Dunja Jocić: Uporni stižu na cilj! Meni je 2020. bila vatrometna

Dunja Jocić je danas daleko od svoje rodne Srbije, ali rado joj se vraća i sarađuje sa domaćim umetnicima. Danas, želimo da saznamo ko je zaista Dunja Jocić, po čemu se izdvaja, zašto je tu gde jeste i koju nam to novu energiju donosi?

O sebi baš ne volim mnogo da pričam niti bih nešto znala da kažem posebno o sebi… Na to pitanje i meni treba odgovor. 😄

Ja sam Beograđanka koja živi u Holandiji i trenutno se bavi koreografijom/režijom. Ovo je moja treća karijera, dok je prva bila kao sportista ritmičke gimnastike, druga kao igrač, a sada sam koreograf.

Mislim da je prva jako važna jer me je na jedan način oformila u smislu da nema odustajanja. Druga se desila u inostranstvu i to je doprinelo da morate sve sami da stvorite i da se prilagođavate novim uslovima i situacijama. I to je taj kliše, ali je tako. Konkurencija je ogromna, a sportistima je to jako važno za motivaciju, tako da su meni ti uslovi odgovarali na neki način.

Sada živiš i radiš u Amsterdamu kao balerina, koreograf i rediteljka. U ranoj mladosti si se dokazala i kao uspešna gimnastičarka, a kasnije i u svetu filmske režije.

Otkud u ovim žanrovima i šta je to što te „vozi“ u tvom poslu? Gde Dunja Jocić pronalazi svoju inspiraciju?

Tehnika u igranju mi je bila vrlo važna, to je deo sportiste iz mene, da budem što bolja uz davanje apsolutnog maksimuma. Ta linija maksimuma stalno oscilira i vi je podižete na više, tako da je to bila motivacija, jer je užasno zanimljivo da psihički i mentalno dovodite sebe na nove nivoe izvođenja.Tu granice nema… Nikad nije isto iako se dolazi do toga iz repeticije, ali zar nije tako za sve što se uči.

Tvoje nominacije i nagrade ne možemo ni da pobrojimo, ali jedna od najskorijih je bila i u Beogradu, na Beogradskom festivalu igre gde si dobila laureat „Vip poziva“.

Koliko ti je važna saradnja sa domaćim autorima i šta je to što izvlačite i učite jedni od drugih?

To mi je bilo predivno, BDF sjajno iskustvo, ozbiljan festival, moja publika koja me tek upoznaje. Meni je to bio značajan poziv jer to je jedino mesto gde naša publika može da vidi moje predstave, i upravo je ta razmena bitna.

Svima nam je 2020. bila „malo“ drugačija, pa je tako i tebi većina predstava odložena i pomerena. Šta ti je to donelo i šta očekuješ da će biti u nastavku ove, 2021. i u 2022?

Malo je ne primereno ali meni je (tako je ispalo) na kreativnom/poslovnom planu 2020 bila vartometna. Otvorila sam svoju kompaniju u Holandiji! Tokom moje kompletne dosadašnje karijere ja sam bila slobodni umetnik, i kao igrač i kao koreograf, a sada je ta situacija drugačija, što mi je jako jako važno za dalji razvoj i rad.

To donosi jedan kontinuitet koji je jako važan za umetnikov rad. I jednu drugačiju odgovornost što mi pričinjava još veće zadovoljstvo. Takođe, predstava „Izgubljeni Pejzaži“ za Bitef – ta predstava mi je posebno važna jer je rađena sa našim igračima i glumcima, tokom čijeg igranja sam provela neko vreme živeći ponovo u Beogradu. Happiness! 😄

Šta to Dunja Jocić može da savetuje druge mlade koji žele da se oprobaju u nečemu što vole i šta su učili? Šta je to na šta treba posebno da obrate pažnju, a čega da se možda i čuvaju?

Najvažnije je pronaći sebe u nečemu što vas ispunjava ili za šta imate dar. Da verujete u sebe do čega je vrlo teško doći! Ja sam imala sreću da su mi u tome na početku pomogli moji roditelji, a kasnije je to posao nas samih… Jer je neophodno da naučimo da su prepreke konstantne i da to nikad nije razlog da se stane i odustane. Uporni stižu na cilj, možda!