Srbija, mesto gde je rođena civilizacija – mit ili istina?

Kategorije: DoživljajiObjavljeno: 16.01.2023.Tags: , 0,3 min za čitanje
PODELI

Najpoznatiji istorijski podkast na svetu ”The Rest Is History” koji ima više od 52 miliona slušalaca širom sveta snimio je epizodu o manje poznatoj priči o Srbiji – vinčanskoj kulturi.

https://www.youtube.com/watch?v=lzeoobEwnYo

Vinčanska kultura – prvo moderno doba 

Vinčanska kultura termin je koji obuhvata period kasnog kamenog doba (5300 – 4500. godine pre n.e.) tokom kojeg se dogodio, do tada, nezabeležen eksplozivan rast kreativnosti, tehnološkog napretka i rasta populacije na površini koja danas obuhvata celokupnu teritoriju Srbije, delove Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore.

Antropomorfna figurina, remek delo vinčanske kulture isklesano u mermeru, još jedan je od dokaza da je svaki aspekt života u Vinči duboko bio prožet estetikom.

Vinčanska kultura ime je dobila po naselju u Beogradu, na kom je je profesor Miloje Vasić 1908. godine pronašao prve dokaze ove izuzetne kulture. Ubrzo potom, Vinča je na svetskom nivou prepoznata kao jedna od najznačajnijih arheoloških kultura i neizostavna karika u razvoju modernog društva. Jedan od ključnih preduslova za to bilo je stalno naseljavanje ljudi i formiranje zajednica – revolucionarni čin koji je promenio razvojni tok civilizacije.

Iskopavanje praistorijskog naselja, 1908. godina

Prapočetak industrijske revolucije i prvo topljenje metala na svetu

Prvo topljenje metala u svetu dogodilo se u Vinči. Izlivanjem nekoliko kapi metala u vatri, Vinčanci pokreću revolucionarnu bujicu koja zauvek menja tok civilizacije. Stalna potraga za važnim sirovinama i eksperimentisanje, vremenom su doveli do organizovanog rudarenja i distribucije kvalitetnog kremena, sedimentnih i tvrdih stena, mineralnih boja (rude cinabarit, azurit, malahit) neophodnih za oslikavanje tela, tkanina, keramike, zidova kuća, pa čak i do najvažnijeg otkrića u istoriji neolitske Vinče – prvog topljenja metala.

Najstariji korišćeni metal u Evropi, sa vinčanskim rudnicima poput Rudne glave i metalurškim centrima poput Pločnika i Belovoda, uveo je ovu praistorijsku zajednicu u prvo moderno doba. Ovaj čin predstavlja prapočetak industrijske revolucije i pokazuje svu inovativnost i genijalnost vinčanske kulture.

Tajne glinenih tablica iz Tartarije

Početkom šezdesetih godina prošlog veka arheološku zajednicu sveta obletela je svojevrsna senzacija. Vest je stigla iz Rumunije. Kod seoceta Tartarija na obali reke Mureš, pronađene su tri glinene, napukle tablice sa zagonetnim znacima teksta ispisanog vinčanskim pismom.

Tajanstvene tablice iz Tartarije

Iako do sada nije utvrđeno da li ove tablice zaista predstavljaju vinčansko pismo i prvi pisani trag u istoriji čovečanstva, istoričari podkasta ”The Rest Is History” složili su se da je neosporna misterija koju je vinčanska kultura ostavila za sobom, kao i da je i te kako značajna za modernu civilizaciju i vredna pomena.

Memorija tla: šetnja stazama na kojima je rođena civilizacija

Novi kapitalni rekonstrukcije Arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči, koji realizuje Vlade Republike Srbije, uz pokroviteljstvo Ambasade Sjedinjenih Američkih Država kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine, omogućiće da Vinča zasluženo postane svetski istraživački centar za neolit.

Novi izgled nalazišta zasnovan je na konceptu memorije tla, zbog čega će svi objekti na arheološkom nalazištu Vinča Belo Brdo biti odignuti od tla kako bi se sačuvala originalna topografija i pejzaž.