Српски предузетник и дизјанер из Пало Алта: Инспирисани децом и заједно можемо да створимо велике позитивне промене

Колико заиста знате о дизајну и шта он представља? Одмах да вам кажемо да је он снажан алат који може да утиче на вашу перцепцију, а да тога нисте ни свесни. А, да ли знате и да Србија има једног успешног предузетника који већ 15 година са својих шест запослених води свој студио за дизајн, у далеком Пало Алту, у Америци?

Да, да, добро сте прочитали, Пало Алто, светски познати рај за предузетнике и развој стартапова домаћин је, сада већ деценију и по, „стартапу“ Nonobject. Њихов оснивач и вођа тима креативни је амбасадор националне платформе Србија Ствара, Бранко Лукић. Ускладили смо временске зоне са Бранком и на Светски дан дизајна разговарали са човеком који је радио пројекте за Google, Facebook, Dolby, Nespresso, Logitech, Sony и бројне друге.

Колико је тешко стварати, продавати и опстати на америчком тржишту?

Ми ценимо слободу и врсту пројеката на којима радимо, и то је нама параметар број 1. Један од предуслова да се на овом терену и направи студио је да човек мора да буде комфоран са изузетно великом конкуренцијом. Оно што је кључно на крају дана – „да ли је ваш рад произвео видљиве резултате за клијента?“. То је предуслов да би се било шта догодило када је дизајн на овим теренима у питању.

Ми смо увек желели да бирамо пројекте на којима радимо, и зато што смо мали студио, и зато што ценимо време које сви улажемо. Није била идеја да радимо само како бисмо урадили што више пројеката. Основани 2006. године, са таквим приступом, након три године, већ 2009. направили смо манифесто, објавили смо књигу (MIT press), који објашњава приступ дизајну када је Nonobject у питању.

Ваши производи су видљиво иновативни, минималистички и базирају се на новим технологијама. Одакле црпите инспирацију?

За дизајн сам први пут чуо у својим тинејџерским (16) годинама, када сам схватио да постоји професија која се зове индистријски дизајн. Одувек сам желео да ствари које ме окружују направим бољим, да их некако унапредим. Та радозналост „Зашто је свет око мене овакав? Зашто не може да буде боље?“. Водила ме је та једна дубока дечија радозналост која и дан данас постоји.

Ја сам подједнако данас одушевљен стартом неког новог пројекта иако је то можда 1.000. пројекат из исте области, као кад сам био мали. Та радозналост и жеља да не будем експерт, већ да одржавам тај „begginers mind“.

Дубоко сам инспирисан децом. Деца када гледају свет око себе, њима је све могуће. Када питаш дете: „Хеј, па како би ти ово урадио“, а дете одговара: „Па, ја хоћу да летим на Месец. Сад ћу да се попнем на дрво и преко дрвета ћу да укључим ракету и отићи ћу на Месец.“

У томе се крије тај дубоки принцип да је могуће направити позитивну промену. То је оно одакле црпим највећу енергију, јер желим да свет буде испуњен позитивним променама.

Рекло би се да је у данашње време све у квалитетном дизајну и да се ништа мање не прихвата. Колико дизајн заиста утиче на перцепцију корисника и потрошача?

Дизајн је изузетно снажан алат који може да манипулише перцепцију. И, на неки начин, дизајн то заправо и ради. Међутим, оно што ми перципирамо кроз визуелни аспект, само је једна димензија дизајна. Када погледамо у историју дизајна, (примењене) уметности, естетика је можда била важнија и придавао јој се већи значај. Међутим, није и најважнији. Поготову у данашње време. Суштина је најважнија!

Зашто тај производ постоји? Која му је улога? Који проблем решава? Из тога, када смо у стању да дамо одличан и јасан одговор на те аспекте, тај дизајн има шансе да постане изузетно јак алат и продукт.

Колико је тешко изградити један бренд и шта он подразумева?

Грађење бренда никад није (био) лак задатак, зато што је понуда на тржишту данас, у свакој категорији производа, огромна. И, више него икада, компаније морају да раде на тој јединствености у вези њиховог бренда, производа или услуге, и које проблеме њиховог корисника тај производ решава. Све то како би корисник лако могао да разуме због чега да одабере баш тај бренд и ту компанију.

Истовремено, ниједан корисник данас нема пажњу као што је имао пре 10 или 20 година, када је постојало само неколико канала телевизије. Данас када сви имамо мобилни телефон, пажња је много мања, и много је теже бренду да се позиционира и да добије тих неколико секунди да комуницира свом (потенцијалном) кориснику. Али, и та комуникација с корисником на дигиталним комуникацијама мора да буде негована и оригинална и да постоји позитиван разлог зашто бих ја посетио неки бренд.

Међутим, уколико је дизајн решење јединствено и са јасном пропозицијом увек постоји простор који бренд може да створи, а затим и отвори за себе и постане познат на тржишту. То није само ствар за стартапе, и највећим компанијама то представља изазов.

Ми као људи волимо да гледамо у те „успехе преко ноћи“ (овернигхт суццесс). Постоје случајности када се поклопе одређени елементи и када бренд израсте преко ноћи али, то је више аномалија него што је правило. 

У Србији се углавном говори о кратким брифовима и „спакуј ми то само, брзински“, уз неразумевање комплексности процеса стварања дизајна. Које су најчешће грешке када је ова област и посао у питању?

Суштинска и фундаментална грешка је у неразумевању дизајна. Наведени пример „од данас за сутра“ и „треба ми за јуче“ је симпоматичан за наше терене. Међутим, људи знају када је нешто лепо. Када је ауто леп, логотип, амблем, одећа, обућа… Постоји тај урођени осећај у свима нама да препознамо када је нешто добро и лепо. 

Дизајн је интересантан део индустрије јер је прилично млад у погледу у ком се данас ради. Дизајн је алат који је у стању да произведе скоро било шта. Међутим, ту је проблем јер се на западу дизајн као алат користи за оснаживање економије и развој, док се на нашим просторима и даље гледа као на естетски моменат. Дизајн је много више од димензије која је само визуелна. Он доноси решење за одређени проблем.

Тај проблем кратких или неразумљивих брифова управо лежи у томе да људи из бизниса још увек нису довољно едуковани колико је дизајн снажан и колико он може за њих или било коју организацију да уради.

Управо та фраза „треба ми за јуче“ довољно говори о претпоставци људи да је нешто лако да се уради. Али баш то није добар приступ јер, уколико ја сматрам да неко нешто за моју компанију може да уради веома лако, можда ја себи правим замку. Управо је тај бриф „питање бизниса“ јер морате да му се дате и морате да свом дизајнеру дате детаљне смернице јер он/а својим радом може да утиче на развој ваше компаније.

То може, и верујем да ће се променити у наредних десетак година али, то су текстонски поремећаји и потребан је свеобухватан приступ. Управо тo ради и Србија Ствара јер се утиче на свест свих о томе шта су и колико креативне индустрије могу да ураде за нашу земљу.

Верујемо да увек радите на неким новим и занимљивим пројектима… Има ли на видику и неког пројекта у Србији?

У току је један пројекат о ком не могу да причам док не изађе на видело. Док га сви чекамо, ја заиста имам огромну жељу да помогнем српској индустрији, стартапима и великим организацијама. Има толико тога што је могуће урадити јер некада и мале промене могу да доведу до огромних позитивних резултата.

Није увек „само“ потребно урадити неку велику иновацију како би се нешто променило на боље, већ добро разумети о чему се ради и наћи те неке мање промене које ће индуковати веће. 

Због чега то? Мање промене могу да се изведу брже и лакше и оне воде ка већим позитивним променама. Капљица по капљица и полако почиње да тече док не постане млаз воде. Тешко је веровати у нешто што не знамо шта може да нам донесе. И управо због тога ће људи у свим тим организацијама кроз мање промене и победе моћи лакше да виде шта дизајн може да уради за њих и све нас. Е, тада настају велике позитивне промене.

Ви сте креативни амбасадор наше националне платформе готово од самог оснивања пре три године. Шта за Вас значи бити део ове платформе и на које начине можемо заједно да утичемо на стваралаштво у Србији?

Пре свега, мени је изузетна част да сам уопште у прилици да могу да поделим своје мисли са људима у Србији преко платформе Србија Ствара. Част ми је да могу да допринесем у било ком погледа и било ком аспекту, да помогнем нашој средини да иде лакше ка тој позитивној и снажнијој будућности. Управо тако ја разумем оно што ради Serbia Creates. 

Мислим да је ово толико кључан елемент који је недостајао пре, рецимо, десетак година који заиста може да промени климу у нашој држави. Управо ово што ради Србија Ствара може да створи услове за бржи напредак креативних индустрија и да привлачи људе да долазе, још више, у Србију да раде и стварају.