Ложионица – индустријска историја будућег креативно-иновативног центра

Категорије: Иновације, ПредузетништвоОбјављено: 20.10.2021.0,3 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

У данима ишчекивања да Ложионица добије свој нови изглед, време је да се подсетимо и историјске приче о једном од најважнијих заштићених индустријских наслеђа Београда и Србије.

Одлуком Владе Републике Србије биће сачувано и комплетно реновирано. Оживљавање и адаптација старих грађевина и промена њихове намене је тренд у свету који се показао као позитивно и одрживо решење. Зграда Ложионица ће након реконструкције бити модернизована и добити тотално другу намену, али ће свакако задржати свој препознатљиви изглед.

Ложионица конкурс

Ложионица настала на најатрактивнијем простору Београда

Зграда Ложионица настала је пре 95 година и у то време представљала је велико технолошко достигнуће. Комплекс Ложионице састоји се од Окретнице за возове, зграде Ложионице и водоторња, и имао је веома важну улогу у железничком саобраћају старе Југославије. Простор где припада овај комплекс налази се у залеђу Савског приобаља (десна обала реке Саве) и припада широј зони „Стари Београд“ која представља најсложенији и најатрактивнији простор Београда. Овај простор је такође познат и као „Савамала“, која је добила име по реци Сави и турској речи махала што значи суседство.

Целина „Стари Београд“, најстарији је сачувани део престонице, чије архитектонско-урбанистичко наслеђе документује историју Београда и Републике Србије, и у оквиру ње налази се велики број утврђених културних добара. Развој српског Београда изван граница Шанца, био је усмерен према подручју савске обале, где је почело стварање српског трговачког и саобраћајног центра.

Привредни замајац савског приобаља подстакла је електрификација, изградња железничке инфраструктуре (пруга, мост и станица), трамвајске пруге, привредних објеката и репрезентативних стамбених зграда. Такав привредни раст доводи до формирања локалног центра са аутентичним амбијентом који су чинили „Београдска задруга„, хотел „Бристол“ и низ других значајних грађевина.

Почеци изградње железнице још средином XIX века

Почеци развоја идеје о изградњи железнице кроз Србију потичу из доба владавине књаза Александра Карађорђевића, када су 1851. године испитиване и прве могућности за то. После Берлинског конгреса, 1878. године, почеле су припреме за изградњу железничке везе између Аустроугарске и Србије, а 1884. пуштена је у рад пруга, док је у Бари Венецији подигнута зграда железничке станице.

Железничка станица Београд утврђена је за споменик културе и за културно добро од великог значаја. Представљала је једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашњег Београда.

Изградња нове Ложионице

Од 1880. до 1884. године, Краљевина Србија добија прву железничку пругу између Београда и Ниша. Дана 20. августа 1884, пругом је до Земуна на релацији Београд – Савски мост пошао дворски воз са краљем Миланом, краљицом Наталијом и престолонаследником.

А онда, уз модернизацију саобраћаја, на ред долази и Ложионица

Прва ложионица за уски колосек водостаница и рампа за утовар угља почела је да се гради 1884. године иза Поште, када и главна станична зграда. Била је у функцији све до подизања нове ложионице након Првог светског рата. Пројекат нове ложионице на Главној железничкој станици у Београду урадио је инжењер Никола Раичковић. Грађена је 1925. и завршена је 1926. године, а са радом је кренула годину дана касније. Имала је функцију ложионице, алатнице и окретнице. У самој ложионици поправљале су се и сервисирале локомотиве.

Ложионица је имала велику модерну полукружну халу намењену за смештај и извођење парних локомотива на колосек, са 31 местом, нову окретницу и административну зграду. То 31 место служило је за смештај и излазак на станичне колосеке парних локомотива са новом окретницом испред.

Ложионица из ваздуха

У ложионичком комплексу налазиле су се ковачница, стругара, механичка радионица, ливница, служба за вучу и фабрика гаса (зграда за омекшавање воде) и други пратећи објекти попут магациниа, трпезарије, зимске баште, браварске радионице…

Водоторањ који је (можда) пројектовао Милутин Миланковић

Ложионица, окретница и водоторањ сведочанство су развоја Београдског железничког чвора и Главне железничке станице у Београду и, и данас, представљају једне од ретко очуваних објеката индустрије железничке архитектуре подигнутих пре Другог светског рата.

Торњеви за водоснабдевање били су саставни део саобраћајног апарата и његове инфраструктуре, Некада су Железничкој станици Београд прилазиле парне локомотиве, а неопходан технолошки био је торањ за воду, којом су парњаче допуњаване, пошто је систем рада подразумевао велике количине воде.