Nenad Tasić: Vinča će biti mesto susreta naučnika, studenata, umetnika i zaljubljenika u prošlost

Kada bi se gledala dugovečnost, uz istorijski i kulturni značaj evropskih i svetskih lokaliteta, Arheološko nalazište Vinča Belo Brdo sigurno bi zauzelo jedno od najvših i najvažnijih mesta na toj lestvici. Ne samo zbog onoga što nas je naučila već i svog položaja, lokacije, turističkog potencijala, ali i zbog svih naučnika i studenata koje je ugostila u poslednjem veku.

Danas, kada radovi na Vinči dobijaju svoj novi početak, razgovarali smo sa Nenadom Tasićem, redovnim profesorom na odeljenju arheologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i rukovodiocem terenskih istraživanja na ovom lokalitetu, od 1998. godine do danas.

Više od 20 godina vodite projekte istraživanja na lokalitetu Vinča Belo Brdo i vinčanske kulture uopšte. Posle svih tih godina, šta za Vas predstavlja Vinča?

Tačno 22 godine je prošlo od kako sam započeo prva iskopavanja na Vinči. Tadašnji direktor Muzeja grada Beograda, Saša Todorović me je pozvao i rekao da su obezbeđena sredstva za jednomesečno iskopavanje. Tada smo započeli nešto što nismo mogli ni da naslutimo, a to je dvadeset uspešnih arheoloških kampanja, stotine stručnjaka i studenata koji su prošli kroz proces rada u Vinči, na desetine institucija iz celog sveta koje smo povezali u plodnu istraživačku mrežu i na kraju ovakva podrška društva i Fonda Ambasadora SAD. Od tog doba bavili smo se ne samo iskopavanjem arheoloških slojeva Vinče već i korišćenjem, adaptacijom i osmišljavanjem metodoloških procedura koje smo testirali. I pored brojnih značajnih i jedinstvenih nalaza iz doba neolita, čini mi se da je najveće dostignuće ovih kampanja bilo precizno datovanje epohe neolita sa uzoraka koje smo prikupili u Vinči. Uz pomoć kolega iz Velike Britanije uspeli smo da u precizne „istorijske datume“ pretvorimo uzorke iz svih slojeva Belog brda u Vinči i na taj način ovaj lokalitet vratimo i još više učvrstimo na listi najznačajnijih neolitskih nalazišta Evrope.

Koliko je teško voditi tako važna istraživanja i istovremeno se boriti sa akutnim problemima, poput klizišta koje konstantno ugrožava lokalitet?

Od kako smo utvrdili razmere klizišta i njihov razorni uticaj, predložio sam da napustimo „sistematska istraživanja“ na Sektoru 2 Vinče, na kojem smo istraživali najmlađe vinčansko naselje, i sve svoje resurse usmerimo ka spašavanju velikog dela nalazišta od daljeg propadanja. Bukvalno mislim na poniranje kulturnog sloja, budući da je na pojedinim mestima ustanovljeno da je nekadašnja površina nalazišta otklizala i spustila se za 8 metara. Na tom mestu uradili smo podzemna sondiranja električnom strujom, radarom kao i akustičkim talasima. Napravili smo nekoliko bušotina na otklizalom delu kako bismo ustanovili njegova svojstva i na samom klizištu napravili hronološku arheološku sondu kojom su zabeleženi arheološki slojevi na „zdravom“ delu nalazišta. Oni će biti korisni za sve buduće pokušaje da se „otklizali kulturni sloj“ barem uz pomoć računara vrati u svoj inicijalni položaj. Naš osnovni cilj prilikom radova na klizištu je da se prikupi što veća količina arheološkog materijala i barem prebroje „nepokretni“ arheološki objekti koji su zbog dejstva klizišta odavno „napustili“ svoje originalno stratigrafsko mesto u okviru kulturnih slojeva Vinče. Ipak, zahvaljujući ogromnoj bazi znanja prikupljenoj do sada u Vinči nauka će imati čime da se bavi i narednih nekoliko decenija. Za sada je nastalo nekoliko doktorskih teza na materijalu sa Vinče i nekoliko desetina naučnih radova objavljenih u najeminentnijim stranim časopisima, a nadamo se da će i ubuduće ona biti nepresušni izvor podataka za razvoj naše nauke.

Koliko je do sada, upravo zbog klizišta, stradala Vinča Belo Brdo, ali i koliko je od toga nepovratno u prvobitno stanje?

Klizište koje smo detektovali na samom lokalitetu deo je klizišta koje se prostire na nekoliko kilometara i ugrožava ne samo nalazište već i savremene kuće u okolini. Okvirna procena je da je petina nalazišta pogođena klizištem. Istraživanjima K. Penezić i tima Vinča ustanovljeno je da je reka u vreme neolita bila mnogo dalje od nalazišta tako da je u najgorem slučaju erozija nalazišta Dunavom odnela 40% nalazišta. Ova površina ugrožena klizištem se direktno nadovezuje na taj „izgubljeni“ deo Vinče što je čini još značajnijom tačkom za naša istraživanja.

Koja je Vaša vizija onoga što Vinča Belo Brdo treba da postane?

Godine koje sam proveo pokušavajući da, nekad sa većim, nekad sa manjim uspehom nalazištu u Vinči obezbedim sredstva neophodna za adekvatnu zaštitu i istraživanja naučile su me da je u današnje vreme ključna reč za očuvanje spomenika kulture – aktivacija. Ovaj termin označava proces koji bi trebalo da obuhvata sve faze istraživanja i zaštite kulturnog dobra i njegove prezentacije u cilju održavanja postojećih i stvaranja novih ciljnih grupa. Ideja je da kulturno dobro bude u prilici da bude samoodrživo. Vizija je da širokoj javnosti ova davna prošlost bude predstavljena na savremen i zanimljiv način, ali su je i vizija daljih arheoloških istraživanja od izuzetnog značaja. Budući da je neolitska Vinča tako značajna za tumačenje dešavanja na Balkanu i u Evropi između 5200 i 4000. godine p.n.e. zamišljen je najsavremeniji arheološki centar koji primenjuje interdisciplinarnost i forenzičke metode u istraživanju prošlosti. Želja nam je i namera da Vinča i nadalje ostane mesto susreta naučnika, studenata, umetnika i zaljubljenika u prošlost i kulturno nasleđe iz celog sveta.

Koliko će to biti od važnosti za celu lokalnu zajednicu, ali i kompletnu Srbiju?

Osnivanje Turističkog prostora u Vinči predstavljaće veliku priliku za razvoj lokalnog preduzetništva koje bi pratilo razvoj Vinče u oblasti kulturnog turizma. Predviđa se da će biti neophodno mnogo više smeštajnih kapaciteta ne samo za boravak međunarodnih terenskih ekipa koje će tokom većeg dela godine živeti i raditi u Vinči, već i za turističke posete Vinči. Neki od programa koje ćemo pokrenuti na Vinči u oblasti kulturnog turizma će biti celodnevni, a neki i višednevni (kursevi, radionice, sportski događaji, koncerti), tako da će pokretanje ugostiteljstva u lokalnoj zajednici biti neophodno. Lokalni i tradicionalni proizvodi i zanatstvo su druga oblast u kojoj bi lokalna zajednica mogla da pronađe svoj ekonomski interes. Ovaj bogat voćarski kraj ima šta da ponudi turisti – sladokuscu. Razvoj nautičkog turizma je takođe jedan od mogućih scenarija za akvatorijum Vinče. Što se tiče značaja za Srbiju, mislim da bi svi pozitivni efekti koji bi proistekli iz ovakvog poduhvata mogli da budu putokaz brojnim drugim arheološkim lokalitetima koji postoje širom naše zemlje i koji bi mogli da privuku pažnju uvek radoznalih turista.