Дуња Јоцић: Упорни стижу на циљ! Мени је 2020. била ватрометна

Дуња Јоцић је данас далеко од своје родне Србије, али радо јој се враћа и сарађује са домаћим уметницима. Данас, желимо да сазнамо ко је заиста Дуња Јоцић, по чему се издваја, зашто је ту где јесте и коју нам то нову енергију доноси?

О себи баш не волим много да причам нити бих нешто знала да кажем посебно о себи… На то питање и мени треба одговор. 😄

Ја сам Београђанка која живи у Холандији и тренутно се бави кореографијом/режијом. Ово је моја трећа каријера, док је прва била као спортиста ритмичке гимнастике, друга као играч, а сада сам кореограф.

Мислим да је прва јако важна јер ме је на један начин оформила у смислу да нема одустајања. Друга се десила у иностранству и то је допринело да морате све сами да створите и да се прилагођавате новим условима и ситуацијама. И то је тај клише, али је тако. Конкуренција је огромна, а спортистима је то јако важно за мотивацију, тако да су мени ти услови одговарали на неки начин.

Сада живиш и радиш у Амстердаму као балерина, кореограф и редитељка. У раној младости си се доказала и као успешна гимнастичарка, а касније и у свету филмске режије.

Откуд у овим жанровима и шта је то што те „вози“ у твом послу? Где Дуња Јоцић проналази своју инспирацију?

Техника у игрању ми је била врло важна, то је део спортисте из мене, да будем што боља уз давање апсолутног максимума. Та линија максимума стално осцилира и ви је подижете на више, тако да је то била мотивација, јер је ужасно занимљиво да психички и ментално доводите себе на нове нивое извођења. Ту границе нема… Никад није исто иако се долази до тога из репетиције, али зар није тако за све што се учи.

Твоје номинације и награде не можемо ни да побројимо, али једна од најскоријих је била и у Београду, на Београдском фестивалу игре где си добила лауреат „Vip позива“.

Колико ти је важна сарадња са домаћим ауторима и шта је то што извлачите и учите једни од других?

То ми је било предивно, БДФ сјајно искуство, озбиљан фестивал, моја публика која ме тек упознаје. Мени је то био значајан позив јер то је једино место где наша публика може да види моје представе, и управо је та размена битна.

Свима нам је 2020. била „мало“ другачија, па је тако и теби већина представа одложена и померена. Шта ти је то донело и шта очекујеш да ће бити у наставку ове, 2021. и у 2022?

Мало је не примерено али мени је (тако је испало) на креативном/пословном плану 2020 била вартометна. Отворила сам своју компанију у Холандији! Током моје комплетне досадашње каријере ја сам била слободни уметник, и као играч и као кореограф, а сада је та ситуација другачија, што ми је јако јако важно за даљи развој и рад.

То доноси један континуитет који је јако важан за уметников рад. И једну другачију одговорност што ми причињава још веће задовољство. Такође, представа „Изгубљени Пејзажи“ за Битеф – та представа ми је посебно важна јер је рађена са нашим играчима и глумцима, током чијег играња сам провела неко време живећи поново у Београду. Happiness! 😄

Шта то Дуња Јоцић може да саветује друге младе који желе да се опробају у нечему што воле и шта су учили? Шта је то на шта треба посебно да обрате пажњу, а чега да се можда и чувају?

Најважније је пронаћи себе у нечему што вас испуњава или за шта имате дар. Да верујете у себе до чега је врло тешко доћи! Ја сам имала срећу да су ми у томе на почетку помогли моји родитељи, а касније је то посао нас самих… Јер је неопходно да научимо да су препреке константне и да то никад није разлог да се стане и одустане. Упорни стижу на циљ, можда!