Србија ствара музику уз Европску престоницу културе

„Он је књижевник који се бави музиком, а ја сам композитор који се на неки начин бави поезијом. Заједничка нам је љубав према поезији и музици“ тако новосадски кантаутор Немања Нешић види сарадњу са својим колегом Милошем Зупцем.

Двојица Новосађана заслужни за покретање значајних фестивала у граду – Зубац за „Поезику“ која се одржава скоро једну деценију, а Нешић за „Омладински кантауторски фестивал“ који је ове године имао своје прво издање у оквиру „Калеидоскопа културе“, 20. новембра су имали заједнички наступ у културној станици Свилара.

Коментаришући новосадску кантауторску сцену, Зубац и Нешић кажу да су управо фестивали које су покренули показали да постоји много талентованих младих људи који имају амбиције и желе тиме да се баве.

МИЛОШ: Фестивал „Поезика“ је показао и сваке године поново показује да имамо много младих људи који стварају и који могу да постану кантаутори и кантауторке. Јављају нам се сваке године из целе некадашње Југославије, наравно и из Новог Сада нам шаљу пријаве. Јасно је да има и талента и жеље да се ствара, треба им само пружити институционалну подршку, простор, да изађу из својих соба и да се представе људима.

НЕМАЊА: Јако много младих људи ствара музику. Наш пилот пројекат „Омладински кантауторски фестивал“ и јесте зато покренут, да бисмо подстакли младе који немају бенд и тешко да ће га окупити, а имају своје песме и свирају их код куће уз гитару, клавир да их доведемо на наш фестивал. Врло битан сегмент фестивала су биле радионице где су они са младим бендом који је оформљен зарад фестивала стварали песме на лицу места. Фестивал је показао да има и у региону доста кантаутора, поготово жена, чак можда и више него мушких у овим млађим генерацијама, тако да је „Омладински кантауторски фестивал“ представио доста нових лица.

„Омладински кантауторски фестивал“ био је део „Калеидоскопа културе“, програмског лука покренутог у оквиру припрема Новог Сада за Европску престоницу културе. Како Вам се чини то подизање културних капацитета града?
НЕМАЊА: „Калеидоскоп културе“ јесте добра ствар зато што се у једном сконцентрисаном временском периоду на разним локацијама свашта дешава. Ја сам неко ко воли да прави тај баланс да се не оде превише у нешто што је квантитет, па да губимо на квалитету, што потенцијално може бити ризик када је велики број програма. Међутим, када причамо о „Калеидоскопу“ добро је што постоји, јер се у тим програмима изнедри нешто јако квалитетно што временом може и самостално да се пласира и планира као производ овог града. Поред тога што смо добри домаћини и прихватамо људе са стране, Нови Сад мора да води рачуна и о својим ауторима и да им такође пружа шансу.

Да ли се, у том смислу, уз више догађаја у граду, више и прича о култури и посвећује пажња? Мења ли се нешто на том плану?
МИЛОШ: Разговара се више свакако, зато што имамо и ту обавезу као град због Европске престонице културе. Та титула носи доста тога доброг, носи наравно и неке изазове, видећемо шта смо урадили када прође та 2021. година, јер мислим да је то важније, како ће Нови Сад да постоји и живи после тога. Када говоримо о новосадској публици, она је највише отворена и срдачна за оне које долазе са стране и то је потпуно природно, исто као и када ја свирам у Сарајеву, Мостару, Загребу, то је другачија врста емоције.

Остало је мање од две године до момента када ће Нови Сад бити Европска престоница културе. Како ви видите припреме?
НЕМАЊА: Мислим да ће то што је Нови Сад добио ту титулу омогућити да се кроз разне пројекте виде нова лица. Можда нам мало фали савремене класике, која се у свету доста форсира, такви пројекти су мени лично занимљиви, као композитору. Опет концерт на Булевару Михајла Пупина, где дође много људи, где има оних који немају прилику да често слушају класичну музику, поготово не на таквој, атрактивној локацији, где све изгледа лепше и боље, то је добро. Ипак, ја сам доста критичан и увек кажем да то може још боље, али је добро што се све то дешава и било би ми жао да је само 2021. година разлог што се Нови Сад овако „пробудио“, надам се да ће се све то наставити и након те године.

МИЛОШ: Много је догађаја. Људи који се баве културом у Новом Саду верујем да дају све од себе и знам неке припреме оних који се заиста труде. Бојим се само да много догађаја може довести до засићења, јер људи некад немају потребу нешто да виде или доживе, што је велика штета и мислим да је ту, у данашње време, проблем у интернету. Много људи конзумира уметност на нивоу информације, а не на нивоу искуства и они ће из својих соба „лајковати“ неку изложбу, али неће заиста отићи по то искуство. То је проблем и волео бих да у том смислу људи свесније и сведеније користе интернет.

У последњих годину дана отвориле су се две културне станице, у једној од њих је и ваш концерт, а планирани су и други простори за културу у граду. Како то видите?
НЕМАЊА: Мени се све то јако допада. Културна станица Свилара, Еђшег, Културни центар Лаб, то су добри нови простори. Нови Сад је углавном био фокусиран на Културни центар града који има свој историјат и разлог постојања, као што има и Студио М, међутим приметио сам, кад сам држао концерте, да млађа публика рецимо не зна где је Студио М, што је мени било потпуно невероватно. Зато је добро што сада имамо још више могућности односно простора за разне догађаје. Овде вечерас у Свилари помажемо и једну хуманитарну акцију центра „Живети усправно“ за особе са инвалидитетом, тако да на тај начин и те људе укључујемо у програме.

МИЛОШ: Уживам у обе културне станице. У Еђшег редовно водим своје девојчице на представе, тамо ми је прелепо, у Свилари волим да свирам. Свим срцем подржавам то што су људи овде урадили, инстраструктурно, што су овим просторима променили намену и отворили их да буду културни простори. Волео бих да тако остане и кад прође титула Европске престонице културе.