана Пуцар Милидраг, научни сарадник
МСц Александра Кулић Мандић, истраживач сарадник