Inovativni i kreativni centri kao budućnost novih modela rada

Kreativni centri i multifunkcionalni zajednički prostori za rad („co-working“) budućnost su načina i modela rada, ali i mesto nastanka ideja i okupljanja zajednica, zaključak je panela „Preispitivanje prostornog planiranja – era hibridnog radnog okruženja”, koji je održan na Paviljonu Republike Srbije u okviru Svetske izložbe Ekspo Dubai 2020.

Eksperti iz oblasti razvoja zajedničkih prostora za život i rad, iz različitih delova sveta koji su aktivno učestovali na panelu, ukazali su na činjenicu da je pandemija Korona virusa dokazala da ideje ne nastaju u izolaciji.

Kako je rečeno, s jedne strane, prevaziđena je potreba za velikim kancelarijama jer se rad na daljinu pokazao kao jednako efikasan, dok se sa druge strane, taj isti rad od kuće pokazao kao neodrživ za podsticanje kreativnosti i inovacija, kada je potrebno dolaziti do novih rešenja. Kreativan rad podrazumeva rad i razmenu mišljenja i ideja u grupama ljudi koji podstiču jedni druge.

Kreativni centri – Vlada Nemačke prepoznala značaj i uložila u razvoj

”Kreativni prostori postaju novi centri hibridnog modela rada, mesta nastanka ideja, iniciranja promena i okupljanja zajednica. Pored toga, nemačka Vlada prepoznala je značaj ovakvih prostora i odlučila da uloži sredstva u razvoj sličnih prostora širom Nemačke”, rekla je Džulijen Beker iz Kokonat haba, zajedničkog prostora za život i rad u ruralnoj Nemačkoj.

Ovo mesto je zanimljivo zato što okuplja digitalne nomade i nudi im inspirativno mesto za rad i stvaralaštvo u jedinstvenom prirodnom – seoskom ambijentu, daleko od gradske gužve iz kojih oni dolaze. „Naša vrata su širom otvorena za zajednicu u kojoj se nalazimo, osluškujemo njihove potrebe i nastojimo da je povežemo sa našim stanovnicima, pa tako veoma često organizujemo i seoske proslave i okupljanja u kojima svi uživamo,“ dodala je Beker.

Kreativni centri u Beogradu = kreativno-inovativni multifunkcionalni centar Ložionica

Upravo na primeru ”Kokonat haba”, kako je istaknuto, jasno se vidi kako budućnost nosi nove modele održivosti za kreativne prostore, a da je jedan od ključnih elemenata ovakvih prostora multifunkcionalnost i adaptabilnost za potrebe zajednice. Upravo jedan takav, kreativno-inovativni multifunkcionalni centar dobiće Beograd, u naredne dve godine, u renoviranoj zgradi nekadašnje ”Ložionice”.

Projekat rekonstrukcije i adaptacije “Ložionice” deo je strateške opredeljenosti Vlade Srbije i predsednice Vlade Ane Brnabić da podrži razvoj inovaciono-kreativnog ekosistema, povoljnog za domaće i strane investicije. Sektor kreativnih industrija već sada čini više od 7,4 odsto BDP-a Srbije i za samo poslednjih šest godina ostvaruje rast od čak 60 odsto.

Ulaganje u ovakve prostore u skladu je i sa strateškim krovnim dokumentima Vlade Srbije poput Strategije pametne specijalizacije koja prepoznaje kreativne industrije, istakla je Ana Ilić, viša savetnica predsednice Vlade Republike Srbije za kreativne industrije i turizam.

Ana Ilić: Ložionica za podsticanje motora 4. industrijske revolucije – kreativnost, inovacije i znanja

”Budući višenamenski centar “Ložionica”, kao objekat javne namene, fokusiran je pre svega na sadržaje iz domena kreativnih industrija, inovacija i ekonomije zasnovanju na znanju i ideja je da bude mesto stvaranja i susreta talenata, da autentičnošću i kreativnom energijom postane središte novih tendencija u svim vidovima stvaralaštva. Naša želja je da ovaj centar postane obeležje Beograda, destinacija koja privlači lokalce, turiste i digitalne nomade.

Zgrada je nastala pre gotovo jednog veka i obezbeđivala je gorivo za motore Druge industrijske revolucije – železnice, gvožđe i čelik, dok će sada biti prenamenjena za podsticanje motora 4. industrijske revolucije – kreativnost, inovacije i znanja. Ceo vek nakon svog nastanka postaće gradski epicentar izvrsnosti i dinamično mesto susreta talenata, inovatora i kreativaca – kakav Srbija i region do sada nisu imali.

Država je prepoznala važnost ovakvih objekata, novih potreba zajednice, kreativaca i novih modela rada, zato je i završila mnoge infrastrukturne projekte, naučno-tehnološke parkove, Državni data centar, a “Ložionica” će biti kruna, epicentar kreativnih industrija, stvaralaštva i inovacija”, istakla je Ilićeva.

Savršen pandan Ložionici je kreativni centar LX Factory u Lisabonu

Na panelu je posebno istaknuta važnost rekonstrukcije kulturnog i industrijskog nasleđa i njihova adaptacija u održive centre talenata i inovatora, kakve već možemo videti u Španiji, Holandiji, Portugalu, Nemačkoj, Belgiji, Danskoj… gde već postoje takvi kreativni centri. U Lisabonu je, recimo, 2008. godine, na prostoru napuštene fabrike tekstila počeo da nikao novi kretivni hab ”LX Factory”, koji je danas jedno od glavnih obeležja prestonice Portugalije.

”LX Factory je savršen primer kako se industrijsko nasleđe iz 1846. godine može pretvoriti u multifunkcionalni prostor namenjen lokalnim kreativcima ali i turistima koji u sve većem broju dolaze u ovaj ponovno otkriveni deo grada”, rekla je Danijela Marzavan.

Danijelina misija jeste da širi seme co-working-a širom sveta i podelila utisak da svi ljudi dele isti strah i nepoverenje prema novim konceptima i napuštanju sopstvene zone konfora, ali da je pandemija donela i nešto dobro, a to je šansa da preispitamo naša uverenja: „Ljudi treba da se podstiču da šire i dele svoje ideje, jedni među drugima, a ne da ih kriju jedni od drugih, jer je upravo to način kako ideje rastu i nadograđuju se.“ Na kraju nam poručuje: „Nikada nemojte da propustite dobru krizu (Never miss the good crisis).“

15 minutes cities ?

Nisu samo prostori ti koji moraju da se menjaju kako bi se ispunila potreba pojedinaca ili timova za novim mestima za stvaranje, istakli su govornici na panelu. Države i veliki gradovi treba strateški da razmišljaju o budućnosti i prihvate nove trendove koji će omogućiti bolji kvalitet života građana. Jedan od takvih koncepata je i “Koncept petnaesto minutni gradovi – 15 minute cities”, koji je predstavila Kejt Majolini iz Londona.

”Ovaj koncept stavlja ljude u centar urbane transformacije predlažući strateški pristup decentralizacije urbanih sredina, omogućavajući ljudima da dnevne aktivnosti obavljaju u radijusu od 15 minuta od mesta stanovanja. Multifunkcionali prostori će odigrati ključnu ulogu u toj postavci a pored praktičnosti za stanovnike, omogućiće i smanjivanje saobraćajnih gužvi, zagađenje vazduha i sveobuhvatno poboljšanje kvaliteta života u tim gradovima”, navela je Majolini.