Srpski preduzetnik i dizjaner iz Palo Alta: Inspirisani decom i zajedno možemo da stvorimo velike pozitivne promene

Koliko zaista znate o dizajnu i šta on predstavlja? Odmah da vam kažemo da je on snažan alat koji može da utiče na vašu percepciju, a da toga niste ni svesni. A, da li znate i da Srbija ima jednog uspešnog preduzetnika koji već 15 godina sa svojih šest zaposlenih vodi svoj studio za dizajn, u dalekom Palo Altu, u Americi?

Da, da, dobro ste pročitali, Palo Alto, svetski poznati raj za preduzetnike i razvoj startapova domaćin je, sada već deceniju i po, „startapu“ Nonobject. Njihov osnivač i vođa tima kreativni je ambasador nacionalne platforme Srbija Stvara, Branko Lukić. Uskladili smo vremenske zone sa Brankom i na Svetski dan dizajna razgovarali sa čovekom koji je radio projekte za Google, Facebook, Dolby, Nespresso, Logitech, Sony i brojne druge.

Koliko je teško stvarati, prodavati i opstati na američkom tržištu?

Mi cenimo slobodu i vrstu projekata na kojima radimo, i to je nama parametar broj 1. Jedan od preduslova da se na ovom terenu i napravi studio je da čovek mora da bude komforan sa izuzetno velikom konkurencijom. Ono što je ključno na kraju dana – „da li je vaš rad proizveo vidljive rezultate za klijenta?“. To je preduslov da bi se bilo šta dogodilo kada je dizajn na ovim terenima u pitanju.

Mi smo uvek želeli da biramo projekte na kojima radimo, i zato što smo mali studio, i zato što cenimo vreme koje svi ulažemo. Nije bila ideja da radimo samo kako bismo uradili što više projekata. Osnovani 2006. godine, sa takvim pristupom, nakon tri godine, već 2009. napravili smo manifesto, objavili smo knjigu (MIT press), koji objašnjava pristup dizajnu kada je Nonobject u pitanju.

Vaši proizvodi su vidljivo inovativni, minimalistički i baziraju se na novim tehnologijama. Odakle crpite inspiraciju?

Za dizajn sam prvi put čuo u svojim tinejdžerskim (16) godinama, kada sam shvatio da postoji profesija koja se zove indistrijski dizajn. Oduvek sam želeo da stvari koje me okružuju napravim boljim, da ih nekako unapredim. Ta radoznalost „Zašto je svet oko mene ovakav? Zašto ne može da bude bolje?“. Vodila me je ta jedna duboka dečija radoznalost koja i dan danas postoji.

Ja sam podjednako danas oduševljen startom nekog novog projekta iako je to možda 1.000. projekat iz iste oblasti, kao kad sam bio mali. Ta radoznalost i želja da ne budem ekspert, već da održavam taj „begginers mind“.

Duboko sam inspirisan decom. Deca kada gledaju svet oko sebe, njima je sve moguće. Kada pitaš dete: „Hej, pa kako bi ti ovo uradio“, a dete odgovara: „Pa, ja hoću da letim na Mesec. Sad ću da se popnem na drvo i preko drveta ću da uključim raketu i otići ću na Mesec.“

U tome se krije taj duboki princip da je moguće napraviti pozitivnu promenu. To je ono odakle crpim najveću energiju, jer želim da svet bude ispunjen pozitivnim promenama.

Reklo bi se da je u današnje vreme sve u kvalitetnom dizajnu i da se ništa manje ne prihvata. Koliko dizajn zaista utiče na percepciju korisnika i potrošača?

Dizajn je izuzetno snažan alat koji može da manipuliše percepciju. I, na neki način, dizajn to zapravo i radi. Međutim, ono što mi percipiramo kroz vizuelni aspekt, samo je jedna dimenzija dizajna. Kada pogledamo u istoriju dizajna, (primenjene) umetnosti, estetika je možda bila važnija i pridavao joj se veći značaj. Međutim, nije i najvažniji. Pogotovu u današnje vreme. Suština je najvažnija!

Zašto taj proizvod postoji? Koja mu je uloga? Koji problem rešava? Iz toga, kada smo u stanju da damo odličan i jasan odgovor na te aspekte, taj dizajn ima šanse da postane izuzetno jak alat i produkt.

Koliko je teško izgraditi jedan brend i šta on podrazumeva?

Građenje brenda nikad nije (bio) lak zadatak, zato što je ponuda na tržištu danas, u svakoj kategoriji proizvoda, ogromna. I, više nego ikada, kompanije moraju da rade na toj jedinstvenosti u vezi njihovog brenda, proizvoda ili usluge, i koje probleme njihovog korisnika taj proizvod rešava. Sve to kako bi korisnik lako mogao da razume zbog čega da odabere baš taj brend i tu kompaniju.

Istovremeno, nijedan korisnik danas nema pažnju kao što je imao pre 10 ili 20 godina, kada je postojalo samo nekoliko kanala televizije. Danas kada svi imamo mobilni telefon, pažnja je mnogo manja, i mnogo je teže brendu da se pozicionira i da dobije tih nekoliko sekundi da komunicira svom (potencijalnom) korisniku. Ali, i ta komunikacija s korisnikom na digitalnim komunikacijama mora da bude negovana i originalna i da postoji pozitivan razlog zašto bih ja posetio neki brend.

Međutim, ukoliko je dizajn rešenje jedinstveno i sa jasnom propozicijom uvek postoji prostor koji brend može da stvori, a zatim i otvori za sebe i postane poznat na tržištu. To nije samo stvar za startape, i najvećim kompanijama to predstavlja izazov.

Mi kao ljudi volimo da gledamo u te „uspehe preko noći“ (overnight success). Postoje slučajnosti kada se poklope određeni elementi i kada brend izraste preko noći ali, to je više anomalija nego što je pravilo. 

U Srbiji se uglavnom govori o kratkim brifovima i „spakuj mi to samo, brzinski“, uz nerazumevanje kompleksnosti procesa stvaranja dizajna. Koje su najčešće greške kada je ova oblast i posao u pitanju?

Suštinska i fundamentalna greška je u nerazumevanju dizajna. Navedeni primer „od danas za sutra“ i „treba mi za juče“ je simpomatičan za naše terene. Međutim, ljudi znaju kada je nešto lepo. Kada je auto lep, logotip, amblem, odeća, obuća… Postoji taj urođeni osećaj u svima nama da prepoznamo kada je nešto dobro i lepo. 

Dizajn je interesantan deo industrije jer je prilično mlad u pogledu u kom se danas radi. Dizajn je alat koji je u stanju da proizvede skoro bilo šta. Međutim, tu je problem jer se na zapadu dizajn kao alat koristi za osnaživanje ekonomije i razvoj, dok se na našim prostorima i dalje gleda kao na estetski momenat. Dizajn je mnogo više od dimenzije koja je samo vizuelna. On donosi rešenje za određeni problem.

Taj problem kratkih ili nerazumljivih brifova upravo leži u tome da ljudi iz biznisa još uvek nisu dovoljno edukovani koliko je dizajn snažan i koliko on može za njih ili bilo koju organizaciju da uradi.

Upravo ta fraza „treba mi za juče“ dovoljno govori o pretpostavci ljudi da je nešto lako da se uradi. Ali baš to nije dobar pristup jer, ukoliko ja smatram da neko nešto za moju kompaniju može da uradi veoma lako, možda ja sebi pravim zamku. Upravo je taj brif „pitanje biznisa“ jer morate da mu se date i morate da svom dizajneru date detaljne smernice jer on/a svojim radom može da utiče na razvoj vaše kompanije.

To može, i verujem da će se promeniti u narednih desetak godina ali, to su tekstonski poremećaji i potreban je sveobuhvatan pristup. Upravo to radi i Srbija Stvara jer se utiče na svest svih o tome šta su i koliko kreativne industrije mogu da urade za našu zemlju.

Verujemo da uvek radite na nekim novim i zanimljivim projektima… Ima li na vidiku i nekog projekta u Srbiji?

U toku je jedan projekat o kom ne mogu da pričam dok ne izađe na videlo. Dok ga svi čekamo, ja zaista imam ogromnu želju da pomognem srpskoj industriji, startapima i velikim organizacijama. Ima toliko toga što je moguće uraditi jer nekada i male promene mogu da dovedu do ogromnih pozitivnih rezultata.

Nije uvek „samo“ potrebno uraditi neku veliku inovaciju kako bi se nešto promenilo na bolje, već dobro razumeti o čemu se radi i naći te neke manje promene koje će indukovati veće. 

Zbog čega to? Manje promene mogu da se izvedu brže i lakše i one vode ka većim pozitivnim promenama. Kapljica po kapljica i polako počinje da teče dok ne postane mlaz vode. Teško je verovati u nešto što ne znamo šta može da nam donese. I upravo zbog toga će ljudi u svim tim organizacijama kroz manje promene i pobede moći lakše da vide šta dizajn može da uradi za njih i sve nas. E, tada nastaju velike pozitivne promene.

Vi ste kreativni ambasador naše nacionalne platforme gotovo od samog osnivanja pre tri godine. Šta za Vas znači biti deo ove platforme i na koje načine možemo zajedno da utičemo na stvaralaštvo u Srbiji?

Pre svega, meni je izuzetna čast da sam uopšte u prilici da mogu da podelim svoje misli sa ljudima u Srbiji preko platforme Srbija Stvara. Čast mi je da mogu da doprinesem u bilo kom pogleda i bilo kom aspektu, da pomognem našoj sredini da ide lakše ka toj pozitivnoj i snažnijoj budućnosti. Upravo tako ja razumem ono što radi Serbia Creates. 

Mislim da je ovo toliko ključan element koji je nedostajao pre, recimo, desetak godina koji zaista može da promeni klimu u našoj državi. Upravo ovo što radi Srbija Stvara može da stvori uslove za brži napredak kreativnih industrija i da privlači ljude da dolaze, još više, u Srbiju da rade i stvaraju.