Лена Ковачевић: Епицентар инспирације проналазим у младим, талентованим људима

Састали смо се са нашом креативном амбасадорком, Леном Ковачевић, у граду, како бисмо попричали о новим пројектима и подвизима који је чекају у текућој, 2021. години, али се наша прича проширила на много више тема.

Осим што смо представили њен нови сингл „Црни лептир„, и сазнали да спрема цео нови албум, причали смо и о успесима оствареним током пандемијске 2020. године, али и сарадњи са нашом националном платформом, а Лена је поделила са нама и шта ради у своје слободно време.

Креативна амбасадорка наше националне платформе си готово од самог оснивања и током тог периода урадили смо неколико сјајних сарадњи. Шта за тебе значи да будеш у том кругу људи и амбасадора и на које начине можемо заједно да утичемо на стваралаштво у Србији?

Ја већ годинама радим у Србији и имам срећу да сам у претходном периоду кренула да радим и у иностранству и да имам прилику да представљам Србију и наше уметнике и да водим музичаре тамо. И стварно сматрам да је платформа као што је Србија Ствара нешто чему сам се ја дуго година надала.

Искрено говорећи, када сам добила позив и прилику да сазнам који је циљ Србија Ствара, мени је то било крајње невероватно јер је звучало као нешто што постоји само у иностранству. То је нешто што је било преко потребно овде. Причамо о једној подршци уметницима из различитих сфера, подршци пројеката који делују да су немогући да се остваре. Србија није земља у којој је лако реализовати све што замислите и у том смислу мени је било врло важно да пронађем људе којима је музика и уметност као таква важна. То је оно где смо се ми лако препознали.

До сада смо урадили преко 10 концерата заједно, од којих се издваја концерт на Лепенском виру. Много ми се допада та промоција Србије и необичних локација које вреде невероватно богатство, а о којима мало знамо, и да се на таквим локацијама одржавају концерти и/или представе. Много сам срећна и поносна што имамо једну такву платформу и сигурна сам да је ово тек почетак и да ћемо урадити много лепих ствари заједно.

Упркос свим потешкоћама током 2020. године, песма „Cafe“ се пробила и на инострано тржиште, од Турске до Холандије, а постала си и део турске агенције „La Pasion turca“, и била на насловницама неколико тамошњих часописа. Шта је то потребно за пробој на инострано тржиште, одавде, одакле Србија заиста ствара?

2020. је за мене била крајње невероватна. Деловало је да се неће дешавати ама баш ништа, а мени се некако десило баш све што сам годинама градила и чему сам тежила. Постала сам део међународне продукцијске куће са седиштем у Мадриду и Истанбулу, а под чијим „кровом“ се налазе нека фантастична имена као што су Lara Fabian, Randy Crawford, LP, Mariza, Buika, људи на чије сам се ја каријере можда и угледала.

Људи из La pasion turca су мене годинама пратили и много је значило то када је „Cafe“ изашао у Холандији, затим имао промоцију у Европи, али и у Африци и Саудијској Арабији, а посебно ми значи то што људи шерују и тагују на Инстаграму јер то потврђује да се песма пушта на радију. Пријатељи су ми недавно пуштали Cafe који су чули у кафићу у центру Истанбула, што је моја највећа срећа да се српски као такав чује свуда.

Такође, бескрајно ми је драго што су наши момци, DJ-еви Divolly & Markward, заправо момци који много наступају у свету, између осталог и утицали на ту српско-француску верзију објављену у Холандији. Једна млада, нова, фина екипа и енергија која Србију представља у једном позитивном светлу.

Квентин Тарантино говори како стално гледа своје филмове како би учио да ли и шта може да промени. Да ли и ти као оних слушаш своје радове или ипак имаш неке уметнике и жанрове које слушаш у слободно време?

Имам различите фазе. Понекад заиста волим да слушам и преслушавам нешто што смо радили и има фаза, у којима сам најчешће, када слушам сасвим различиту музику од класичне, преко духовне и попа, до џеза и рока и стварно ми је доста широк тај вокабулар.

Управо људи који ме прате на мрежама знају колико сам опседнута музиком, а заиста понајмање својом и увек сам се трудила да инспирацију проналазим негде ван себе и трудим се да епицентар не будем сама себи него да, већ да га проналазим у фантастичним радовима других талентованих људи којих је, заиста, много. Данас има толико рудника младих и талентованих уметника од којих можете да учите.

Чињеница је да са сваким албумом стасавате и да са сваком песмом доживите нешто ново и сада када могу да бирам, трудила бих се да свака песма буде за нијансу нешто другачије. Направила сам занимљиву игру питајући људе шта мисле како ће следећа песма да звучи и на коју ће да личи, и неко је рекао „Желео бих да не личи ни на шта и да буде нешто ново“, и то је у ствари то!

Занима нас мало и како ти проводиш време током ових пандемијских дана. Тако је код нас један од убедљиво најчитанијих текстова о књигама, читању и где можете пронаћи бесплатне онлине класике или где су снижења за куповину. Шта ти читаш, тј. да ли стижеш као мајка два мала дечака и имаш ли некога коме се стално враћаш?

У годинама када су ми деца била мања, ја сам заиста изгубила ту навику да узмем књигу у руке, а данас је враћам јер ми заиста значи макар и само 10 минута, пред спавање. Вратила сам читање у обавезу па барем и по једну, две стране, као оно кад смо учили као клинци, а посебно када одемо на одмор. Тада волим да понесем неколико књига.

Данас је та online куповина књига супер ствар и моја топла препорука јер можете да одаберете све наслове који вам се свиђају, књиге су дефинитивно повољније и они стално праве неке акције. То је одлично за младе људе који воле да читају, али и за мало старије генерације који поручују и тиме су овладали. То ми се много свиђа!

Волим Агату Кристи, јер сам увек волела те крими серије из тог периода. Волим Џејн Остин и Паула Коеља, али ево рецимо књига која ми се заиста свидела је књига мог оца, која је изашла скоро, „Ја то тамо певам“ (Душан Ковачевић) – збирка његових песама, а доживела не знам ни ја колико издања и да је људи купују на велико и носе у иностранство. Топла препорука од мене.

И за крај само да чујемо твоје мишљење о данашњем стваралаштву младих. Споменула си неколико њих и да волиш да међу млађим талентима пронађеш инспирацију, па нас занима шта заиста мислиш о том стваралаштву младих у Србији?

Оно што је фантастично је то што млади данас проналазе фантастична решења и добијају феноменалне резултате. Ове нове генерације су много брже и нестрпљивије што је и добро и лоше, али много ми се допада та једна нова естетика која се појавила која не захтева неку превелику углађеност. Управо ми се свиђа та њихова брзина и способност да за један, два дана смисле на који начин ће доћи до решења и мислим да је то врло, врло позитивно.

Управо сада смо снимали један „lyrics video“ (само са текстом) за песму која је изашла и у кадровима нам се појавило све и свашта што је данас скроз дозвољено и помало „хипстерски“, то је све ОК јер то је град у којем живимо. Али зато нпр. пре 10 година када смо снимали неки спот, морало је све да буде упеглано и ишло се на неку неку другу врсту естетике.