Ненад Тасић: Винча ће бити место сусрета научника, студената, уметника и заљубљеника у прошлост
ПОДЕЛИ
Када би се гледала дуговечност, уз историјски и културни значај европских и светских локалитета, Археолошко налазиште Винча Бело Брдо сигурно би заузело једно од највших и најважнијих места на тој лествици. Не само због онога што нас је научила већ и свог положаја, локације, туристичког потенцијала, али и због свих научника и студената које је угостила у последњем веку.
Данас, када радови на Винчи добијају свој нови почетак, разговарали смо са Ненадом Тасићем, редовним професором на одељењу археологије Филозофског факултета Универзитета у Београду, али и руководиоцем теренских истраживања на овом локалитету, од 1998. године до данас.
Више од 20 година водите пројекте истраживања на локалитету Винча Бело Брдо и винчанске културе уопште. После свих тих година, шта за Вас представља Винча?
Тачно 22 године је прошло од како сам започео прва ископавања на Винчи. Тадашњи директор Музеја града Београда, Саша Тодоровић ме је позвао и рекао да су обезбеђена средства за једномесечно ископавање. Тада смо започели нешто што нисмо могли ни да наслутимо, а то је двадесет успешних археолошких кампања, стотине стручњака и студената који су прошли кроз процес рада у Винчи, на десетине институција из целог света које смо повезали у плодну истраживачку мрежу и на крају оваква подршка друштва и Фонда Амбасадора САД. Од тог доба бавили смо се не само ископавањем археолошких слојева Винче већ и коришћењем, адаптацијом и осмишљавањем методолошких процедура које смо тестирали. И поред бројних значајних и јединствених налаза из доба неолита, чини ми се да је највеће достигнуће ових кампања било прецизно датовање епохе неолита са узорака које смо прикупили у Винчи. Уз помоћ колега из Велике Британије успели смо да у прецизне „историјске датуме“ претворимо узорке из свих слојева Белог брда у Винчи и на тај начин овај локалитет вратимо и још више учврстимо на листи најзначајнијих неолитских налазишта Европе.
Колико је тешко водити тако важна истраживања и истовремено се борити са акутним проблемима, попут клизишта које константно угрожава локалитет?
Од како смо утврдили размере клизишта и њихов разорни утицај, предложио сам да напустимо „систематска истраживања“ на Сектору 2 Винче, на којем смо истраживали најмлађе винчанско насеље, и све своје ресурсе усмеримо ка спашавању великог дела налазишта од даљег пропадања. Буквално мислим на понирање културног слоја, будући да је на појединим местима установљено да је некадашња површина налазишта отклизала и спустила се за 8 метара. На том месту урадили смо подземна сондирања електричном струјом, радаром као и акустичким таласима. Направили смо неколико бушотина на отклизалом делу како бисмо установили његова својства и на самом клизишту направили хронолошку археолошку сонду којом су забележени археолошки слојеви на „здравом“ делу налазишта. Они ће бити корисни за све будуће покушаје да се „отклизали културни слој“ барем уз помоћ рачунара врати у свој иницијални положај. Наш основни циљ приликом радова на клизишту је да се прикупи што већа количина археолошког материјала и барем преброје „непокретни“ археолошки објекти који су због дејства клизишта одавно „напустили“ своје оригинално стратиграфско место у оквиру културних слојева Винче. Ипак, захваљујући огромној бази знања прикупљеној до сада у Винчи наука ће имати чиме да се бави и наредних неколико деценија. За сада је настало неколико докторских теза на материјалу са Винче и неколико десетина научних радова објављених у најеминентнијим страним часописима, а надамо се да ће и убудуће она бити непресушни извор података за развој наше науке.
Колико је до сада, управо због клизишта, страдала Винча Бело Брдо, али и колико је од тога неповратно у првобитно стање?
Клизиште које смо детектовали на самом локалитету део је клизишта које се простире на неколико километара и угрожава не само налазиште већ и савремене куће у околини. Оквирна процена је да је петина налазишта погођена клизиштем. Истраживањима К. Пенезић и тима Винча установљено је да је река у време неолита била много даље од налазишта тако да је у најгорем случају ерозија налазишта Дунавом однела 40% налазишта. Ова површина угрожена клизиштем се директно надовезује на тај „изгубљени“ део Винче што је чини још значајнијом тачком за наша истраживања.
Која је Ваша визија онога што Винча Бело Брдо треба да постане?
Године које сам провео покушавајући да, некад са већим, некад са мањим успехом налазишту у Винчи обезбедим средства неопходна за адекватну заштиту и истраживања научиле су ме да је у данашње време кључна реч за очување споменика културе – активација. Овај термин означава процес који би требало да обухвата све фазе истраживања и заштите културног добра и његове презентације у циљу одржавања постојећих и стварања нових циљних група. Идеја је да културно добро буде у прилици да буде самоодрживо. Визија је да широкој јавности ова давна прошлост буде представљена на савремен и занимљив начин, али су је и визија даљих археолошких истраживања од изузетног значаја. Будући да је неолитска Винча тако значајна за тумачење дешавања на Балкану и у Европи између 5200 и 4000. године п.н.е. замишљен је најсавременији археолошки центар који примењује интердисциплинарност и форензичке методе у истраживању прошлости. Жеља нам је и намера да Винча и надаље остане место сусрета научника, студената, уметника и заљубљеника у прошлост и културно наслеђе из целог света.
Колико ће то бити од важности за целу локалну заједницу, али и комплетну Србију?
Оснивање Туристичког простора у Винчи представљаће велику прилику за развој локалног предузетништва које би пратило развој Винче у области културног туризма. Предвиђа се да ће бити неопходно много више смештајних капацитета не само за боравак међународних теренских екипа које ће током већег дела године живети и радити у Винчи, већ и за туристичке посете Винчи. Неки од програма које ћемо покренути на Винчи у области културног туризма ће бити целодневни, а неки и вишедневни (курсеви, радионице, спортски догађаји, концерти), тако да ће покретање угоститељства у локалној заједници бити неопходно. Локални и традиционални производи и занатство су друга област у којој би локална заједница могла да пронађе свој економски интерес. Овај богат воћарски крај има шта да понуди туристи – сладокусцу. Развој наутичког туризма је такође један од могућих сценарија за акваторијум Винче. Што се тиче значаја за Србију, мислим да би сви позитивни ефекти који би проистекли из оваквог подухвата могли да буду путоказ бројним другим археолошким локалитетима који постоје широм наше земље и који би могли да привуку пажњу увек радозналих туриста.
