Од напетих прича до романа који ће вас уздрмати – савремена домаћа књижевност и препоруке за даље читање

Оно што је за обожаваоце физичке активности одлазак на тренинг – то је за љубитеље књижевности читање књига. Мало је оних тренутака у животу који књишким мољцима могу да се пореде с катарзичним осећајем упијања неког доброг романа, од корица до корица.

Од Црњанског до Данила Киша; од Албахарија до Светлане Слапшак; од Радмиле Петровић до Ане Вучковић – савремена домаћа књижевност живи у пуном јеку, а прокрчити свој пут кроз наслове оваквог калибра некад делује као застрашујући подухват. Како бисмо вам мало олакшали, а и како бисмо услишили сталну потребу за дискусијом о добрим књигама, ауторима и ауторкама, издвојили смо шест врхунских наслова домаћих писаца и једну неконвенционалну препоруку за њихово конзумирање. 

Сатови у мајчиној соби – Тања Ступар-Трифуновић 

Роман Сатови у мајчиној соби (Архипелаг, 2014) појавио се и још једном устоличио ауторку Тању Ступар-Трифуновић као врсног мајстора писане речи – било да је у питању поезија или проза. Кроз напет и специфичан однос мајке и ћерке, ово је књига која са дубоким разумевањем говори о женама и њиховим улогама, о генерацијским односима и конфликтима којима је суђено да се понављају, неизбежни колико и неопходни.

Ово је роман песничког језика, намењен онима са јаким стомаком, који не беже у књижевност како би избегли осећања, већ како би их широм отворених руку пригрлили. Речима Тање Ступар – Трифуновић: “Људи се не могу вољети, а да једно у другом не дотакну све ране које затрепере једнако као и радости”, а тако је, чини се и са Сатовима у мајчиној соби.

Мулат, албино, комарац – Стево Грабовац

Ово није тек још један роман о поднебљу које ће вечно бити оптерећено сопственом историјом. Исто тако, ово није тек још једна прича о одрастању у ратној апокалипси и заувек изгубљеним детињствима. Уместо тога, Мулат, албино, комарац (Имприматур, 2019) је фрагментирана прича тринаестогодишњака који о деведесетима пише толико прецизно и једноставно да вам избије сав ваздух из плућа, само да би вас подсетио да и даље живите.

Стево Грабовац успео је оно што многи писци никада неће моћи – он је у сасвим мали број страна спаковао једно свеобухватно, генерацијско искуство у свој његовој сировости, тузи и тананим процепима кроз које с времена на време успева да уђе срећа.

Поштовани кукци и друге језиве приче – Маша Колановић

Страшна колико и њен наслов, збирка приповедака Поштовани кукци и друге језиве приче (BOOKA, 2020) Маше Колановић на позорницу домаће књижевности извлачи сведочанства о свакодневном хорору од којег немамо куда да побегнемо. Кроз дванаест својеврсних епизода Зоне сумрака и неколицине пратећих илустрација, сусрешћете се са нормалним људима који само желе да егзистирају у брендовском свету који не планира да их остави на миру.

Прича Бољи живот води нас кроз однос између студенткиње-волонтерке и једне породице избеглица, Фрижидер наопако окреће очекивања о разговору између традиционалне баке са Балкана и њене унуке, док Револуција успева да нас забави кроз апсурд, паралелно нас позивајући да се освестимо и широм отворимо очи. Било да су у питању корпорације, конзумеризам или капитализам, Колановић не нуди одговоре сервиране на тањиру, већ нас пушта да сами, како знамо и умемо, прокрчимо сопствени пут кроз њене кафкијанске инсинуације. 

Чрна мати земља – Кристијан Новак

“Неке је ствари немогуће закопати довољно дубоко,” пише Кристијан Новак у свом роману Чрна мати земља (Књижевна радионица Рашић, 2017). Уз хумор и иронију смештене тик крај тешког осећаја горчине, свака страница ове књиге представља откровење за себе – било да се ради о прошлости коју фабрикујемо како бисмо сами себе заштитили или турбулентним међуљудским односима које дефинишемо и редефинишемо.

Начин на који Новак приповеда ову причу о одрастању заиста вас сравни са чрном мати земљом. Након што једном у руке узмете овај загорски, готички роман, просто више немате куда – морате да га прочитате у једном даху.

Млијечни зуби – Лана Басташић

Ако је читање добре збирке прича исто што и слушање доброг музичког албума, онда је за употпуњено искуство публике неопходно да сви аспекти прозе међусобно интерагују. Распоред прича у целини, попут распореда песама, важан је колико и свака прича за себе, док је концептуална нит та која све спаја и везује у машну. Млијечни зуби (BOOKA, 2021) Лане Басташић једно је овакво дело.

Брутално и без задршке, у овој колекцији добијамо портрете дечијих живота у оним кључним моментима који их оштете и на њима оставе вечне ожиљке од уједа одрастања. Након што вас пребаце у прошлост и сесију преиспитивања сопственог детињства, Млијечни зуби вас пуштају да се неко време питате како да не упропастите сопствено дете.

Комо – Срђан Ваљаревић 

Комо (реиздање: Лагуна, 2019) Срђана Ваљаревића је роман који желите да вам неко чита док идете на дугу шетњу кроз природу и уживате у првим знацима пролећа. Тај неко је Небојша Глоговац, а Ваљаревићева аутофикција је идеално штиво за ваш први (или можда сто први) сусрет са аудио књигама. У издању Рефлекторових књига за слушање, на платформи Book & Zvook чека вас маестрално интроспективан роман о периоду живота који је наш аутор провео на обали језера Комо, а којем нарација глумачког великана Небојше Глоговца даје невероватну живост.

О успеху овог звучног књижевног остварења сведочи и читалачки клуб у оквиру пројекта Аудио-Маратон Удружења КРОКОДИЛ, који је, спремајући се за учешће на Београдском маратону, на својим тренинзима слушао управо Комо.

Тркачи не само да су били задовољни овом интерпретацијом Ваљаревићевог дела, већ су након првог састанка клуба и дискусије о Кому наставили са слушањем. Следећа на списку нашла се збирка кратких прича Никуда не идем Румене Бужаровске, коју у издању аудио књиге зарад употпуњеног искуства чита седам различитих нараторки.

Оливера Митић, КРОКОДИЛ Journalist for a Day, април 2020.