Србија, место где је рођена цивилизација – мит или истина?

Најпознатији историјски подкаст на свету ”The Rest Is History” који има више од 52 милиона слушалаца широм света снимио је епизоду о мање познатој причи о Србији – винчанској култури.

https://www.youtube.com/watch?v=lzeoobEwnYo

Винчанска култура – прво модерно доба 

Винчанска култура термин је који обухвата период касног каменог доба (5300 – 4500. године пре н.е.) током којег се догодио, до тада, незабележен експлозиван раст креативности, технолошког напретка и раста популације на површини која данас обухвата целокупну територију Србије, делове Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе.

Антропоморфна фигурина, ремек дело винчанске културе исклесано у мермеру, још један је од доказа да је сваки аспект живота у Винчи дубоко био прожет естетиком.

Винчанска култура име је добила по насељу у Београду, на ком је је професор Милоје Васић 1908. године пронашао прве доказе ове изузетне културе. Убрзо потом, Винча је на светском нивоу препозната као једна од најзначајнијих археолошких култура и неизоставна карика у развоју модерног друштва. Један од кључних предуслова за то било је стално насељавање људи и формирање заједница – револуционарни чин који је променио развојни ток цивилизације.

Ископавање праисторијског насеља, 1908. година

Прапочетак индустријске револуције и прво топљење метала на свету

Прво топљење метала у свету догодило се у Винчи. Изливањем неколико капи метала у ватри, Винчанци покрећу револуционарну бујицу која заувек мења ток цивилизације. Стална потрага за важним сировинама и експериментисање, временом су довели до организованог рударења и дистрибуције квалитетног кремена, седиментних и тврдих стена, минералних боја (руде цинабарит, азурит, малахит) неопходних за осликавање тела, тканина, керамике, зидова кућа, па чак и до најважнијег открића у историји неолитске Винче – првог топљења метала.

Најстарији коришћени метал у Европи, са винчанским рудницима попут Рудне главе и металуршким центрима попут Плочника и Беловода, увео је ову праисторијску заједницу у прво модерно доба. Овај чин представља прапочетак индустријске револуције и показује сву иновативност и генијалност винчанске културе.

Тајне глинених таблица из Тартарије

Почетком шездесетих година прошлог века археолошку заједницу света облетела је својеврсна сензација. Вест је стигла из Румуније. Код сеоцета Тартарија на обали реке Муреш, пронађене су три глинене, напукле таблице са загонетним знацима текста исписаног винчанским писмом.

Тајанствене таблице из Тартарије

Иако до сада није утврђено да ли ове таблице заиста представљају винчанско писмо и први писани траг у историји човечанства, историчари подкаста ”The Rest Is History” сложили су се да је неоспорна мистерија коју је винчанска култура оставила за собом, као и да је и те како значајна за модерну цивилизацију и вредна помена.

Меморија тла: шетња стазама на којима је рођена цивилизација

Нови капитални реконструкције Археолошког локалитета Бело брдо у Винчи, који реализује Владе Републике Србије, уз покровитељство Амбасаде Сједињених Америчких Држава кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине, омогућиће да Винча заслужено постане светски истраживачки центар за неолит.

Нови изглед налазишта заснован је на концепту меморије тла, због чега ће сви објекти на археолошком налазишту Винча Бело Брдо бити одигнути од тла како би се сачувала оригинална топографија и пејзаж.