Туризам у Србији: Европски Амазон и седам величанствених

Категорије: ДоживљајиОбјављено: 04.03.2020.0,2 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

Описујући њему тада познати свет, грчки историчар Херодот закључио је да је Истар (Дунав) највећа река на свету. Нимало изненађујуће, узевши у обзир импозантан ток европског Амазона који задире кроз срце континента. Управо због тога ток Дунава био је место одакле су поникле неке од најстаријих европских култура, попут винчанске и старчевачке.

 

„Magnum est stare in Dunabii ripa“ („Величанствено је стајати на обали Дунава“). Величанствено је и данас. Посебно након реконструкције и уређења средњовековних утврђењима и археолошких локалитета које су претходне цивилизације оставиле за собом…

 

Замислите да бродом, на Дунаву, упловљавате у Србију. Прво кроз равничарски крајолик Војводине пролазите покрај бројних ловишта и резервата природе, од Апатинског рита и ловишта „Карађорђево“, до Националног парка Фрушка гора, Петроварадинско-ковиљског рита и Делиблатске пешчаре. А онда пристижемо и до првих средњовековних утврђења…

 

Тврђава Бач

 

Утврђени замак изграђен је на меандру реке Мостанге, иначе леве притоке Дунава, а саму изградњу започео је краљ Карло Роберт Анжујски 1338. године. Осим војног и управног седишта тврђава је била и главни ослонац средњовековног града Бача.

 

Управо на овој тврђави организовао је одбрану од Турака 1413. године.

 

Петроварадинска тврђава

 

Значајно утврђење у борби против Турака била је и Петроварадинска тврђава у Новом Саду, чију је изградњу започео изасланик цара Леополда I давне 1692. године, да би је потом доградио надбискуп Петар Варади крајем 15 века. Турци су га запосели 1526. године, да би крајем 17. века ушао у састав Аустроугарске монархије. Тако остаје све до Првог светског рата, да би 1918. године тврђава постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

 

Калемегдан у Београду

 

Пловећи низводно Дунавом, након Петроварадинске тврђаве врло брзо се на обзорју појављује слојевито и комлексно утврђење Калемегдан, на 1170 километру тока Дунава. Лепотица на брегу изнад ушћа реке Саве у Дунав, у самом центру Београда, једног од најстаријих европских градова и свакако једног са најбурнијом прошлошћу.

 

У 2. веку на месту данашњег Калемегдана подигнут је римски каструм, као стални лого IV Флавијеве легије које постаје важно упориште на граници Римског царства.

 

Након разарања Гота и Хуна утвђење бива обновљено у 6. веку, а прву насеобину већ крајем 9. века познајемо под именом Београд. У том периоду у сврху одбране користе се антички бедеми, а тек средином 12. века, под византијском влашћу, почиње изградња средњовековног замка. Утврђење се реконструише почетком 15. века, када Београд постаје престоница Србије. Тада се подиже ново утврђење Горњи град. Озбиљна оштећења тврђава је претрпела током аустро-турксих ратова, да би током аустроугарске владавине у 18. веку била изграђена нова одбрамбена утврђења због чега је Калемегдан постао једно од најјачих одбрамбених утврђења у југоисточној Европи.

 

Смедеревска тврђава

 

Након Београда и шареноликих брда око општине Гроцка и обиласка арехолошког локалитета Винчанске цивилизације које датира из доба неолита, допловљавамо до Смедерава и прелепе тврђаве која је подигнута у 15. веку на ушћу Јазаве у Дунав, као нова престоница средњовековне Србије после губитка Београда. У унутрашњости замка налазиле су се три зграде Двора, а унутрашњи бедеми састојали су се од чак 11 кула, од којих је једна у завршној фази рестаурације. Највеће оштећење тврђава је претрпела 1941. године због експлозије немачког складишта муниције.

 

Тврђава Рам

 

На обали Дунава, близу данашњег насеља Велико Градиште и Сребрног језера, у 15. веку султан Бајазит II изградио је тврђаву Рам како би оснажио одбрану од угарских напада. Током 18. века, у аустро-турским ратовима ова тврђава поново постаје стратешки значајно упориште.

 

Тврђава у Раму представља прави пример артиљеријских утврђења у Србији.
Око тврђаве се за време Турака развило и цивилно насеље. Ове године тврђава Рам у потпуности је реновирана и отворена за посетиоце.

 

Фетислам у Кладову

 

Западно од данашњег Кладова налази се тврђава Фетислам, коју чине две утврђене целине из различитих епоха, Мали и Велики град. Мало утврђење су подигли Турци по заповести Сулејмана Величанственог у 16. веку.

 

У првој половини 19. века ово утврђење било је кључно за очување турске превласти у Србији, због чега га и данас зову Капија Ислама.

 

Голубачка тврђава

 

Долазимо и до последње средњовековне тврђаве на току Дунава кроз Србију и то на самом улазу у Ђердапску клисуру, иначе највећу речну клисуру Европе проглашену за национални парк. Голубачка тврђава, лепотица овог краја, састоји се од девет кула различитог облика. Испред најнижег дела утврђења налази се водени ров преко кога се мостом стизало до капије. Након смрти деспота Стефана Лазаревића тврђава је требало да се врати у власништво Угарској, али је војвода Јеремија тврђаву продао Турцима за неколико хиљада дуката 1427. године. Мало затим, на основу Сегединског мира, предата је Ђурђу Бранковићу. Тврђава је прошле године у потпуности реновирана.