Od napetih priča do romana koji će vas uzdrmati – savremena domaća književnost i preporuke za dalje čitanje

Ono što je za obožavaoce fizičke aktivnosti odlazak na trening – to je za ljubitelje književnosti čitanje knjiga. Malo je onih trenutaka u životu koji knjiškim moljcima mogu da se porede s katarzičnim osećajem upijanja nekog dobrog romana, od korica do korica.

Od Crnjanskog do Danila Kiša; od Albaharija do Svetlane Slapšak; od Radmile Petrović do Ane Vučković – savremena domaća književnost živi u punom jeku, a prokrčiti svoj put kroz naslove ovakvog kalibra nekad deluje kao zastrašujući poduhvat. Kako bismo vam malo olakšali, a i kako bismo uslišili stalnu potrebu za diskusijom o dobrim knjigama, autorima i autorkama, izdvojili smo šest vrhunskih naslova domaćih pisaca i jednu nekonvencionalnu preporuku za njihovo konzumiranje. 

Satovi u majčinoj sobi – Tanja Stupar-Trifunović 

Roman Satovi u majčinoj sobi (Arhipelag, 2014) pojavio se i još jednom ustoličio autorku Tanju Stupar-Trifunović kao vrsnog majstora pisane reči – bilo da je u pitanju poezija ili proza. Kroz napet i specifičan odnos majke i ćerke, ovo je knjiga koja sa dubokim razumevanjem govori o ženama i njihovim ulogama, o generacijskim odnosima i konfliktima kojima je suđeno da se ponavljaju, neizbežni koliko i neophodni.

Ovo je roman pesničkog jezika, namenjen onima sa jakim stomakom, koji ne beže u književnost kako bi izbegli osećanja, već kako bi ih širom otvorenih ruku prigrlili. Rečima Tanje Stupar – Trifunović: “Ljudi se ne mogu voljeti, a da jedno u drugom ne dotaknu sve rane koje zatrepere jednako kao i radosti”, a tako je, čini se i sa Satovima u majčinoj sobi.

Mulat, albino, komarac – Stevo Grabovac

Ovo nije tek još jedan roman o podneblju koje će večno biti opterećeno sopstvenom istorijom. Isto tako, ovo nije tek još jedna priča o odrastanju u ratnoj apokalipsi i zauvek izgubljenim detinjstvima. Umesto toga, Mulat, albino, komarac (Imprimatur, 2019) je fragmentirana priča trinaestogodišnjaka koji o devedesetima piše toliko precizno i jednostavno da vam izbije sav vazduh iz pluća, samo da bi vas podsetio da i dalje živite.

Stevo Grabovac uspeo je ono što mnogi pisci nikada neće moći – on je u sasvim mali broj strana spakovao jedno sveobuhvatno, generacijsko iskustvo u svoj njegovoj sirovosti, tuzi i tananim procepima kroz koje s vremena na vreme uspeva da uđe sreća.

Poštovani kukci i druge jezive priče – Maša Kolanović

Strašna koliko i njen naslov, zbirka pripovedaka Poštovani kukci i druge jezive priče (BOOKA, 2020) Maše Kolanović na pozornicu domaće književnosti izvlači svedočanstva o svakodnevnom hororu od kojeg nemamo kuda da pobegnemo. Kroz dvanaest svojevrsnih epizoda Zone sumraka i nekolicine pratećih ilustracija, susrešćete se sa normalnim ljudima koji samo žele da egzistiraju u brendovskom svetu koji ne planira da ih ostavi na miru.

Priča Bolji život vodi nas kroz odnos između studentkinje-volonterke i jedne porodice izbeglica, Frižider naopako okreće očekivanja o razgovoru između tradicionalne bake sa Balkana i njene unuke, dok Revolucija uspeva da nas zabavi kroz apsurd, paralelno nas pozivajući da se osvestimo i širom otvorimo oči. Bilo da su u pitanju korporacije, konzumerizam ili kapitalizam, Kolanović ne nudi odgovore servirane na tanjiru, već nas pušta da sami, kako znamo i umemo, prokrčimo sopstveni put kroz njene kafkijanske insinuacije. 

Črna mati zemlja – Kristijan Novak

“Neke je stvari nemoguće zakopati dovoljno duboko,” piše Kristijan Novak u svom romanu Črna mati zemlja (Književna radionica Rašić, 2017). Uz humor i ironiju smeštene tik kraj teškog osećaja gorčine, svaka stranica ove knjige predstavlja otkrovenje za sebe – bilo da se radi o prošlosti koju fabrikujemo kako bismo sami sebe zaštitili ili turbulentnim međuljudskim odnosima koje definišemo i redefinišemo.

Način na koji Novak pripoveda ovu priču o odrastanju zaista vas sravni sa črnom mati zemljom. Nakon što jednom u ruke uzmete ovaj zagorski, gotički roman, prosto više nemate kuda – morate da ga pročitate u jednom dahu.

Mliječni zubi – Lana Bastašić

Ako je čitanje dobre zbirke priča isto što i slušanje dobrog muzičkog albuma, onda je za upotpunjeno iskustvo publike neophodno da svi aspekti proze međusobno interaguju. Raspored priča u celini, poput rasporeda pesama, važan je koliko i svaka priča za sebe, dok je konceptualna nit ta koja sve spaja i vezuje u mašnu. Mliječni zubi (BOOKA, 2021) Lane Bastašić jedno je ovakvo delo.

Brutalno i bez zadrške, u ovoj kolekciji dobijamo portrete dečijih života u onim ključnim momentima koji ih oštete i na njima ostave večne ožiljke od ujeda odrastanja. Nakon što vas prebace u prošlost i sesiju preispitivanja sopstvenog detinjstva, Mliječni zubi vas puštaju da se neko vreme pitate kako da ne upropastite sopstveno dete.

Komo – Srđan Valjarević 

Komo(reizdanje: Laguna, 2019) Srđana Valjarevića je roman koji želite da vam neko čita dok idete na dugu šetnju kroz prirodu i uživate u prvim znacima proleća. Taj neko je Nebojša Glogovac, a Valjarevićeva autofikcija je idealno štivo za vaš prvi (ili možda sto prvi) susret sa audio knjigama. U izdanju Reflektorovih knjiga za slušanje, na platformi Book & Zvook čeka vas maestralno introspektivan roman o periodu života koji je naš autor proveo na obali jezera Komo, a kojem naracija glumačkog velikana Nebojše Glogovca daje neverovatnu živost.

O uspehu ovog zvučnog književnog ostvarenja svedoči i čitalački klub u okviru projekta Audio-Maraton Udruženja KROKODIL, koji je, spremajući se za učešće na Beogradskom maratonu, na svojim treninzima slušao upravo Komo.

Trkači ne samo da su bili zadovoljni ovom interpretacijom Valjarevićevog dela, već su nakon prvog sastanka kluba i diskusije o Komu nastavili sa slušanjem. Sledeća na spisku našla se zbirka kratkih priča Nikuda ne idem Rumene Bužarovske, koju u izdanju audio knjige zarad upotpunjenog iskustva čita sedam različitih naratorki.

Olivera Mitić, KROKODILJournalist for a Day, april 2020.