VIŠE OD 50 DELATNOSTI: Šta proizvode kreativne industrije?

Prethodno smo govorili kako se klasifikuju kreativne industrije i kako njihove karakteristike ukazuju na veliku raznovrsnost industrija, odnosno delatnosti koje ovom sektoru pripadaju. Međutim, specifičnost i sve veći značaj ovog sektora u stimulisanju rasta i razvoja zemlje ukazuju na potrebu definisanja mera ekonomske politika kojima bi se podstakao razvoj i samog sektora.

Sektor kreativnih industrija se od ostalih sektora razlikuje na osnovu četiri aspekta:

1. output odnosno proizvod ovih industrija,
2. karakteristike preduzeća koja su u ovim industrijama zastupljena, kao i
3. karakteristike njihovog poslovanja, i
4. zaposlenost

Tekst je odlomak iz Izveštaja Ekonomskog fakultetaAnaliza ekonomskih efekata sektora kreativnih industrija na ekonomiju Srbije. Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.

Ključna je interakcija između pružaoca i korisnika usluge

Proizvodi kreativnih industrija se po više svojih karakteristika razlikuju od proizvoda ostalih sektora. Konkretnije, reč je o proizvodima čiji se kvalitet utvrđuje nakon konzumiranja (tzv. experience proizvodi). Tako, kod nekih proizvoda kreativnih industrija, kao što su festivali, izložbe ili tematski restorani, ključna je direktna interakcija između pružaoca i korisnika usluge.

Značaj kreativnih industrija proizilazi iz toga što ove industrije proizvode, kako privatna, tako i javna dobra. Za razliku od proizvoda kreativnih industrija koji imaju karakteristike privatnih dobara, što podrazumeva da se ponuda i tražnja za njima sučeljavaju na tržištu, neki od proizvoda kreativnih industrija se smatraju javnim dobrima, pri čemu je neophodno formalizovati ih u proizvode kojima je moguće trgovati, kao što su kompakt diskovi ili knjige pozitivni efekti se odnose na značaj koji proizvodi kulturnih industrija imaju za nacionalni i lokalni identitet, važnost kulturne raznolikosti

Kreativne industrije i ko u njima proizvodi?

Sektor kreativnih industrija je specifičan i u pogledu preduzeća koja u njemu posluju. Dominantan tip preduzeća koja posluju u sektoru kreativnih industrija jesu mala i srednja preduzeća. Konkretnije, najčešće su u pitanju mala preduzeća koja zapošljavaju do deset, obično visokokvalifikovanih radnika, pri čemu su mnogi od njih samozaposleni, ne rade puno radno vreme i/ili su zaposleni na osnovu privremenih ugovora

Iako su u sektoru kreativnih industrija dominantno prisutna mala i srednja preduzeća, u određenim delatnostima kao što su mediji, izdavaštvo, proizvodnja i distribucija audio-vizuelnih proizvoda, prisutna su velika preduzeća koja često imaju transnacionalni karakter.

Specifičnost sektora kreativnih industrija ogleda se i u radnoj snazi koja je u ovom sektoru zaposlena. Termin „kreativni radnik“ dobija na značaju poslednjih godina, podrazumevajući osobu čije se zanimanje zasniva na kreativnosti kao značajnom inputu. Ovaj termin se može posmatrati iz užeg i šireg ugla. U užem smislu, termin kreativni radnik se odnosi na zasposlene koji se bave kreativnim zanimanjima u kreativnim industrijama. U širem smislu, grupi kreativnih radnika pored prethodno navedenih pripadaju i zaposleni koji se bave kreativnim zanimanjima u ostalim industrijama.

Kreativne industrije menjaju imidž grada i države

Pots i Kaningem (Potts and Cunningham, 2008) ističu, kreativne industrije značajno stimulišu rast ostalih sektora. Pored toga, ovaj sektor je otvoreniji za saradnju sa ostalim sektorima. Fleksibilnost kreativnih industrija, uspostavljanje međusobnih veza i važnost povezivanja sa ostalim sektorima proističu iz specifičnosti preduzeća koja posluju u ovom sektoru.

Kreativne industrije imaju sposobnost da izmene imidž grada ili države, čineći ih atraktivnijim za preduzeća iz ostalih sektora.

Iskustva iz različitih zemalja su pokazala da kulturni i kreativni događaji imaju sposobnost da ojačaju lokalni identitet, povećaju atraktivnost grada za turiste, investitore, poslovanje, čime je moguće ostvariti dugoročne efekte na razvoj.