Zanus Technology – иноватори који су се вратили у Србију да би стварали

Zanus Technology млади технолошки и иновативни тим из Ваљева који помаже компанијама да развију и произведу иновативне мехатроничке системе и оптимизују своја погонска решења.

Zanus Technology један је од бројних тимова који су својим креативним решењем освојили грант у оквиру развојних програма Фонда за иновациону делатност.

О њиховом раду, плановима, изазовима с којима су се сусретали, али и како су их преавзишли, причали смо са директором (CEO) фирме, Марком Танасковићем.

Ко је заиста Zanus Technology и тим који га чини с делањем у области мехатронике?

Када се гледа Занусов тим, могли би рећи да смо млада компанија. Неко би рекао да смо млади духом из разлога што су готово сви запослени релативно млади и зато што код нас влада атмосфера која је карактеристична за стартапе. Сама компанија постоји још од 1977. као друштвено предузеће које се претежно бавило производњом и сервисирањем електромотора и пумпи. Предузеће је приватизовано почетком деведесетих, а његовим акцијама се трговало и на берзи. Трансформација фирме почиње 2016. са стратешком одлуком да окосница пословања буду иновативна решења у области мехатронике.

Верујете у то да иновација не треба да ’’зароби’’ енормне количине времена и новца, већ да унапреди пословање, а нарочито када су у питању хардверска и комплексна решења и задаци. Који су ваши производи и како сте уопште дошли на идеју да радите на развоју ове бизниса?

Иновације у области хардвера и сложених мехатроничких система које подразумевају рад на механичком систему, управљачкој електроници, алгоритмима и софтверу су обично скупи и ризични подухвати. То је мишљење које је генерално прихваћено и ако погледате стартуп сцену у свету, али и код нас, видећете да су због овога велика улагања у стартуп компаније које се баве хардвером много ређа него у компаније које се баве софтвером. Из сличних разлога и велике компаније имају доста споре циклусе иновација када су сложена хардверска решења у питању и менаџмент се често води крилатицом до сада је решење које имамо добро радило, зашто да иновирамо.

Наша филозофија је да агилном организацијом развоја, храбром применом резултата из академске заједнице и упорним експериментисањем са новим методологијама и проналасцима иновације у области хардвера могу да постану и приступачне и брзе. Успешни пројекти које смо користећи ову филозофију до сада реализовали потврђују да је тако нешто могуће.

Ми пружамо услуге развоја мехатроничких решења, као и услуге развоја електронике за друге компаније. Такође имамо и сопствену линију производа роботике за видео продукцију коју крећемо да комерцијализујемо и позиционирамо на глобалном тржишту

IoT је технологија која се већ неко време користи у различитим секторима привреде, компанијама и разноликим пословима, док ви креирате такозвано „tailor-made“ решење за своје кориснике и партнере, које је уједно и нови сегмент вашег пословања. Колико је ваших купаца из Србије и колико/како заиста утичете на развој привреде Србије?

IoT је основни покретач четврте индустријске револуције која нам доноси уређаје и машине који су опремљени рачунарском интелигенцијом, а међусобно повезани и комуницирају што отвара невероватне нове могућности и у економском смислу.

Наши клијенти до сада су углавном биле стране компаније, али од скора имамо све више упита из Србије. Могућност да добијете електронику која чини вашу машину интелигентном у смислу да може да ради ауто-диагностику, да на бази снимања параметара и циклуса рада даје вероватноћу отказа појединих делова, а да и произвођачу или добављачу делова даје информацију о томе како би он на време могао да припреми неопходне заменске делове нешто је рецимо што је и домаћим произвођачима машина јако интересантно.

У вас је веровао Фонд за иновациону делатност, код којих сте освојили грант за развој својих производа и компаније. Колико вам је материјална и стручна помоћ једног таквог фонда помогла у развоју ваше компаније, унапређења ваших производа и ширења круга партнера?

Подршка фонда нам веома значи јер је једна врста потврде да радимо праву ствар – када у огромној конкуренцији компанија од којих су неке и јако познате и естаблиране као јако успешне будете међу пар њих чији пројекат буде одабран за кофинасирање то је знак не само да сте заиста иновативни, већ и да ствари радите како треба.

У материјалном смислу нам подршка Фонда значи јер је значајно убрзала развојни циклус наших производа продукцијске роботике.

ВИДЕО – https://www.youtube.com/watch?v=KjppfzbyQ5M

Када погледамо профил ваше компаније, видимо да сте млади и ентузијастични тим из Ваљева, за који сте рекли да је „Wизз Аир за индустрију роботике“… Шта су били кључни тренуци вашег развоја, спознаја изазова и њихово превализажење?

Кључни тренутак је била одлука да се бавимо иновацијама и да своје пословање ослонимо на знање, креативност и технологију. Ово није била једноставна одлука, јер је на почетку било много једноставније ићи линијом мањег отпора, концентрисати се на тржиште Србије и радити оно што код нас има највеће шансе за успех. Уместо тога одлучили смо се за глобално тржиште и за много веће изазове.

Када се ради са иновацијама основни предуслов успеха су људи. Неопходно је да тим буде кохерентан, да негује филозофију дељења знања како би сваки појединац напредовао, а са њим и читав тим и компанија. Неопходно је да запослени стално критички размишљају и траже боља решења. Направити такав тим није лако, неопходно је непрекидно трагати за талентима и градити позитивну радну атмосферу у којој сваки запослени сваки дан научи бар по нешто ново. Мислим да смо успели да ово што лепо звучи успешно имплементирамо у пракси.

Ваш тим чине стручњаци од којих су неки и докторирали у иностранству, након чега сте се вратили у Србију. Који је био разлог ваше „тачке повратка“ и колико је добар пример осталим младима који размишљају о повратку у нашу земљу?

Одлука да се вратим у Србију била је породична одлука која није имала пуно везе са послом. Међутим реакције околине су биле различите. Многи су ме убеђивали како то није добра идеја и како после докторских студије на ЕТХ у Цириху и рада у развоју за компаније као што су АББ и швајцарски маxон, у пословном смислу нема шта да тражим у Србији. Како је одлука о повратку била дефинитивна, решио сам да и у Србији створим себи прилику да се бавим стварима које волим и да покажем да то може да буде и успешно и тако је све кренуло.

Мислим да је највећа баријера за повратак наших младих људи страх од неуспеха. Због општег наратива често се повратак доживљава као нека врста неуспеха (ето тамо није успео, па се вратио овде) и мислим да је то озбиљна кочница за наше људе од којих (бар је такво моје искуство) велика већина размишља о повратку. Кључно је да се превазиђе тај страх. Када га човек превазиђе и врати се, схвати да после тога много храбрије доноси одлуке, а то има и значајан утицај на пословни успех. Мислим да млади људи који су у сличној ситуацији треба да схвате да повратком немају пуно да изгубе, да имају добре шансе за успех и овде ако паметно искористе сво знање и контакте које су у иностранству стекли.

И за крај, како баш то ваше искуство и дугогодишње пословање могу и треба да буду пример новим младим, компанијама у настајању? Шта бисте то ви рекли младим, иновативних и креативним људима који су спремни да се успусте у неке нове, предузетничке воде?

Основно је да буду храбри и да верују у себе, да се радују подједнако и успеху, али и неуспеху, јер сваки тренутни неуспех, ако га добро разумеју и из њега нешто науче може им донети велике успехе у будућности.

Још један савет је да покушају да се оријентишу на глобално тржиште, да покушају да направе производ или бизнис модел који не може свако да направи, јер једноставне ствари лако могу да ископирају и можда ефикасније спроведу они са више ресурса, али иновативна решења остају дуго без праве конкуренције и дају простора младим тимовима за пословни успех