Континуирани раст креативних индустрија у Србији

Сектор креативних индустрија је у анализираном периоду остварио удео од од 5,8 до 6,3 одсто у БДП-у Србије, док је у периоду од 2016. до 2023. године број запослених у сектору порастао за 37 одсто, а укупан извоз за чак 81 одсто и што је у 2021 чинило 2,5 одсто укупног извоза Србије, наводи се у најновијем извештају „Анализа економских ефеката сектора креативних индустрија на економију Србије“ коју је спровео Економски факултет у Београду.

Према подацима поменутог извештаја, а имајући у виду удео у бруто друштвеном производу, сектор економија заснованих на знању на нивоу је удела сектора финансијских делатности и на истом нивоу као удео сектора грађевинарства. Одлични резултати посебно су видљиви у извозу производа креативних индустрија, па у односу на 2016. годину раст износи 81 одсто, док у односу на 2019. годину номинални раст укупног извоза сектора износи чак 14 одсто и представља велики успех с обзиром да се ради о периоду пандемије. Учешће креативне индустрије у укупном извозу Србије у 2021. години износило је 2,5 одсто или преко 648 милиона долара.

„Креативне индустрије, које у први план стављају интелектуални капитал Србије, показале су флексибилност и отпорност ка кризним ситуацијама на глобалном и локалном тржишту, а континуиране стопе раста главних економских показатеља истичу њихову велику важност за економију Србије. Поред тога, креативне индустрије додају вредности на традиционалне гране привреде, утичу на целокупну трансформацију и саме привреде, али и друштва у целини“– истиче др Игор Ковачевић, доцент на Економском Факултету Универзитета у Београду који се налази на челу тима за израду анализе.

Истовремено, креативне индустрије у Србији генеришу све већи број радних места – 41.000 више запослених него пре 2016 године, и 19,000 запослених више него 2019 године, те сада обухвата 155.138 радних места, што је 7% укупног броја запослених у Србији,- међу којима су чак 49 одсто жене, 45 одсто високобразовани, а 60 одсто млади узраста од 25 до 45 година.

“На успешан и убрзан развој сектора креативних индустрија у Србији најбоље указује пораст броја регистрованих привредних субјеката које се баве неком од 50 делатности из сектора креативних индустрија, иновација и економија заснованих на знању – у 2021. години укупан број привредних субјеката био је 55.755, што је повећање од 11 одсто у односу на 2019. годину. Овај број представља 13-15 одсто укупног броја предузетника и привредних друштава у Србији, односно подразумева да је сваки у просеку седми предузетник, односно шесто привредно друштво управо у домену креативне индустрије“, истиче Ковачевић.

Делатности са највећим бројем новооснованих привредних друштава и предузетника су рачунско програмирање (1.762 привредних друштава и 1.818 предузетника), инжењерске делатности и техничко саветовање (464 привредних друштава и 1.466 предузетника), консултантске делатности у информационим технологијама (424 привредних друштава) и специјализоване дизајнерске делатности (1.081 предузетника), затим производња кинематографских дела и ТВ програма (707 предузетника).

Управо због охрабрујућих економских показатеља које представљају огроман потенцијал за Србију, Влада Републике Србије наставиће са пружањем системке подршке креативном сектору, поручила је Ана Илић виша саветница председнице Владе Републике Србије за креативне индустрије и туризам која предводи тим националне платформе Србија ствара.

“Пружање системске подршке и промовисање наше земље кроз остварене резултате у креативним индустријама, иновацијама и уопште економијама заснованим на знању и таленту су међу примарним циљевима Владе Републике Србије. До сада смо успешним пројектима као што је представљање Србије на Светској изложби Дубаи Еxпо 2020 постигли то да је наша земља међународно препозната као лидер у креативним индустријама. Ту су и бројни капитални пројекти који за циљ имају развој потенцијала у Србији, попут реконструкције археолошког налазишта Винча Бело Брдо у врхунски научно-истраживачки и туристички центар, изградња нових зграда факултета за ликовну, примењену и музичку уметност… Свакако наш највећи пројекат је реновирање некадашње зграде Ложионице у Београду и њене адаптације у први мултифункционални центар креативних индустрија у Србији и региону чије отварање се очекује на пролеће 2025. године. Ложионица ће бити круна наших напора у области иновација и место сусрета појединаца и организација креативних индустрија и омогућити им да се јос више умрежавају и развијају”, истиче Ана Илић, виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам која предводи тим националне платформе Србија ствара.

Комплетан извештај можете наћи овде: LINK

Nacionalna platforma „Srbija stvara/ Serbia creates“ je krovno, međuresorno telo zaduženo za međunarodnu promociju Srbije kroz izvozni potencijal iz oblasti kreativnih industrija, inovacija i ekonomije zasnovane na znanju. Srbija stvara deluje kao nacionalni brend moderne Srbije koji afirmiše savremene vrednosti – kreativnost, inovativnost, znanje i talenat.

Platforma je deo šire inicijative predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, koja je prepoznala značaj i potencijal ekonomija zasnovanih na znanju, kako u kontekstu njihovog velikog doprinosa ekonomskom i društvenom razvoju Srbije, tako i u kontekstu jačanja ugleda i imidža Srbije u svetu.