Šta su to zaista kreativne industrije?

Kreativne industrije dobijaju na značaju 1994. godine kada je Australija uvela ovaj pojam u svom izveštaju pod nazivom „Kreativne nacije: Zajednička kulturna politika“ (eng. Creative Nation: Commonwealth cultural policy) (Moore, 2014).

U Evropi, kreativne industrije postaju predmet stalnog interesovanja krajem 90-tih, kada su kreatori ekonomske politike Velike Britanije, uočivši potencijal ovog sektora privrede, 1997. osnovali radnu grupu u okviru Ministarstva za kulturu, medije i sport (eng. UK Department of Culture, Meadia and Sport – DCMS) koja je za cilj imala definisanje strategija za razvoj kreativnih industrija (UNCTAD, 2008).

Pomenuto britansko ministarstvo je 1998. kreativne industrije definisalo kao delatnosti koje se zasnivaju na kreativnosti, veštinama i talentima pojedinca, i koje imaju potencijal za stvaranje bogastva i radnih mesta pomoću generisanja i eksploatacije intelektualne svojine (DCMS, 1998), što se smatra prvom i najčešće korišćenom definicijom ovog pojma u Evropi.

Ovako definisane, kreativne industrije obuhvataju širok spektar heterogenih oblasti kojima je zajedničko to što se zasnivaju na interakciji između kreativnosti, kulture, znanja i njihove komercijalizacije. Reč je o aktivnostima koje se nalaze duž celog lanca dodate vrednosti, od nastanka i razvoja ideje, preko njene implementacije, tj. proizvodnje, do masovne proizvodnje, distribucije i razmene (Pratt, 2004).

Potreba za preciznijim određivanjem kreativnih industrija stimulisala je traganje za novim načinima definisanja ovog pojma tokom dvehiljaditih godina. Tako, prema Caves-u (Caves, 2000), kreativne industrije pružaju dobra i usluge koje imaju kulturnu, umetničku ili zabavnu vrednost.

Određene međunarodne organizacije takođe nastoje da odrede pojam kreativnih industrija, polazeći od polja svog delovanja. U tom smislu, UNESCO se prilikom definisanja kreativnih industrija fokusira na njihov kulturni aspekt, ističući aktivnosti proizvodnje i distribucije nematerijalnog kulturnog sadržaja;

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (eng. World Intellectual Property Organization – WIPO), polazi od toga da kreativni sektor obuhvata industrije koje se zasnivaju na autorskim pravima, a koje imaju snažne komercijalne perspektive;

Dok UNCTAD prilikom definisanja kreativnih industrija smatra trgovinu osnovnim pokretačem kreativne ekonomije, ukazujući na potencijal rasta kreativnih sektora u zemljama u razvoju (Throsby, 2008.).

Tako, UNCTAD-ov pristup kreativnim industrijama proširuje koncept „kreativnosti“ od aktivnosti koje imaju umetničku komponentu ka bilo kojoj ekonomskoj aktivnosti kojom se proizvode dobra kod kojih dominiraju simboličke karakteristike, a čija se proizvodnja u velikoj meri oslanja na intelektualnu svojinu i koja su namenjena što većem tržištu (UNCTAD, 2004).

Polazeći od toga da kreativne industrije predstavljaju novi dinamički sektor u svetskoj trgovini, UNCTAD 2008. objavljuje dokument sa ciljem merenja stepena razvijenosti kreativnih industrija u svetu.

U cilju sveobuhvatnijeg određivanja ovog pojma, navodi da je reč o ciklusima stvaranja, proizvodnje i distribucije dobara i usluga u kojima se kao osnovni input koriste kreativnost i intelektualni kapital.

Reč je o aktivnosti koje se zasnivaju na znanju, i koje potencijalno generišu prihode od trgovine i prava intelektualne svojine. Drugim rečima, u pitanju su kako opipljivi proizvodi, tako i nematerijalne intelektualne ili umetničke usluge kreativnog sadržaja, ekonomske vrednosti i sa tržišnim ciljevima (UNCTAD, 2008).

Na osnovu prethodnog, jasno je da kreativne industrije obuhvataju širok spektar aktivnosti koje podrazumevaju interakciju različitih podsektora, od onih koji su zasnovani na tradicionalnom znanju i kulturnom nasleđu, do onih koji su više orijentisani na tehnologiju i usluge.

Uži pristup definisanja kreativnih industrija se zasniva na pomenutoj britanskoj definiciji. Sledeći metodologiju za ekonomska ocenjivanja kreativnih industrija koju je izdalo britansko Ministarstvo za kulturu, medije i sport 2016, postoji 9 grupa kreativnih industrija.

1. Oglašavanje i marketing:
– Delatnost komunikacija i odnosa s javnošću
– Delatnost reklamnih agencija
– Medijsko predstavljanje

2. Arhitektura:
– Arhitektonska delatnost

3. Zanatstvo:
– Proizvodnja nakita i srodnih predmeta

4. Dizajn:
– Specijalizovane dizajnerske delatnosti

5. Film, televizija, video, radio i fotografija:
– Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa
– Delatnosti koje slede nakon faze snimanja u proizvodnji kinematografskih dela i televizijskog programa
– Distribucija kinematografskih dela, audio-vizuelnih dela i televizijskog programa
– Delatnost prikazivanja kinematografskih dela
– Emitovanje radio-programa
– Proizvodnja i emitovanje televizijskog programa
– Fotografske usluge

6. IT, softver i računarske usluge:
– Izdavanje računarskih igara
– Izdavanje ostalih softvera
– Računarsko programiranje
– Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije

7. Izdavaštvo:
– Izdavanje knjiga
– Izdavanje imenika i adresara
– Izdavanje novina
– Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja
– Ostala izdavačka delatnost
– Prevođenje i usluge tumača

8. Muzeji, galerije i biblioteke
– Delatnosti biblioteka i arhiva
– Delatnost muzeja galerija i zbirki

9. Muzika i izvođačke i likovne umetnosti
– Snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike
– Izvođačka umetnost

Širi pristup se zasniva na definiciji kreativnih industrija koja je primenjena u izveštaju o ekonomskom doprinosu kreativnih industrija BDP-u i zaposlenosti u Evropskoj uniji, objavljen 2014. (TERA Consultants, 2014). Pristup primenjen u ovom izveštaju, kao i neki od prethodno razmatranih modela, pravi razliku između nosećih industrija i onih koje to nisu.

Noseće, ili osnovne industrije su one koje proizvode i distribuiraju kreativne proizvode koji su namenjeni masovnoj reprodukciji, širokoj distribuciji i izvozu. Pored njih, postoje i one industrije koje ovom sektoru pripadaju, a koje se u manjoj meri odnose na materijale zaštićene autorskim pravom, a koje obuhvataju:

– međusobno zavisne delatnosti (interdependent industries), koje se tiču proizvodnje, izrade i prodaje opreme koja je namenjena stvaranju, proizvodnji i potrošnji kulturnih proizvoda, i

– nespecijalizovane delatnosti podrške (nenamenska prateća industrija iliti non-dedicated support industries), koje se bave emitovanjem, komunikacijom, distribucijom ili prodajom kulturnih proizvoda (TERA Consultants, 2014; World Bank, 2017).

Kreativne industrije u skladu sa širom definicijom

–          Štampanje novina

–          Ostalo štampanje

–          Usluge pripreme za štampu

–          Knjigovezačke i srodne usluge

–          Umnožavanje snimljenih zapisa

–          Trgovina na malo računarima, perifernim jedinicama i softverom u specijalizovanim prodavnicama

–          Trgovina na malo telekomunikacionom opremom u specijalizovanim prodavnicama

–          Trgovina na malo knjigama u specijalizovanim prodavnicama

–          Trgovina na malo novinama i kancelarijskim materijalom u specijalizovanim prodavnicama

–          Izdavanje knjiga

–          Izdavanje imenika i adresara

–          Izdavanje novina

–          Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja

–          Ostala izdavačka delatnost

–          Izdavanje računarskih igara

–          Izdavanje ostalih softvera

–          Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa

–          Delatnosti koje slede nakon faze snimanja u proizvodnji kinematografskih dela i televizijskog programa

–          Distribucija kinematografskih dela, audio-vizuelnih dela i televizijskog programa

–          Delatnost prikazivanja kinematografskih dela

–          Snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike

–          Emitovanje radio-programa

–          Proizvodnja i emitovanje televizijskog programa

–          Kablovske telekomunikacije

–          Bežične telekomunikacije

–          Satelitske telekomunikacije

–          Ostale telekomunikacione delatnosti

–          Računarsko programiranje

–          Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije

–          Upravljanje računarskom opremom

–          Ostale usluge informacione tehnologije

–          Obrada podataka, hosting i sl.

–          Veb portali

–          Delatnosti novinskih agencija

–          Informacione uslužne delatnosti na drugom mestu nepomenute

–          Arhitektonska delatnost

–          Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje

–          Tehničko ispitivanje i analize

–          Delatnost reklamnih agencija

–          Medijsko predstavljanje

–          Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja

–          Specijalizovane dizajnerske delatnosti

–          Fotografske usluge

–          Prevođenje i usluge tumača

–          Izvođačka umetnost

–          Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti

–          Umetničko stvaralaštvo

–          Rad umetničkih ustanova

–          Delatnosti biblioteka i arhiva

–          Delatnost muzeja galerija i zbirki

–          Zaštita i održavanje nepokretnih kulturnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnih turističkih spomenika

–          Popravka računara i periferne opreme

Tekst je odlomak iz Izveštaja Ekonomskog fakulteta „Analiza ekonomskih efekata sektora kreativnih industrija na ekonomiju Srbije„. Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.