Nenad Vasilić – Platforme poput Srbija Stvara su prava podrška muzičarima
PODELI
Naš kreativni ambasador, Nenad Vasilić, krajem 2020. godine nastupio je na Beogradskom Džez festivalu, čime je kompletirao svoju odličnu godinu punu uspeha.
Do sada je napisao više od 40 originalnih kompozicija i snimio 11 albuma pod svojim imenom, a tokom više decenija rada postao je i prvi stranac koji je objavio CD za austrijsku nacionalnu kuću ORF.
Tokom 2020. postao je i redovni profesor na „Jazz Institut Berlin„, pri Berlinskom Univerzitetu umetnosti što je, takođe, bio jedan od povoda za naš novogodišnji razgovor. Bilo je reči i o novim pravcima u muzici, domaćim muzičarima, ali i koliko Srbija napreduje u muzičkom stvaralaštvu.
Povod za naš razgovor svakako je Vaš nastup i otvaranje 36. Beogradskog Jazz festivala. Nastupili ste u prestonici pred domaćom publikom u vreme pandemije. Kakav je to osećaj bio? Da li ste osetili ono što ste očekivali?
Osećaj je bio dobar, vrlo prijatan, iz razloga što ove godine nismo imali puno prilike da sviramo, tako da je svaki koncert bio dragocen. Osim toga, nastup na Beogradskom Džez festivalu za nas je nešto posebno, za mene specijalno, zato što je naš najveći srpski festival i da tako kažem naš prozor u svet.
Otvaranjem tog festivala na sebe preuzimam možda čak i veću odgovornost od jednog pukog nastupanja na festivalu ili uobičajenog koncerta u Beogradu. Vidim to i kao neki žanrovski „statement„. Mislim da je za mene kao nekog ko se bavi spajanjem džeza sa balkanskom muzikom vrlo bitno i interesantno da baš taj projekat „Bass & Strings“, u kome ima i naše duhovne srpske muzike otvori ovaj Beogradski Džez festival.
Nenad Vasilić „Bass & Strings“ nastupa toliko dugo, uz „neočekivani“ spoj kontrabasa, harmonike i saksofona. I ovoga puta ste bili na okupu sa fascinantnim nastupom. Koliko je komplikovan vaš trio kreativni proces?
„Bass & Strings“ je novi projekat. Mi smo samo dva puta do sada imali prilike da nastupimo sa njim i to premijerno u Beču, u „Porgy and Bess-u“ za proslavu dvadesetogodišnjice moje karijere u Austriji i drugi put, evo sada u Srbiji, na Beogradskom Džez festivalu. Ono što je karakteristično za taj projekat je što sviram bas gitaru sa gudačima kao i to što sviramo dosta naše duhovne, pravoslavne muzike.
Uz sve to, nastup na festivalu je koncipiran tako da smo osim sa „Bass & Strings“ u drugom delu koncerta nastupili sa trijom, tako da smo imali u isto vreme nešto što radim dugo vremena unazad i nešto što je novo, što će možda postati deo mojih nastupa ubuduće, bas gitara sa gudačkim kvartetom.
Do sada ste napisali više od 40 originalnih kompozicija i snimili 11 albuma pod svojim imenom, a tokom više decenija rada postali ste i prvi stranac koji je objavio CD za austrijsku nacionalnu kuću ORF, a nedavno je izašla i kompilacija „Nenad Vasilić Vol 1“. Zašto baš sada?
Kompilacija Vol 1 je izašla četvrtog decembra za evropsko tržište, za kuću sa kojom radim već preko deset godina, a to je Gallileo Music u Nemačkoj, tako da je taj album već ugledao svetlost dana u Evropi i praktično za ceo svet. Nadamo se da uz pomoć platforme Srbija stvara ove, 2021. godine, izdamo taj CD i u Srbiji za PGP RTS za balkansko tržište, tj. za zemlje regiona.
Tako ćemo praktično imati dva izdanja, isto kao i sa CD-om „Live in Theater Akzent“, koji smo izdali prvo u Evropi, a nakon godinu dana i u Srbiji. Nadam se da će se to desiti u prvoj polovini 2021. godine, u ovim uslovima je teško planirati, ali to je bio neki okvirni plan.
Zašto bas sada? Ove godine smo slavili 20 godina moje karijere u Austriji, 20 godina od prvog snimljenog albuma u Austriji, tako da mislim da je na neki način bilo pravo vreme da se uradi neki presek, neka vrsta kompilacije kompozicija za koje smo moji saradnici i ja smatrali da su najreprezentativnije i da su te kompozicije koje smo izabrali ono što najbolje opisuje moj rad.
Uvek se govori da je Vaša muzika „fuzija evropskog džeza i improvizovane muzike, obojena melodijama i ritmovima iz bogatog nasleđa balkanskog folklora“. Šta je to što Vas inspiriše da stvarate na takav način i da li Vas to vodi u želji da, kao što ste pomenuli, uvedete balkanski džez u akademske vode?
Taj naslov koji se pojavio u novinama da ću ja uvesti džez u akademske vode je bio malo izvađen iz konteksta (smeh). Ono što sam ja rekao u intervjuu je da mi je, pošto sam dobio posao u Berlinu kao redovni profesor na univerzitetu i kao šef katedre na Džez insitutu u Berlinu, jako drago i zbog toga što ću uspeti da unesem malo više balkan džeza u taj edukativni džez svet.
Ono što me inspiriše je vrlo jednostavno. Ja sam čovek rođen u Srbiji. Okružen prebogatom folklornom muzikom, ne samo Srbije nego i Bugarske, Bosne, Makedonije itd. Mislim da bi bila šteta da se ne bavim uvođenjem naše narodne muzike ili naše duhovne, crkvene muzike, koja je takođe prebogata, u džez svet kojim se bavim sve ove godine.
Mislim da toga u džezu ima vrlo malo. Smatram da je to veoma kreativna strana cele moje priče i da je vrlo kreativno i interesantno da se bavim baš time, da mešam balkansku narodnu muziku sa džezom. Ako uspem na Džez akademiji da zainteresujem klince, a već vidim da postoji interesovanje i među studentima kontrabasa ali i uopšte na probama repertoar ansambala, da malo više pričamo o nepravilnim ritmovima i o toj našoj muzici, to bi mi bilo baš drago.
Tokom čudne 2020. Vi ste dobili još jednu sjajnu vest – imenovani ste za redovnog profesora na „Jazz Institut Berlin“, pri Berlinskom Univerzitetu umetnosti (Universität der Künste Berlin). Iako predajete od aprila 2020. koliko Vam znači ova „titula“ i to što se aktivno bavite i edukacijom mladih muzičara?
Meni je velika čast da sam dobio takav posao, između ostalog, i zato što je bilo puno basista koji su bili zainteresovani i koji su bili na audiciji. Na kraju sam saznao, zato što se sve odvijalo u tajnosti, da je bilo 30 evropskih i američkih basista na audiciji.
Ja sam bio prvi na listi i nakon toga me je Ministarstvo kulture u Nemačkoj proglasilo redovnim profesorom na berlinskom univerzitetu, a to je morao da odobri i gradonačelnik Berlina. Procedura je trajala skoro godinu dana.
U trenutku kad sam dobio vest da sam dobio profesuru i da sam dobio taj posao posle Gregorija Koena (Gregory Cohen), to je bila velika čast za mene, naravno. Pogotovu u ovo vreme kada je broj koncerata opao i imam više vremena, takav jedan posao je došao u pravo vreme.
Što se samog posla tiče videćemo… Do sada je sve zbog pandemije funkcionisalo online, videćemo od sledećeg semestra kako ćemo to da izvedemo sa predavanjima. Još uvek se ne zna da li ćemo digitalno ili ipak uživo raditi nastavu, u ovim uslovima je jako teško bilo šta planirati.
