Zanus Technology – inovatori koji su se vratili u Srbiju da bi stvarali

Zanus Technology mladi tehnološki i inovativni tim iz Valjeva koji pomaže kompanijama da razviju i proizvedu inovativne mehatroničke sisteme i optimizuju svoja pogonska rešenja.

Zanus Technology jedan je od brojnih timova koji su svojim kreativnim rešenjem osvojili grant u okviru razvojnih programa Fonda za inovacionu delatnost.

O njihovom radu, planovima, izazovima s kojima su se susretali, ali i kako su ih preavzišli, pričali smo sa direktorom (CEO) firme, Markom Tanaskovićem.

Ko je zaista Zanus Technology i tim koji ga čini s delanjem u oblasti mehatronike?

Kada se gleda Zanusov tim, mogli bi reći da smo mlada kompanija. Neko bi rekao da smo mladi duhom iz razloga što su gotovo svi zaposleni relativno mladi i zato što kod nas vlada atmosfera koja je karakteristična za startape. Sama kompanija postoji još od 1977. kao društveno preduzeće koje se pretežno bavilo proizvodnjom i servisiranjem elektromotora i pumpi. Preduzeće je privatizovano početkom devedesetih, a njegovim akcijama se trgovalo i na berzi. Transformacija firme počinje 2016. sa strateškom odlukom da okosnica poslovanja budu inovativna rešenja u oblasti mehatronike.

Verujete u to da inovacija ne treba da ’’zarobi’’ enormne količine vremena i novca, već da unapredi poslovanje, a naročito kada su u pitanju hardverska i kompleksna rešenja i zadaci. Koji su vaši proizvodi i kako ste uopšte došli na ideju da radite na razvoju ove biznisa?

Inovacije u oblasti hardvera i složenih mehatroničkih sistema koje podrazumevaju rad na mehaničkom sistemu, upravljačkoj elektronici, algoritmima i softveru su obično skupi i rizični poduhvati. To je mišljenje koje je generalno prihvaćeno i ako pogledate startup scenu u svetu, ali i kod nas, videćete da su zbog ovoga velika ulaganja u startup kompanije koje se bave hardverom mnogo ređa nego u kompanije koje se bave softverom. Iz sličnih razloga i velike kompanije imaju dosta spore cikluse inovacija kada su složena hardverska rešenja u pitanju i menadžment se često vodi krilaticom do sada je rešenje koje imamo dobro radilo, zašto da inoviramo.

Naša filozofija je da agilnom organizacijom razvoja, hrabrom primenom rezultata iz akademske zajednice i upornim eksperimentisanjem sa novim metodologijama i pronalascima inovacije u oblasti hardveramogu da postanu i pristupačne i brze. Uspešni projekti koje smo koristeći ovu filozofiju do sada realizovali potvrđuju da je tako nešto moguće.

Mi pružamo usluge razvoja mehatroničkih rešenja, kao i usluge razvoja elektronike za druge kompanije. Takođe imamo i sopstvenu liniju proizvoda robotike za video produkciju koju krećemo da komercijalizujemo i pozicioniramo na globalnom tržištu

IoT je tehnologija koja se već neko vreme koristi u različitim sektorima privrede, kompanijama i raznolikim poslovima, dok vi kreirate takozvano „tailor-made“ rešenje za svoje korisnike i partnere, koje je ujedno i novi segment vašeg poslovanja. Koliko je vaših kupaca iz Srbije i koliko/kako zaista utičete na razvoj privrede Srbije?

IoT je osnovni pokretač četvrte industrijske revolucije koja nam donosi uređaje i mašine koji su opremljeni računarskom inteligencijom, a međusobno povezani i komuniciraju što otvara neverovatne nove mogućnosti i u ekonomskom smislu.

Naši klijenti do sada su uglavnom bile strane kompanije, ali od skora imamo sve više upita iz Srbije. Mogućnost da dobijete elektroniku koja čini vašu mašinu inteligentnom u smislu da može da radi auto-diagnostiku, da na bazi snimanja parametara i ciklusa rada daje verovatnoću otkaza pojedinih delova, a da i proizvođaču ili dobavljaču delova daje informaciju o tome kako bi on na vreme mogao da pripremi neophodne zamenske delove nešto je recimo što je i domaćim proizvođačima mašina jako interesantno.

U vas je verovao Fond za inovacionu delatnost, kod kojih ste osvojili grant za razvoj svojih proizvoda i kompanije. Koliko vam je materijalna i stručna pomoć jednog takvog fonda pomogla u razvoju vaše kompanije, unapređenja vaših proizvoda i širenja kruga partnera?

Podrška fonda nam veoma znači jer je jedna vrsta potvrde da radimo pravu stvar – kada u ogromnoj konkurenciji kompanija od kojih su neke i jako poznate i establirane kao jako uspešne budete među par njih čiji projekat bude odabran za kofinasiranje to je znak ne samo da ste zaista inovativni, već i da stvari radite kako treba.

U materijalnom smislu nam podrška Fonda znači jer je značajno ubrzala razvojni ciklus naših proizvoda produkcijske robotike.

VIDEO – https://www.youtube.com/watch?v=KjppfzbyQ5M

Kada pogledamo profil vaše kompanije, vidimo da ste mladi i entuzijastični tim iz Valjeva, za koji ste rekli da je „Wizz Air za industriju robotike“… Šta su bili ključni trenuci vašeg razvoja, spoznaja izazova i njihovo prevalizaženje?

Ključni trenutak je bila odluka da se bavimo inovacijama i da svoje poslovanje oslonimo na znanje, kreativnost i tehnologiju. Ovo nije bila jednostavna odluka, jer je na početku bilo mnogo jednostavnije ići linijom manjeg otpora, koncentrisati se na tržište Srbije i raditi ono što kod nas ima najveće šanse za uspeh. Umesto toga odlučili smo se za globalno tržište i za mnogo veće izazove.

Kada se radi sa inovacijama osnovni preduslov uspeha su ljudi. Neophodno je da tim bude koherentan, da neguje filozofiju deljenja znanja kako bi svaki pojedinac napredovao, a sa njim i čitav tim i kompanija. Neophodno je da zaposleni stalno kritički razmišljaju i traže bolja rešenja. Napraviti takav tim nije lako, neophodno je neprekidno tragati za talentima i graditi pozitivnu radnu atmosferu u kojoj svaki zaposleni svaki dan nauči bar po nešto novo. Mislim da smo uspeli da ovo što lepo zvuči uspešno implementiramo u praksi.

Vaš tim čine stručnjaci od kojih su neki i doktorirali u inostranstvu, nakon čega ste se vratili u Srbiju. Koji je bio razlog vaše „tačke povratka“ i koliko je dobar primer ostalim mladima koji razmišljaju o povratku u našu zemlju?

Odluka da se vratim u Srbiju bila je porodična odluka koja nije imala puno veze sa poslom. Međutim reakcije okoline su bile različite. Mnogi su me ubeđivali kako to nije dobra ideja i kako posle doktorskih studije na ETH u Cirihu i rada u razvoju za kompanije kao što su ABB i švajcarski maxon, u poslovnom smislu nema šta da tražim u Srbiji. Kako je odluka o povratku bila definitivna, rešio sam da i u Srbiji stvorim sebi priliku da se bavim stvarima koje volim i da pokažem da to može da bude i uspešno i tako je sve krenulo.

Mislim da je najveća barijera za povratak naših mladih ljudi strah od neuspeha. Zbog opšteg narativa često se povratak doživljava kao neka vrsta neuspeha (eto tamo nije uspeo, pa se vratio ovde) i mislim da je to ozbiljna kočnica za naše ljude od kojih (bar je takvo moje iskustvo) velika većina razmišlja o povratku. Ključno je da se prevaziđe taj strah. Kada ga čovek prevaziđe i vrati se, shvati da posle toga mnogo hrabrije donosi odluke, a to ima i značajan uticaj na poslovni uspeh. Mislim da mladi ljudi koji su u sličnoj situaciji treba da shvate da povratkom nemaju puno da izgube, da imaju dobre šanse za uspeh i ovde ako pametno iskoriste svo znanje i kontakte koje su u inostranstvu stekli.

I za kraj, kako baš to vaše iskustvo i dugogodišnje poslovanje mogu i treba da budu primer novim mladim, kompanijama u nastajanju? Šta biste to vi rekli mladim, inovativnih i kreativnim ljudima koji su spremni da se uspuste u neke nove, preduzetničke vode?

Osnovno je da budu hrabri i da veruju u sebe, da se raduju podjednako i uspehu, ali i neuspehu, jer svaki trenutni neuspeh, ako ga dobro razumeju i iz njega nešto nauče može im doneti velike uspehe u budućnosti.

Još jedan savet je da pokušaju da se orijentišu na globalno tržište, da pokušaju da naprave proizvod ili biznis model koji ne može svako da napravi, jer jednostavne stvari lako mogu da iskopiraju i možda efikasnije sprovedu oni sa više resursa, ali inovativna rešenja ostaju dugo bez prave konkurencije i daju prostora mladim timovima za poslovni uspeh