Шта су то заиста креативне индустрије?

Категорије: ИновацијеОбјављено: 08.06.2021.Tags: , , , , 0.9 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

Креативне индустрије добијају на значају 1994. године када је Аустралија увела овај појам у свом извештају под називом „Креативне нације: Заједничка културна политика“ (енг. Creative Nation: Commonwealth cultural policy) (Мооrе, 2014).

У Европи, креативне индустрије постају предмет сталног интересовања крајем 90-тих, када су креатори економске политике Велике Британије, уочивши потенцијал овог сектора привреде, 1997. основали радну групу у оквиру Министарства за културу, медије и спорт (енг. UK Department of Culture, Meadia and Sport – DCMS) која је за циљ имала дефинисање стратегија за развој креативних индустрија (UNCTAD, 2008).

Поменуто британско министарство је 1998. креативне индустрије дефинисало као делатности које се заснивају на креативности, вештинама и талентима појединца, и које имају потенцијал за стварање богаства и радних места помоћу генерисања и експлоатације интелектуалне својине (DCMS, 1998), што се сматра првом и најчешће коришћеном дефиницијом овог појма у Европи.

Шта су то заиста креативне индустрије?

Овако дефинисане, креативне индустрије обухватају широк спектар хетерогених области којима је заједничко то што се заснивају на интеракцији између креативности, културе, знања и њихове комерцијализације. Реч је о активностима које се налазе дуж целог ланца додате вредности, од настанка и развоја идеје, преко њене имплементације, тј. производње, до масовне производње, дистрибуције и размене (Pratt, 2004).

Потреба за прецизнијим одређивањем креативних индустрија стимулисала је трагање за новим начинима дефинисања овог појма током двехиљадитих година. Тако, према Caves-у (Caves, 2000), креативне индустрије пружају добра и услуге које имају културну, уметничку или забавну вредност.

Шта су то заиста креативне индустрије?

Одређене међународне организације такође настоје да одреде појам креативних индустрија, полазећи од поља свог деловања. У том смислу, UNESCO се приликом дефинисања креативних индустрија фокусира на њихов културни аспект, истичући активности производње и дистрибуције нематеријалног културног садржаја;

Светска организација за интелектуалну својину (енг. World Intellectual Property Organization – WIPO), полази од тога да креативни сектор обухвата индустрије које се заснивају на ауторским правима, а које имају снажне комерцијалне перспективе;

Док UNCTAD приликом дефинисања креативних индустрија сматра трговину основним покретачем креативне економије, указујући на потенцијал раста креативних сектора у земљама у развоју (Throsby, 2008.).

Тако, UNCTAD-ов приступ креативним индустријама проширује концепт „креативности“ од активности које имају уметничку компоненту ка било којој економској активности којом се производе добра код којих доминирају симболичке карактеристике, а чија се производња у великој мери ослања на интелектуалну својину и која су намењена што већем тржишту (UNCTAD, 2004).

Шта су то заиста креативне индустрије?

Полазећи од тога да креативне индустрије представљају нови динамички сектор у светској трговини, UNCTAD 2008. објављује документ са циљем мерења степена развијености креативних индустрија у свету.

У циљу свеобухватнијег одређивања овог појма, наводи да је реч о циклусима стварања, производње и дистрибуције добара и услуга у којима се као основни инпут користе креативност и интелектуални капитал.

Реч је о активности које се заснивају на знању, и које потенцијално генеришу приходе од трговине и права интелектуалне својине. Другим речима, у питању су како опипљиви производи, тако и нематеријалне интелектуалне или уметничке услуге креативног садржајаекономске вредности и са тржишним циљевима (UNCTAD, 2008).

На основу претходног, јасно је да креативне индустрије обухватају широк спектар активности које подразумевају интеракцију различитих подсектора, од оних који су засновани на традиционалном знању и културном наслеђу, до оних који су више оријентисани на технологију и услуге.

Шта су то заиста креативне индустрије?

Ужи приступ дефинисања креативних индустрија се заснива на поменутој британској дефиницији. Следећи методологију за економска оцењивања креативних индустрија коју је издало британско Министарство за културу, медије и спорт 2016, постоји 9 група креативних индустрија.

1. Оглашавање и маркетинг:
– Делатност комуникација и односа с јавношћу
– Делатност рекламних агенција
– Медијско представљање

2. Архитектура:
– Архитектонска делатност

3. Занатство:
– Производња накита и сродних предмета

4. Дизајн:
– Специјализоване дизајнерске делатности

5. Филм, телевизија, видео, радио и фотографија:
– Производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма
– Делатности које следе након фазе снимања у производњи кинематографских дела и телевизијског програма
– Дистрибуција кинематографских дела, аудио-визуелних дела и телевизијског програма
– Делатност приказивања кинематографских дела
– Емитовање радио-програма
– Производња и емитовање телевизијског програма
– Фотографске услуге

6. ИТ, софтвер и рачунарске услуге:
– Издавање рачунарских игара
– Издавање осталих софтвера
– Рачунарско програмирање
– Консултантске делатности у области информационе технологије

7. Издаваштво:
– Издавање књига
– Издавање именика и адресара
– Издавање новина
– Издавање часописа и периодичних издања
– Остала издавачка делатност
– Превођење и услуге тумача

8. Музеји, галерије и библиотеке
– Делатности библиотека и архива
– Делатност музеја галерија и збирки

9. Музика и извођачке и ликовне уметности
– Снимање и издавање звучних записа и музике
– Извођачка уметност

Шта су то заиста креативне индустрије?

Шири приступ се заснива на дефиницији креативних индустрија која је примењена у извештају о економском доприносу креативних индустрија БДП-у и запослености у Европској унији, објављен 2014. (TERA Consultants, 2014). Приступ примењен у овом извештају, као и неки од претходно разматраних модела, прави разлику између носећих индустрија и оних које то нису.

Носеће, или основне индустрије су оне које производе и дистрибуирају креативне производе који су намењени масовној репродукцији, широкој дистрибуцији и извозу. Поред њих, постоје и оне индустрије које овом сектору припадају, а које се у мањој мери односе на материјале заштићене ауторским правом, а које обухватају:

– међусобно зависне делатности (interdependent industries), које се тичу производње, израде и продаје опреме која је намењена стварању, производњи и потрошњи културних производа, и

– неспецијализоване делатности подршке (ненаменска пратећа индустрија илити non-dedicated support industries), које се баве емитовањем, комуникацијом, дистрибуцијом или продајом културних производа (TERA Consultants, 2014; World Bank, 2017).

Креативне индустрије у складу са широм дефиницијом

–          Штампање новина

–          Остало штампање

–          Услуге припреме за штампу

–          Књиговезачке и сродне услуге

–          Умножавање снимљених записа

–          Трговина на мало рачунарима, периферним јединицама и софтвером у специјализованим продавницама

–          Трговина на мало телекомуникационом опремом у специјализованим продавницама

–          Трговина на мало књигама у специјализованим продавницама

–          Трговина на мало новинама и канцеларијским материјалом у специјализованим продавницама

–          Издавање књига

–          Издавање именика и адресара

–          Издавање новина

–          Издавање часописа и периодичних издања

–          Остала издавачка делатност

–          Издавање рачунарских игара

–          Издавање осталих софтвера

–          Производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма

–          Делатности које следе након фазе снимања у производњи кинематографских дела и телевизијског програма

–          Дистрибуција кинематографских дела, аудио-визуелних дела и телевизијског програма

–          Делатност приказивања кинематографских дела

–          Снимање и издавање звучних записа и музике

–          Емитовање радио-програма

–          Производња и емитовање телевизијског програма

–          Кабловске телекомуникације

–          Бежичне телекомуникације

–          Сателитске телекомуникације

–          Остале телекомуникационе делатности

–          Рачунарско програмирање

–          Консултантске делатности у области информационе технологије

–          Управљање рачунарском опремом

–          Остале услуге информационе технологије

–          Обрада података, хостинг и сл.

–          Веб портали

–          Делатности новинских агенција

–          Информационе услужне делатности на другом месту непоменуте

–          Архитектонска делатност

–          Инжењерске делатности и техничко саветовање

–          Техничко испитивање и анализе

–          Делатност рекламних агенција

–          Медијско представљање

–          Истраживање тржишта и испитивање јавног мњења

–          Специјализоване дизајнерске делатности

–          Фотографске услуге

–          Превођење и услуге тумача

–          Извођачка уметност

–          Друге уметничке делатности у оквиру извођачке уметности

–          Уметничко стваралаштво

–          Рад уметничких установа

–          Делатности библиотека и архива

–          Делатност музеја галерија и збирки

–          Заштита и одржавање непокретних културних добара, културно-историјских локација, зграда и сличних туристичких споменика

–          Поправка рачунара и периферне опреме

Текст је одломак из Извештаја Економског факултета „Анализа економских ефеката сектора креативних индустрија на економију Србије. Комплетан извештај можете пронаћи ОВДЕ.