У центру Лондона прва креативна амбасада Србије у свету

Годинама посматрам како „испод радара“ нашег државног система и опште друштвене свести расте један моћан и вибрирајући свет сачињен од несвакидашњих уметника, научника и иноватора. Свима нама који се бавимо креативним индустријама било је јасно да ту лежи огроман потенцијал за напредак читавог друштва, а посебно за развој привреде.

Након година рада у приватном и невладином сектору, добила сам прилику да са позиције саветнице премијерке за креативне индустрије учиним све да, са тимом посвећених људи, ту парадигму променим.

Термин креативност, а посебно – креативне индустрије, до пре мало више од годину дана готово нигде није био спомињан иако су гејмерске компаније расле невероватном брзином, филмска индустрија добила замах, холивудски пројекти почели су да се реализују у Србији, coworking простори, као и дизајн и концепт продавнице, постајали су све видљивији, а различити уметници, упркос својој невидљивости у земљи, бивали су признати и награђивани широм света.

Пошто је потенцијал креативних индустрија био невидљив, а самим тим и немерљив за значај државе, одлучила сам да мој први корак у кабинету председнице Владе буде анализа тренутног стања креативних индустрија у Србији коју смо урадили у сарадњи са Светском банком.

Анализа је потврдила да су креативне индустрије наша најбрже растућа привредна грана која је забележила раст од чак 37,4 одсто, само за две године. У њима је запослено више од 115.000 људи, од чега је више од 67 одсто младих високо образованих у добу између 25 и 44 године, међу којима је јако висок проценат жена.

Ови сјајни подаци само су потврдили да досадашњи модели бављења културом и уметношћу морају бити промењени, као и да су ове делатности веома моћан алат за прогрес друштва у 21. веку. Зато су креативне индустрије, уз дигитализацију и образовање, један од главних приоритета председнице Владе.

До сада, покренули смо и спровели велике системске промене. Осмишљен је нови програм за подршку професионалним играчима чиме ће се решити вишедеценијски проблем у тој области. Пронађен је простор за нову зграду за Факултет музичке уметности у склопу које ће бити и нова Академија за игру.

Ради се на решавању статуса самосталних уметника, као и на новим концептима оживљавања тржишта уметнинама. Једна прелепа зграда у центру Лондона за неколико месеци биће прва модерна креативна амбасада Србије у свету. Стара „Ложионица“ у Савској улици у Београду претвориће се у креативни хаб. У току је припрема програма националне престонице културе, по угледу на Европску престоницу културе, у којем би се и наши мањи градови изградили као културни и креативни центри.

Либерализован је порески третман улагања привреде у културу, чиме желимо да подстакнемо веће учешће приватних компанија у културним догађајима. Одличан пример ће бити ретроспективна изложба Марине Абрамовић коју само једним делом финансира држава. Уведене су посебне пореске олакшице на остваривање профита на основу интелектуалне својине (тзв. IP Box по коме је порез на профит од употребе интелектуалне својине креиране у Србији спуштен са 15 на само три процента), као и на улагање у истраживање и развој како би се подстакло иновативно предузетништво.

Све ове, као и бројне друге иницијативе умногоме су помогли чланови Савета за креативне индустрије председнице Владе који су истински, без било какве надокнаде и зарад напретка читавог сектора, посветили своје време, знање и углед. Кроз бројне панеле и састанке, води се стални дијалог и са широм стручном заједницом.

Како бисмо свему овоме што радимо дали посебну видљивост, покренули смо платформу Србија ствара/Serbia Creates, а више од 50 њених “креативних амбасадора” представљају најаутентичније лице те креативности у свету.

Наша мисија је да свим креативцима створимо услове да од свог рада добро живе, као и да постану видљивији у земљи и изван ње, како би допирали до много шире публике.

Креативност и иновативност наших људи су на светском нивоу. Важно је да на томе држимо фокус. Културна дипломатија је данас наша највећа шанса да градимо утицај и релевантност у савременом свету.

Нови број Digital Business Review је на киосцима уз сваки примерак Недељника од четвртка, 5. септембра.