RELOAD EUROPE: Kako je COVID-19 uticao na kulturne i kreativne industrije u EU?

Kategorije: Inovacije, Preduzetništvo, UmetnostObjavljeno: 10.02.2021.0,2 min za čitanje
PODELI

Tržište kulturnih i kreativnih industrija (KKI) u Evropskoj uniji, tokom pandemije virusa COVID-19, doživelo je nagli pad od čak 31 odsto ukupnih prihoda i gotovo 2 miliona ugroženih radnih mesta, zbog čega postaje jedan od najugroženijih industrija u Evropi – nešto manje od avio-prevoza, značajnije od turizma (gubitak 27%) i automobilske industrije (gubitak 25%).

Ukupni promet KKI u EU-28 (Evropska unija i Velika Britanija) smanjen je tokom 2020. godine na 444 milijarde funti, što predstavlja neto pad od 199 milijardi funti u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u opsežnoj studiji o stanju kulturnih i kreativnih industrija u Evropi koju je od EY-a naručilo Evropsko udruženje društava autora (GESAC).

Krajem 2019. godine, sektor kulturnih i kreativnih industrija bilo je jedno od vodećih u Evropi sa udelom od 4,4% BDP-a EU u smislu ukupnog prometa, porastom ukupnih prihoda od čak 17 odsto (od 2003. godine) i više od 7,6 miliona zaposlenih ljudi.

„Tokom 2019. godine je 69% ukupnih prihoda KKI u Evropi ostvareno pet najvećih zemalja u EU (Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji), ali je istovremeno najjači rast ostvaren u zemljama srednje i istočne Evrope. Udeo izvoza KKI u ukupnom izvozu u EU iznosio je 1,5% što je približno isto kao što je u porastu trgovina hranom, pićem, duvanom…“, navodi se u analizi.

Međutim, pandemija i karantin itekako su poremetili vrtoglavi napredak KKI, a udarni talasi COVID-19 osećaju se u svim sektorima. Najviše su, kako se navodi u izveštaju, pogođene izvođačke umetnosti ( pad od 90% u odnosu na 2019.) i muzička industrija (pad od 76%), dok su vizuelne umetnosti, arhitektura, oglašavanje, književnost, audiovizualni sektor pali za 20 do 40 odsto u odnosu na 2019.

 

Jedina industrija koja se uprkos pandemiji uspešno održava je industrija produkcije video-igara.

„Svi sektori su pogođeni, čak i oni koji su se čini zaštićeni kućnom potrošnjom suočili su se s oštrim padom prihoda, s obzirom na središnju ulogu fizičkih iskustava i prodaje u svojim poslovnim modelima, kao i nekontrolisane troškove proizvodnje i distribucije“, navodi se u izveštaju i ističe da je kriza ipak najviše pogodila srednju i istočnu Evropu.

Detaljnije rezultate analize pojedinačnih sektora u okviru KKI, kao i dodatno objašnjenje za pad i potencijalna rešenja pročitajte u originalnom tekstu studije Obnova Evrope: Kulturne i kreativne industrije pre i posle COVID-19 koji možete pronaći OVDE.