Ložionica – industrijska istorija budućeg kreativno-inovativnog centra

U danima iščekivanja da Ložionica dobije svoj novi izgled, vreme je da se podsetimo i istorijske priče o jednom od najvažnijih zaštićenih industrijskih nasleđa Beograda i Srbije.

Odlukom Vlade Republike Srbije biće sačuvano i kompletno renovirano. Oživljavanje i adaptacija starih građevina i promena njihove namene je trend u svetu koji se pokazao kao pozitivno i održivo rešenje. Zgrada Ložionica će nakon rekonstrukcije biti modernizovana i dobiti totalno drugu namenu, ali će svakako zadržati svoj prepoznatljivi izgled.

Ložionica nastala na najatraktivnijem prostoru Beograda

Zgrada Ložionica nastala je pre 95 godina i u to vreme predstavljala je veliko tehnološko dostignuće. Kompleks Ložionice sastoji se od Okretnice za vozove, zgrade Ložionice i vodotornja, i imao je veoma važnu ulogu u železničkom saobraćaju stare Jugoslavije. Prostor gde pripada ovaj kompleks nalazi se u zaleđu Savskog priobalja (desna obala reke Save) i pripada široj zoni „Stari Beograd“ koja predstavlja najsloženiji i najatraktivniji prostor Beograda. Ovaj prostor je takođe poznat i kao „Savamala“, koja je dobila ime po reci Savi i turskoj reči mahala što znači susedstvo.

Celina „Stari Beograd“, najstariji je sačuvani deo prestonice, čije arhitektonsko-urbanističko nasleđe dokumentuje istoriju Beograda i Republike Srbije, i u okviru nje nalazi se veliki broj utvrđenih kulturnih dobara. Razvoj srpskog Beograda izvan granica Šanca, bio je usmeren prema području savske obale, gde je počelo stvaranje srpskog trgovačkog i saobraćajnog centra.

Privredni zamajac savskog priobalja podstakla je elektrifikacija, izgradnja železničke infrastrukture (pruga, most i stanica), tramvajske pruge, privrednih objekata i reprezentativnih stambenih zgrada. Takav privredni rast dovodi do formiranja lokalnog centra sa autentičnim ambijentom koji su činili „Beogradska zadruga„, hotel „Bristol“ i niz drugih značajnih građevina.

Počeci izgradnje železnice još sredinom XIX veka

Počeci razvoja ideje o izgradnji železnice kroz Srbiju potiču iz doba vladavine knjaza Aleksandra Karađorđevića, kada su 1851. godine ispitivane i prve mogućnosti za to. Posle Berlinskog kongresa, 1878. godine, počele su pripreme za izgradnju železničke veze između Austrougarske i Srbije, a 1884. puštena je u rad pruga, dok je u Bari Veneciji podignuta zgrada železničke stanice.

Železnička stanica Beograd utvrđena je za spomenik kulture i za kulturno dobro od velikog značaja. Predstavljala je jedno od najmonumentalnijih zdanja i simbola tadašnjeg Beograda.

Od 1880. do 1884. godine, Kraljevina Srbija dobija prvu železničku prugu između Beograda i Niša. Dana 20. avgusta 1884, prugom je do Zemuna na relaciji Beograd – Savski most pošao dvorski voz sa kraljem Milanom, kraljicom Natalijom i prestolonaslednikom.

A onda, uz modernizaciju saobraćaja, na red dolazi i Ložionica

Prva ložionica za uski kolosek vodostanica i rampa za utovar uglja počela je da se gradi 1884. godine iza Pošte, kada i glavna stanična zgrada. Bila je u funkciji sve do podizanja nove ložionice nakon Prvog svetskog rata. Projekat nove ložionice na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu uradio je inženjer Nikola Raičković. Građena je 1925. i završena je 1926. godine, a sa radom je krenula godinu dana kasnije. Imala je funkciju ložionice, alatnice i okretnice. U samoj ložionici popravljale su se i servisirale lokomotive.

Ložionica je imala veliku modernu polukružnu halu namenjenu za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, sa 31 mestom, novu okretnicu i administrativnu zgradu. To 31 mesto služilo je za smeštaj i izlazak na stanične koloseke parnih lokomotiva sa novom okretnicom ispred.

U ložioničkom kompleksu nalazile su se kovačnica, strugara, mehanička radionica, livnica, služba za vuču i fabrika gasa (zgrada za omekšavanje vode) i drugi prateći objekti poput magacinia, trpezarije, zimske bašte, bravarske radionice…

Vodotoranj koji je (možda) projektovao Milutin Milanković

Ložionica, okretnica i vodotoranj svedočanstvo su razvoja Beogradskog železničkog čvora i Glavne železničke stanice u Beogradu i, i danas, predstavljaju jedne od retko očuvanih objekata industrije železničke arhitekture podignutih pre Drugog svetskog rata.

Tornjevi za vodosnabdevanje bili su sastavni deo saobraćajnog aparata i njegove infrastrukture, Nekada su Železničkoj stanici Beograd prilazile parne lokomotive, a neophodan tehnološki bio je toranj za vodu, kojom su parnjače dopunjavane, pošto je sistem rada podrazumevao velike količine vode.

Na mestu današnjeg vodotornja su se, u stvari, smenile tri građevine. Prva je nastala pre Prvog svetskog rata, ali je razorena tokom ratnih operacija. Prema projektu koji je realizovan od 1924. do 1926. godine, na istom mestu je izgrađen novi vodotoranj. Ratne operacije tokom Drugog svetskog rata ponovo su oštetile građevinu, ali je obnovljena stara građevina i dobila je znatno savršeniji oblik, i on postoji na ovom mestu od 1945. godine.

Nezvanični podaci govore da je u projektovanju onog tornja koji je postojao između dva rata učestvovao i besmrtni Milutin Milanković koji je dao ogroman doprinos astronomiji, ali je bio i izuzetan građevinski inženjer. Pa ipak, ne postoje dokumenta koja bi potvrdila njegov učinak u izgradnji ovog tornja. U Železničkom muzeju ostao je pisani trag iz februara 1990. godine, kada je profesor Dragan Trifunović napravio dopis u kome je predložio zaštitu vodotornja kod „Gazele“ kao projekat akademika Milankovića, jer je od velike važnosti kao spomenik kulture. Ipak, do sada nije nađen dokument koji bi direktno potvrdio Milankovićev angažman prilikom projektovanja tornja.

🚀 Ložionica postaje kreativno-inovativni centar (HUB)

Međunarodni arhitektonski konkurs je raspisan od strane nacionalne platforme Srbija stvara i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravuVlade Republike Srbije za obnavljanje nekadašnje zgrade Ložionica i njenu adaptaciju u kreativno inovativni multifunkcionalni centar. Ideja je da se kompleks pretvori u jedan od simbola grada koji će biti nezaobilazna stanica turista i koji će doprineti razvoju kulturnog turizma.

Zgrada površine 3.600 metara kvadratnih postaće pogon za razvoj četvrte industrijske revolucije – inovacije, kreativnost i znanje. Ložionica će se pretvoriti u državni objekat javne namene koji će se fokusirati na sektore kreativnih industrija koji nemaju svoje centre (dizajn, moda) u svrhu razvoja tih industrija u Srbiji. U sklopu kompleksa biće izgrađen veći prostor za održavanje događaja, kao i prostori za istraživački rad, radionice i prostor za izvođačke i primenjene umetnosti.

Konkurs traje do 29.10. Ložionica će nastaviti da živi u nekom novom svetlu i u nekom novom vremenu.