Креативна економија – ефекти и развој креативних индустрија

Категорије: Иновације, УметностОбјављено: 30.11.2021.0,2 мин за читање
Аутор: Serbia Creates
ПОДЕЛИ

Истраживања спроведена у више земаља показала су да су креативне индустрије врло значајан економски сектор, односно да је њихов допринос у креирању БДП-а и БДВ-а (креативна економија), затим у извозу и запослености, и да је упоредив с доприносом који остварују сектори за које се традиционално сматра да имају позитиван утицај на економску активност, као што је пољопривреда.

У литератури се истичу четири начина на које креативне индустрије, и креативна економија, утичу на целокупну привреду:

  1. ПРИМАРНИ директан допринос привреди, најчешће у смислу запослености, креирања бруто домаћег производа, додате вредности, извоза…
  2. СЕКУНДАРНИ – мерљив утицај који се тиче стимулисања активности осталих сектора посредством активности у сектору креативних индустрија, преко преливања између сектора
  3. ТЕРЦИЈАРНИ – директан, али теже мерљив допринос креативних индустрија који проистиче из иновација које настају у овом сектору
  4. КВАРТАРНИ – индиректан и тешко мерљив имајући у виду да се односи на допринос креативних индустрија побољшању услова живота, образовању, културном идентитету и остваривању ширих друштвених циљева

Текст је одломак из извештаја Економског факултета Анализа економских ефеката сектора креативних индустрија на економију Србије. Комплетан извештај можете пронаћи ОВДЕ.

Креативна економија; креативност

Креативна економија као покретач земаља у транзицији

Креативне индустрије се могу сматрати покретачима економског напретка, те се у последње две деценије повећало интересовање за мерење доприноса креативне индустрије националним привредама, што је резултирало бројним студијама које за циљ имају разматрање величине, перформанси и конкурентности креативних индустрија различитих земаља, праћена поређењем између различитих сектора, као и између различитих земаља, на основу чега се пружају препоруке за вођење економске политике које су засноване на чврстим квантитативним доказима

Када су у питању земље у транзицији, како UNCTAD (2010) наводи, различите економске и културне околности у овим земљама отежавају генерализовање закључка о стању креативних индустрија у њима. Многе културне организације, као што су позоришта, галерије, књижевни издавачи итд. које су биле финансиране од стране државе су морале да се прилагоде приватном тржишту, при чему неке од њих нису успеле да превазиђу овај процес транзиције.

Креативност

Увидећи све већи значај који креативна економија има, временом све више земаља у транзицији Југоисточне Европе заузима проактиван приступ унапређењу културне и креативне индустрије у својим развојним циљевима.

Шта урадити како би се утицај креативних индустрија повећао и побољшао?

Имајући у виду да креативне индустрије карактерише динамичност, проактивност, флексибилност, умрежавање, интерактивност итд, политички оквир који се на њих односи треба, како UNCTAD (2010) наводи, да буде мултидисциплинаран, позивајући на интегрисане, свеобухватне мере економске политике које захтевају активности на нивоу различитих министарстава.

Институционални механизми и добро дефинисан регулаторни оквир, као и развој адекватне инфраструктуре и изградња капацитета неопходни су како би се мере економске и социјалне политике, као и оне које се односе на културу и технологију, водиле синхронизовано и како би једна другој пружале подршку.

Коме упутити подршку? И какву?

Предузећима која послују у овом сектору потребно је обезбедити како директну, тако и индиректну подршку.

Креативност

Директна подршка се односи на обезбеђивање олакшаног приступа финансијским средствима, с обзиром да се предузећа која послују у овом сектору често сусрећу са ограничењима на финансијском тржишту, затим на питања опорезивања, пореских олакшица, социјалног осигурања, закључивање билатералних споразума, развој тржишта како домаћег, тако и иностраног, олакшавање трговине, итд.

Индиректна подршка подразумева олакшан приступ програмима за истраживање, иновације и креативност, организовање обука, формирање професионалних удружења, промовисање креативних кластера у циљу подстицања сарадње, иновација и веза, итд. У том смислу, развој и финансирање послова малих и средњих предузећа је од посебне важности с обзиром да су она доминантно присутна у овим индустијама.

Photoshop цртање

Даље, успостављање интензивнијих веза са универзитетом резултирало би образовањем одговарајућег кадра, његовом стручном усавршавању и развоју пословних вештина које би допринеле развоју овог сектора – самим тим, креативна економија јача.

Битну улогу за напредак сектора креативних индустрија има свест о важности ауторских права и законодавства које је са тим повезано, те је у домену заштите права интелектуалне својине неопходна њихова адекватна примена али и проширивања њиховог опсега.