Tačka povratka – razmenom znanja do novih prilika, ali i srpskih povratnika

Tačka povratka je platforma čija je misija da srpskoj dijaspori pruži informacije o svim načinima stupanja u kontakt sa Srbijom, te mogućnostima za pružanje pomoći kao i cirkulaciji informacija za pojedince koji žele da se vrate u zemlju.

O izazovima tokom tekuće godine, koliko se često ljudi iz inostranstva zaista raspituju za informacije, koliko njih je vraćeno, ali i šta su ciljevi u narednom periodu, razgovarali smo sa direktorom programa, Ivanom Brkljačem.

Tačka povratka je nedavno održanom konferencijom “Talenti na vezi 3.0” obeležila svoju prvu godinu rada. Šta je sve urađeno do sada?

Ova godina je za ceo svet bila vrlo kompleksna i komplikovana, tako da možete zamisliti koliko je bila izazovna za jedan mlad tim koji je u nastajanju. Međutim, ta vrsta vatrenog krštenja, je u mnogo čemu osnažila naš tim i omogućila nam da brže razumemo i naše kapacitete i budemo posvećeniji ljudima zbog kojih smo osnovali ovu inicijativu, a to je naša dijaspora.

U prvih godinu dana, najbitnije nam je bilo da otvorimo direktan kanal komunikacije ka našim ljudima koji žive svuda po svetu i čujemo njihove ideje, predloge, probleme i izazove. Kada pričamo o konkretnim stvarima, mi smo u prvoj godini imali kontakt sa preko 6.000 naših državljana koji su zatražili neki vid naše asistencije ili adekvatne informacije.

Pružanjem relevantnih informacija, mi gradimo kredibilitet kod naših ljudi iz inostranstva kao neko koje tu, njima na raspolaganju i njihov servis, a konferencija „Talenti na okupu“ ove godine u online izdanju „Talenti na vezi“ je samo kruna našeg celogodišnjeg rada.

Koliko je pandemija poremetila planove tima ili je, uslovno rečeno, inspirisala neke nove projekte i kampanje?

Za početak, mi smo tokom vanrednog stanja sve svoje kapacitete stavili na raspolaganje našim ljudima koji su se našli van Srbije, kako bi se što brže vratili u svoju zemlju. U prvih 20 dana vanrednog stanja nas je kontaktiralo preko nekoliko hiljada naših građana a mi smo mnogima od njih pomogli da makar par dana ranije dođu svojim domovima, što u takvom kriznom vremenu mnogo znači ljudima.

Pored toga, u završnoj fazi je istraživanje „Mapiranje povratnika tokom COVID-19“ kako bismo dobili precizniju sliku o tome zašto su se ljudi vratili i koje mere bi ih naterale da razmisle o ostanku pre nego što ponovo reemigriraju. Treća ideja koja se izrodila iz ove krize je kampanja „Work from home – Work from Serbia„, u kojoj je tim Tačke povratka napravio digitalnu brošuru sa pogodnostima rada iz Srbije za sve naše ljude iz dijaspore čiji poslodavci su dozvolili „rad od kuće“.

Često se u poslednje vreme polemisalo o “cirkularnim migracijama”, koliko su takvi trendovi zaista važni?

Mi danas živimo u ultra modernom, povezanom svetu u kom je cirkulacija kapitala, resursa i ljudi svakodnevnica. Istina, korona virus je sve to poremetila, ali nadamo se da je to sve privremeno. Kako bismo i mi, kada ova pandemija prođe, bili deo tog modernog i povezanog sveta, moramo da prihvatimo cirkularnu migraciju kao nešto dobro i nešto ka čemu treba da stremimo.

Odlazak i povratak naših ljudi može da donese veliku korist našem društvu u celini, jer ljudi koji odu po znanje i iskustvo u inostranstvo, te stečene veštine mogu da donesu nazad u Srbiju i pomognu našoj nacionalnoj zajednici da raste i bude bolje nego što je bila juče.