Иновативни и креативни центри као будућност нових модела рада

Креативни центри и мултифункционални заједнички простори за рад („co-working“) будућност су начина и модела рада, али и место настанка идеја и окупљања заједница, закључак је панела „Преиспитивање просторног планирања – ера хибридног радног окружења”, који је одржан на Павиљону Републике Србије у оквиру Светске изложбе Експо Дубаи 2020.

Експерти из области развоја заједничких простора за живот и рад, из различитих делова света који су активно учестовали на панелу, указали су на чињеницу да је пандемија Корона вируса доказала да идеје не настају у изолацији.

Како је речено, с једне стране, превазиђена је потреба за великим канцеларијама јер се рад на даљину показао као једнако ефикасан, док се са друге стране, тај исти рад од куће показао као неодржив за подстицање креативности и иновација, када је потребно долазити до нових решења. Креативан рад подразумева рад и размену мишљења и идеја у групама људи који подстичу једни друге.

Креативни центри – Влада Немачке препознала значај и уложила у развој

”Креативни простори постају нови центри хибридног модела рада, места настанка идеја, иницирања промена и окупљања заједница. Поред тога, немачка Влада препознала је значај оваквих простора и одлучила да уложи средства у развој сличних простора широм Немачке”, рекла је Џулијен Бекер из Коконат хаба, заједничког простора за живот и рад у руралној Немачкој.

Ово место је занимљиво зато што окупља дигиталне номаде и нуди им инспиративно место за рад и стваралаштво у јединственом природном – сеоском амбијенту, далеко од градске гужве из којих они долазе. „Наша врата су широм отворена за заједницу у којој се налазимо, ослушкујемо њихове потребе и настојимо да је повежемо са нашим становницима, па тако веома често организујемо и сеоске прославе и окупљања у којима сви уживамо,“ додала је Бекер.

Креативни центри у Београду = креативно-иновативни мултифункционални центар Ложионица

Управо на примеру ”Коконат хаба”, како је истакнуто, јасно се види како будућност носи нове моделе одрживости за креативне просторе, а да је један од кључних елемената оваквих простора мултифункционалност и адаптабилност за потребе заједнице. Управо један такав, креативно-иновативни мултифункционални центар добиће Београд, у наредне две године, у реновираној згради некадашње ”Ложионице”.

Пројекат реконструкције и адаптације “Ложионице” део је стратешке опредељености Владе Србије и председнице Владе Ане Брнабић да подржи развој иновационо-креативног екосистема, повољног за домаће и стране инвестиције. Сектор креативних индустрија већ сада чини више од 7,4 одсто БДП-а Србије и за само последњих шест година остварује раст од чак 60 одсто.

Улагање у овакве просторе у складу је и са стратешким кровним документима Владе Србије попут Стратегије паметне специјализације која препознаје креативне индустрије, истакла је Ана Илић, виша саветница председнице Владе Републике Србије за креативне индустрије и туризам.

Ана Илић: Ложионица за подстицање мотора 4. индустријске револуције – креативност, иновације и знања

”Будући вишенаменски центар “Ложионица”, као објекат јавне намене, фокусиран је пре свега на садржаје из домена креативних индустрија, иновација и економије засновању на знању и идеја је да буде место стварања и сусрета талената, да аутентичношћу и креативном енергијом постане средиште нових тенденција у свим видовима стваралаштва. Наша жеља је да овај центар постане обележје Београда, дестинација која привлачи локалце, туристе и дигиталне номаде.

Зграда је настала пре готово једног века и обезбеђивала је гориво за моторе Друге индустријске револуције – железнице, гвожђе и челик, док ће сада бити пренамењена за подстицање мотора 4. индустријске револуције – креативност, иновације и знања. Цео век након свог настанка постаће градски епицентар изврсности и динамично место сусрета талената, иноватора и креативаца – какав Србија и регион до сада нису имали.

Држава је препознала важност оваквих објеката, нових потреба заједнице, креативаца и нових модела рада, зато је и завршила многе инфраструктурне пројекте, научно-технолошке паркове, Државни дата центар, а “Ложионица” ће бити круна, епицентар креативних индустрија, стваралаштва и иновација”, истакла је Илићева.

Савршен пандан Ложионици је креативни центар LX Factory у Лисабону

На панелу је посебно истакнута важност реконструкције културног и индустријског наслеђа и њихова адаптација у одрживе центре талената и иноватора, какве већ можемо видети у Шпанији, Холандији, Португалу, Немачкој, Белгији, Данској… где већ постоје такви креативни центри. У Лисабону је, рецимо, 2008. године, на простору напуштене фабрике текстила почео да никао нови кретивни хаб ”LX Factory”, који је данас једно од главних обележја престонице Португалије.

”LX Factory је савршен пример како се индустријско наслеђе из 1846. године може претворити у мултифункционални простор намењен локалним креативцима али и туристима који у све већем броју долазе у овај поновно откривени део града”, рекла је Данијела Марзаван.

Данијелина мисија јесте да шири семе co-working-а широм света и поделила утисак да сви људи деле исти страх и неповерење према новим концептима и напуштању сопствене зоне конфора, али да је пандемија донела и нешто добро, а то је шанса да преиспитамо наша уверења: „Људи треба да се подстичу да шире и деле своје идеје, једни међу другима, а не да их крију једни од других, јер је управо то начин како идеје расту и надограђују се.“ На крају нам поручује: „Никада немојте да пропустите добру кризу (Never miss the good crisis).“

15 minutes cities ?

Нису само простори ти који морају да се мењају како би се испунила потреба појединаца или тимова за новим местима за стварање, истакли су говорници на панелу. Државе и велики градови треба стратешки да размишљају о будућности и прихвате нове трендове који ће омогућити бољи квалитет живота грађана. Један од таквих концепата је и “Концепт петнаесто минутни градови – 15 minute cities”, који је представила Кејт Мајолини из Лондона.

”Овај концепт ставља људе у центар урбане трансформације предлажући стратешки приступ децентрализације урбаних средина, омогућавајући људима да дневне активности обављају у радијусу од 15 минута од места становања. Мултифункционали простори ће одиграти кључну улогу у тој поставци а поред практичности за становнике, омогућиће и смањивање саобраћајних гужви, загађење ваздуха и свеобухватно побољшање квалитета живота у тим градовима”, навела је Мајолини.