Тачка повратка – разменом знања до нових прилика, али и српских повратника

Тачка повратка је платформа чија је мисија да српској дијаспори пружи информације о свим начинима ступања у контакт са Србијом, те могућностима за пружање помоћи као и циркулацији информација за појединце који желе да се врате у земљу.

О изазовима током текуће године, колико се често људи из иностранства заиста распитују за информације, колико њих је враћено, али и шта су циљеви у наредном периоду, разговарали смо са директором програма, Иваном Бркљачем.

Тачка повратка је недавно одржаном конференцијом “Таленти на вези 3.0” обележила своју прву годину рада. Шта је све урађено до сада?

Ова година је за цео свет била врло комплексна и компликована, тако да можете замислити колико је била изазовна за један млад тим који је у настајању. Међутим, та врста ватреног крштења, је у много чему оснажила наш тим и омогућила нам да брже разумемо и наше капацитете и будемо посвећенији људима због којих смо основали ову иницијативу, а то је наша дијаспора.

У првих годину дана, најбитније нам је било да отворимо директан канал комуникације ка нашим људима који живе свуда по свету и чујемо њихове идеје, предлоге, проблеме и изазове. Када причамо о конкретним стварима, ми смо у првој години имали контакт са преко 6.000 наших држављана који су затражили неки вид наше асистенције или адекватне информације.

Пружањем релевантних информација, ми градимо кредибилитет код наших људи из иностранства као неко које ту, њима на располагању и њихов сервис, а конференција „Таленти на окупу“ ове године у онлине издању „Таленти на вези“ је само круна нашег целогодишњег рада.

Колико је пандемија пореметила планове тима или је, условно речено, инспирисала неке нове пројекте и кампање?

За почетак, ми смо током ванредног стања све своје капацитете ставили на располагање нашим људима који су се нашли ван Србије, како би се што брже вратили у своју земљу. У првих 20 дана ванредног стања нас је контактирало преко неколико хиљада наших грађана а ми смо многима од њих помогли да макар пар дана раније дођу својим домовима, што у таквом кризном времену много значи људима.

Поред тога, у завршној фази је истраживање „Мапирање повратника током COVID-19“ како бисмо добили прецизнију слику о томе зашто су се људи вратили и које мере би их натерале да размисле о останку пре него што поново реемигрирају. Трећа идеја која се изродила из ове кризе је кампања „Work from home – Work from Serbia„, у којој је тим Тачке повратка направио дигиталну брошуру са погодностима рада из Србије за све наше људе из дијаспоре чији послодавци су дозволили „рад од куће“.

Често се у последње време полемисало о “циркуларним миграцијама”, колико су такви трендови заиста важни?

Ми данас живимо у ултра модерном, повезаном свету у ком је циркулација капитала, ресурса и људи свакодневница. Истина, корона вирус је све то пореметила, али надамо се да је то све привремено. Како бисмо и ми, када ова пандемија прође, били део тог модерног и повезаног света, морамо да прихватимо циркуларну миграцију као нешто добро и нешто ка чему треба да стремимо.

Одлазак и повратак наших људи може да донесе велику корист нашем друштву у целини, јер људи који оду по знање и искуство у иностранство, те стечене вештине могу да донесу назад у Србију и помогну нашој националној заједници да расте и буде боље него што је била јуче.