Kreativna ekonomija – efekti i razvoj kreativnih industrija

Kategorije: Inovacije, UmetnostObjavljeno: 30.11.2021.Tags: , , , , 0.2 min za čitanje
PODELI

Istraživanja sprovedena u više zemalja pokazala su da su kreativne industrije vrlo značajan ekonomski sektor, odnosno da je njihov doprinos u kreiranju BDP-a i BDV-a (kreativna ekonomija), zatim u izvozu i zaposlenosti, i da je uporediv s doprinosom koji ostvaruju sektori za koje se tradicionalno smatra da imaju pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost, kao što je poljoprivreda.

U literaturi se ističu četiri načina na koje kreativne industrije, i kreativna ekonomija, utiču na celokupnu privredu:

  1. PRIMARNIdirektan doprinos privredi, najčešće u smislu zaposlenosti, kreiranja bruto domaćeg proizvoda, dodate vrednosti, izvoza…
  2. SEKUNDARNI– merljiv uticaj koji se tiče stimulisanja aktivnosti ostalih sektora posredstvom aktivnosti u sektoru kreativnih industrija, preko prelivanja između sektora
  3. TERCIJARNI– direktan, ali teže merljiv doprinos kreativnih industrija koji proističe iz inovacija koje nastaju u ovom sektoru
  4. KVARTARNI– indirektan i teško merljiv imajući u vidu da se odnosi na doprinos kreativnih industrija poboljšanju uslova života, obrazovanju, kulturnom identitetu i ostvarivanju širih društvenih ciljeva

Tekst je odlomak iz izveštaja Ekonomskog fakulteta Analiza ekonomskih efekata sektora kreativnih industrija na ekonomiju Srbije. Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.

Kreativna ekonomija; kreativnost

Kreativna ekonomija kao pokretač zemalja u tranziciji

Kreativne industrije se mogu smatrati pokretačima ekonomskog napretka, te se u poslednje dve decenije povećalo interesovanje za merenje doprinosa kreativne industrije nacionalnim privredama, što je rezultiralo brojnim studijama koje za cilj imaju razmatranje veličine, performansi i konkurentnosti kreativnih industrija različitih zemalja, praćena poređenjem između različitih sektora, kao i između različitih zemalja, na osnovu čega se pružaju preporuke za vođenje ekonomske politike koje su zasnovane na čvrstim kvantitativnim dokazima

Kada su u pitanju zemlje u tranziciji, kako UNCTAD (2010) navodi, različite ekonomske i kulturne okolnosti u ovim zemljama otežavaju generalizovanje zaključka o stanju kreativnih industrija u njima. Mnoge kulturne organizacije, kao što su pozorišta, galerije, književni izdavači itd. koje su bile finansirane od strane države su morale da se prilagode privatnom tržištu, pri čemu neke od njih nisu uspele da prevaziđu ovaj proces tranzicije.

Kreativnost

Uvideći sve veći značaj koji kreativna ekonomija ima, vremenom sve više zemalja u tranziciji Jugoistočne Evrope zauzima proaktivan pristup unapređenju kulturne i kreativne industrije u svojim razvojnim ciljevima.

Šta uraditi kako bi se uticaj kreativnih industrija povećao i poboljšao?

Imajući u vidu da kreativne industrije karakteriše dinamičnost, proaktivnost, fleksibilnost, umrežavanje, interaktivnost itd, politički okvir koji se na njih odnosi treba, kako UNCTAD (2010) navodi, da bude multidisciplinaran, pozivajući na integrisane, sveobuhvatne mere ekonomske politike koje zahtevaju aktivnosti na nivou različitih ministarstava.

Institucionalni mehanizmi i dobro definisan regulatorni okvir, kao i razvoj adekvatne infrastrukture i izgradnja kapaciteta neophodni su kako bi se mere ekonomske i socijalne politike, kao i one koje se odnose na kulturu i tehnologiju, vodile sinhronizovano i kako bi jedna drugoj pružale podršku.

Kome uputiti podršku? I kakvu?

Preduzećima koja posluju u ovom sektoru potrebno je obezbediti kako direktnu, tako i indirektnu podršku.

Kreativnost

Direktna podrška se odnosi na obezbeđivanje olakšanog pristupa finansijskim sredstvima, s obzirom da se preduzeća koja posluju u ovom sektoru često susreću sa ograničenjima na finansijskom tržištu, zatim na pitanja oporezivanja, poreskih olakšica, socijalnog osiguranja, zaključivanje bilateralnih sporazuma, razvoj tržišta kako domaćeg, tako i inostranog, olakšavanje trgovine, itd.

Indirektna podrška podrazumeva olakšan pristup programima za istraživanje, inovacije i kreativnost, organizovanje obuka, formiranje profesionalnih udruženja, promovisanje kreativnih klastera u cilju podsticanja saradnje, inovacija i veza, itd. U tom smislu, razvoj i finansiranje poslova malih i srednjih preduzeća je od posebne važnosti s obzirom da su ona dominantno prisutna u ovim industijama.

Photoshop crtanje

Dalje, uspostavljanje intenzivnijih veza sa univerzitetom rezultiralo bi obrazovanjem odgovarajućeg kadra, njegovom stručnom usavršavanju i razvoju poslovnih veština koje bi doprinele razvoju ovog sektora – samim tim, kreativna ekonomija jača.

Bitnu ulogu za napredak sektora kreativnih industrija ima svest o važnosti autorskih prava i zakonodavstva koje je sa tim povezano, te je u domenu zaštite prava intelektualne svojine neophodna njihova adekvatna primena ali i proširivanja njihovog opsega.