Винча, прво модерно доба – прво топљење метала!

Култура Винче бележи прво топљење металних предмета, мењајући њихову намену, упрво онако како то ми радимо данас са рециклираним сировинама. Управо зато је на београдском Тргу републике одржан несвакидашњи догађај – изливање винчанске фигурине, чувене “Видовданке”, од топљених алуминијумских лименки.

Догађај је део програма “Свака лименка се рачуна“, уз подршку стартапа “Солагро” и националне платформе “Србија ствара“. Напредно знање винчанске културе, која је настала пре скоро 7.000 година симболично је представљено, у циљу подизања свести о рециклажи.

Винча – пионир металургије

Фото: Марина Бугарчић

„Винчанска фигура од рециклираних алуминијумских лименки симболизује не само знање које се преносило генерацијама и вековима, већ и подсећање да треба да наставимо истим путем као и наши преци, користећи нова цивилизацијска достигнућа, дакле потребно је да рециклирамо“, изјавила је Јелена Петљански Киш испред програма „Свака лименка се рачуна“ и додала: „изузетна нам је част да сарађујемо са налазиштем Винча Бело брдо на којем су пронађени први трагови прераде метала на свету.

Фото: Марина Бугарчић

Метали су се кроз целу историју претапали и претварали у нове предмете. Данас лименке, коју су направљење од алуминијума, исто тако могу да се рециклирају. У Европи се рециклира 76 одсто лименки, али ми желимо да то буде 100 одсто.“

У нашим телефонима имамо честице Винче

Мирослав Кочић, извршни менаџер археолошког налазишта Винча-Бело Брдо, открио је нешто више о тајнама винчанске културе и показао колико смо повезани са људима који су пре 7.000 година живели на овим просторима.

Фото: Марина Бугарчић

Оно што је карактеристично за Винчу је богатсво какво до тада није било познато. Људи су тада по први пут почели да живе у огромним заједницама, што, каже Кочић, обезбеђује експлозију креативности. Одличан пример за то је управо Винча-Бело Брдо, локалитет по коме је фигура добила име.

Винча Бело брдо музеј на отвореном

„Налазиште Винча Бело брдо – једно од најзначанијих примера европске али и светске културне баштине – деценијама је било занемаривано. На иницијативу кабинета председнице Владе и националне платформе Србија ствара ревитализација овог локалитета проглашена је за Капитални пројекат Владе Републике Србије чиме је учињен први корак не само у очувању, већ и презентацији блага које се налази на свега 20так километара од центра Београда. Као центар неолитских локалитета широм Србије, ово је симбол заједништва, креативности и иновативности коју су нам Винчанци оставили у наслеђе“, истакла је Бојана Вишекруна, саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и науку.

Вишекруна додаје да ће, од овог догађаја, рециклиране фигуре „Видовданке“ бити и у сталној понуди сувенирнице Народног музеја у Београду.Поред присуству топљењу метала уживо, посетиоци су уживали у богатом програму који је овим поводом организован – перформерима са ватром, разним активацијама и ДЈ наступу Дада Селекте.