Шта су то заиста креативне индустрије?
ПОДЕЛИ
Креативне индустрије добијају на значају 1994. године када је Аустралија увела овај појам у свом извештају под називом „Креативне нације: Заједничка културна политика“ (енг. Creative Nation: Commonwealth cultural policy) (Мооrе, 2014).
У Европи, креативне индустрије постају предмет сталног интересовања крајем 90-тих, када су креатори економске политике Велике Британије, уочивши потенцијал овог сектора привреде, 1997. основали радну групу у оквиру Министарства за културу, медије и спорт (енг. UK Department of Culture, Meadia and Sport – DCMS) која је за циљ имала дефинисање стратегија за развој креативних индустрија (UNCTAD, 2008).
Поменуто британско министарство је 1998. креативне индустрије дефинисало као делатности које се заснивају на креативности, вештинама и талентима појединца, и које имају потенцијал за стварање богаства и радних места помоћу генерисања и експлоатације интелектуалне својине (DCMS, 1998), што се сматра првом и најчешће коришћеном дефиницијом овог појма у Европи.
Овако дефинисане, креативне индустрије обухватају широк спектар хетерогених области којима је заједничко то што се заснивају на интеракцији између креативности, културе, знања и њихове комерцијализације. Реч је о активностима које се налазе дуж целог ланца додате вредности, од настанка и развоја идеје, преко њене имплементације, тј. производње, до масовне производње, дистрибуције и размене (Pratt, 2004).
Потреба за прецизнијим одређивањем креативних индустрија стимулисала је трагање за новим начинима дефинисања овог појма током двехиљадитих година. Тако, према Caves-у (Caves, 2000), креативне индустрије пружају добра и услуге које имају културну, уметничку или забавну вредност.
Одређене међународне организације такође настоје да одреде појам креативних индустрија, полазећи од поља свог деловања. У том смислу, UNESCO се приликом дефинисања креативних индустрија фокусира на њихов културни аспект, истичући активности производње и дистрибуције нематеријалног културног садржаја;
Светска организација за интелектуалну својину (енг. World Intellectual Property Organization – WIPO), полази од тога да креативни сектор обухвата индустрије које се заснивају на ауторским правима, а које имају снажне комерцијалне перспективе;
Док UNCTAD приликом дефинисања креативних индустрија сматра трговину основним покретачем креативне економије, указујући на потенцијал раста креативних сектора у земљама у развоју (Throsby, 2008.).
Тако, UNCTAD-ов приступ креативним индустријама проширује концепт „креативности“ од активности које имају уметничку компоненту ка било којој економској активности којом се производе добра код којих доминирају симболичке карактеристике, а чија се производња у великој мери ослања на интелектуалну својину и која су намењена што већем тржишту (UNCTAD, 2004).
Полазећи од тога да креативне индустрије представљају нови динамички сектор у светској трговини, UNCTAD 2008. објављује документ са циљем мерења степена развијености креативних индустрија у свету.
У циљу свеобухватнијег одређивања овог појма, наводи да је реч о циклусима стварања, производње и дистрибуције добара и услуга у којима се као основни инпут користе креативност и интелектуални капитал.
Реч је о активности које се заснивају на знању, и које потенцијално генеришу приходе од трговине и права интелектуалне својине. Другим речима, у питању су како опипљиви производи, тако и нематеријалне интелектуалне или уметничке услуге креативног садржаја, економске вредности и са тржишним циљевима (UNCTAD, 2008).
На основу претходног, јасно је да креативне индустрије обухватају широк спектар активности које подразумевају интеракцију различитих подсектора, од оних који су засновани на традиционалном знању и културном наслеђу, до оних који су више оријентисани на технологију и услуге.
Ужи приступ дефинисања креативних индустрија се заснива на поменутој британској дефиницији. Следећи методологију за економска оцењивања креативних индустрија коју је издало британско Министарство за културу, медије и спорт 2016, постоји 9 група креативних индустрија.
1. Оглашавање и маркетинг:
– Делатност комуникација и односа с јавношћу
– Делатност рекламних агенција
– Медијско представљање
2. Архитектура:
– Архитектонска делатност
3. Занатство:
– Производња накита и сродних предмета
4. Дизајн:
– Специјализоване дизајнерске делатности
5. Филм, телевизија, видео, радио и фотографија:
– Производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма
– Делатности које следе након фазе снимања у производњи кинематографских дела и телевизијског програма
– Дистрибуција кинематографских дела, аудио-визуелних дела и телевизијског програма
– Делатност приказивања кинематографских дела
– Емитовање радио-програма
– Производња и емитовање телевизијског програма
– Фотографске услуге
6. ИТ, софтвер и рачунарске услуге:
– Издавање рачунарских игара
– Издавање осталих софтвера
– Рачунарско програмирање
– Консултантске делатности у области информационе технологије
7. Издаваштво:
– Издавање књига
– Издавање именика и адресара
– Издавање новина
– Издавање часописа и периодичних издања
– Остала издавачка делатност
– Превођење и услуге тумача
8. Музеји, галерије и библиотеке
– Делатности библиотека и архива
– Делатност музеја галерија и збирки
9. Музика и извођачке и ликовне уметности
– Снимање и издавање звучних записа и музике
– Извођачка уметност
Шири приступ се заснива на дефиницији креативних индустрија која је примењена у извештају о економском доприносу креативних индустрија БДП-у и запослености у Европској унији, објављен 2014. (TERA Consultants, 2014). Приступ примењен у овом извештају, као и неки од претходно разматраних модела, прави разлику између носећих индустрија и оних које то нису.
Носеће, или основне индустрије су оне које производе и дистрибуирају креативне производе који су намењени масовној репродукцији, широкој дистрибуцији и извозу. Поред њих, постоје и оне индустрије које овом сектору припадају, а које се у мањој мери односе на материјале заштићене ауторским правом, а које обухватају:
– међусобно зависне делатности (interdependent industries), које се тичу производње, израде и продаје опреме која је намењена стварању, производњи и потрошњи културних производа, и
– неспецијализоване делатности подршке (ненаменска пратећа индустрија илити non-dedicated support industries), које се баве емитовањем, комуникацијом, дистрибуцијом или продајом културних производа (TERA Consultants, 2014; World Bank, 2017).
Креативне индустрије у складу са широм дефиницијом
– Штампање новина
– Остало штампање
– Услуге припреме за штампу
– Књиговезачке и сродне услуге
– Умножавање снимљених записа
– Трговина на мало рачунарима, периферним јединицама и софтвером у специјализованим продавницама
– Трговина на мало телекомуникационом опремом у специјализованим продавницама
– Трговина на мало књигама у специјализованим продавницама
– Трговина на мало новинама и канцеларијским материјалом у специјализованим продавницама
– Издавање књига
– Издавање именика и адресара
– Издавање новина
– Издавање часописа и периодичних издања
– Остала издавачка делатност
– Издавање рачунарских игара
– Издавање осталих софтвера
– Производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма
– Делатности које следе након фазе снимања у производњи кинематографских дела и телевизијског програма
– Дистрибуција кинематографских дела, аудио-визуелних дела и телевизијског програма
– Делатност приказивања кинематографских дела
– Снимање и издавање звучних записа и музике
– Емитовање радио-програма
– Производња и емитовање телевизијског програма
– Кабловске телекомуникације
– Бежичне телекомуникације
– Сателитске телекомуникације
– Остале телекомуникационе делатности
– Рачунарско програмирање
– Консултантске делатности у области информационе технологије
– Управљање рачунарском опремом
– Остале услуге информационе технологије
– Обрада података, хостинг и сл.
– Веб портали
– Делатности новинских агенција
– Информационе услужне делатности на другом месту непоменуте
– Архитектонска делатност
– Инжењерске делатности и техничко саветовање
– Техничко испитивање и анализе
– Делатност рекламних агенција
– Медијско представљање
– Истраживање тржишта и испитивање јавног мњења
– Специјализоване дизајнерске делатности
– Фотографске услуге
– Превођење и услуге тумача
– Извођачка уметност
– Друге уметничке делатности у оквиру извођачке уметности
– Уметничко стваралаштво
– Рад уметничких установа
– Делатности библиотека и архива
– Делатност музеја галерија и збирки
– Заштита и одржавање непокретних културних добара, културно-историјских локација, зграда и сличних туристичких споменика
– Поправка рачунара и периферне опреме
Текст је одломак из Извештаја Економског факултета „Анализа економских ефеката сектора креативних индустрија на економију Србије„. Комплетан извештај можете пронаћи ОВДЕ.