Ложионица – индустријска историја будућег креативно-иновативног центра

Категорије: Иновације, ПредузетништвоОбјављено: 20.10.2021.0,3 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

У данима ишчекивања да Ложионица добије свој нови изглед, време је да се подсетимо и историјске приче о једном од најважнијих заштићених индустријских наслеђа Београда и Србије.

Одлуком Владе Републике Србије биће сачувано и комплетно реновирано. Оживљавање и адаптација старих грађевина и промена њихове намене је тренд у свету који се показао као позитивно и одрживо решење. Зграда Ложионица ће након реконструкције бити модернизована и добити тотално другу намену, али ће свакако задржати свој препознатљиви изглед.

Ложионица конкурс

Ложионица настала на најатрактивнијем простору Београда

Зграда Ложионица настала је пре 95 година и у то време представљала је велико технолошко достигнуће. Комплекс Ложионице састоји се од Окретнице за возове, зграде Ложионице и водоторња, и имао је веома важну улогу у железничком саобраћају старе Југославије. Простор где припада овај комплекс налази се у залеђу Савског приобаља (десна обала реке Саве) и припада широј зони „Стари Београд“ која представља најсложенији и најатрактивнији простор Београда. Овај простор је такође познат и као „Савамала“, која је добила име по реци Сави и турској речи махала што значи суседство.

Целина „Стари Београд“, најстарији је сачувани део престонице, чије архитектонско-урбанистичко наслеђе документује историју Београда и Републике Србије, и у оквиру ње налази се велики број утврђених културних добара. Развој српског Београда изван граница Шанца, био је усмерен према подручју савске обале, где је почело стварање српског трговачког и саобраћајног центра.

Привредни замајац савског приобаља подстакла је електрификација, изградња железничке инфраструктуре (пруга, мост и станица), трамвајске пруге, привредних објеката и репрезентативних стамбених зграда. Такав привредни раст доводи до формирања локалног центра са аутентичним амбијентом који су чинили „Београдска задруга„, хотел „Бристол“ и низ других значајних грађевина.

Почеци изградње железнице још средином XIX века

Почеци развоја идеје о изградњи железнице кроз Србију потичу из доба владавине књаза Александра Карађорђевића, када су 1851. године испитиване и прве могућности за то. После Берлинског конгреса, 1878. године, почеле су припреме за изградњу железничке везе између Аустроугарске и Србије, а 1884. пуштена је у рад пруга, док је у Бари Венецији подигнута зграда железничке станице.

Железничка станица Београд утврђена је за споменик културе и за културно добро од великог значаја. Представљала је једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашњег Београда.

Изградња нове Ложионице

Од 1880. до 1884. године, Краљевина Србија добија прву железничку пругу између Београда и Ниша. Дана 20. августа 1884, пругом је до Земуна на релацији Београд – Савски мост пошао дворски воз са краљем Миланом, краљицом Наталијом и престолонаследником.

А онда, уз модернизацију саобраћаја, на ред долази и Ложионица

Прва ложионица за уски колосек водостаница и рампа за утовар угља почела је да се гради 1884. године иза Поште, када и главна станична зграда. Била је у функцији све до подизања нове ложионице након Првог светског рата. Пројекат нове ложионице на Главној железничкој станици у Београду урадио је инжењер Никола Раичковић. Грађена је 1925. и завршена је 1926. године, а са радом је кренула годину дана касније. Имала је функцију ложионице, алатнице и окретнице. У самој ложионици поправљале су се и сервисирале локомотиве.

Ложионица је имала велику модерну полукружну халу намењену за смештај и извођење парних локомотива на колосек, са 31 местом, нову окретницу и административну зграду. То 31 место служило је за смештај и излазак на станичне колосеке парних локомотива са новом окретницом испред.

Ложионица из ваздуха

У ложионичком комплексу налазиле су се ковачница, стругара, механичка радионица, ливница, служба за вучу и фабрика гаса (зграда за омекшавање воде) и други пратећи објекти попут магациниа, трпезарије, зимске баште, браварске радионице…

Водоторањ који је (можда) пројектовао Милутин Миланковић

Ложионица, окретница и водоторањ сведочанство су развоја Београдског железничког чвора и Главне железничке станице у Београду и, и данас, представљају једне од ретко очуваних објеката индустрије железничке архитектуре подигнутих пре Другог светског рата.

Торњеви за водоснабдевање били су саставни део саобраћајног апарата и његове инфраструктуре, Некада су Железничкој станици Београд прилазиле парне локомотиве, а неопходан технолошки био је торањ за воду, којом су парњаче допуњаване, пошто је систем рада подразумевао велике количине воде.

На месту данашњег водоторња су се, у ствари, смениле три грађевине. Прва је настала пре Првог светског рата, али је разорена током ратних операција. Према пројекту који је реализован од 1924. до 1926. године, на истом месту је изграђен нови водоторањ. Ратне операције током Другог светског рата поново су оштетиле грађевину, али је обновљена стара грађевина и добила је знатно савршенији облик, и он постоји на овом месту од 1945. године.

Незванични подаци говоре да је у пројектовању оног торња који је постојао између два рата учествовао и бесмртни Милутин Миланковић који је дао огроман допринос астрономији, али је био и изузетан грађевински инжењер. Па ипак, не постоје документа која би потврдила његов учинак у изградњи овог торња. У Железничком музеју остао је писани траг из фебруара 1990. године, када је професор Драган Трифуновић направио допис у коме је предложио заштиту водоторња код „Газеле“ као пројекат академика Миланковића, јер је од велике важности као споменик културе. Ипак, до сада није нађен документ који би директно потврдио Миланковићев ангажман приликом пројектовања торња.

Водоторањ

🚀 Ложионица постаје креативно-иновативни центар (HUB)

Међународни архитектонски конкурс је расписан од стране националне платформе Србија ствара и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије за обнављање некадашње зграде Ложионица и њену адаптацију у креативно иновативни мултифункционални центар. Идеја је да се комплекс претвори у један од симбола града који ће бити незаобилазна станица туриста и који ће допринети развоју културног туризма.

Зграда површине 3.600 метара квадратних постаће погон за развој четврте индустријске револуције – иновације, креативност и знање. Ложионица ће се претворити у државни објекат јавне намене који ће се фокусирати на секторе креативних индустрија који немају своје центре (дизајн, мода) у сврху развоја тих индустрија у Србији. У склопу комплекса биће изграђен већи простор за одржавање догађаја, као и простори за истраживачки рад, радионице и простор за извођачке и примењене уметности.

Конкурс траје до 29.10. Ложионица ће наставити да живи у неком новом светлу и у неком новом времену.