Најцитиранија српска научница прави револуцију у медицини

Прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије инжењерства Сједињених Америчких Држава је Гордана Вуњак Новаковић.

Др Гордана Вуњак Новаковић је професор биомедицинског инжењерства и медицинских наука на чувеној Колумбији у Њујорку и најцитиранија српска научница икада.

Професорка Гордана је међу првима у свету према индексу цитираности и он износи 116, док је поређења ради индекс цитираности Стивена Хокинга 118. Са својим тимом научника са Универзитета у Колумбији направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо.

Такође, чланица је и Европске академије, САНУ, Националне академије технике, Националне медицинске академије, као и Националне академије иноватора.

Др Гордана Вуњак Новаковић активна је у биоинжењерству и хемијско инжењерство и то захваљујући великом доприносу култивацији ткива за примену у регенеративној медицини. Процена таквих доприноса се базира на њиховом утицају на ширу област науке, инжењерства и медицине, а углавном се мери бројем цитата.

Иза себе има више од 100 истраживачких пројеката и 44 патента. Дипломирала је 1972. године, магистрирала 1975. године, а докторирала 1980. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Била је редовна професорка на Катедри за хемијско инжењерство све до 1993. године.

“Професор Драгољуб Вуковић, који ми је био ментор и који ме је „отерао“ у Америку да учим биоинжењерство увек ми је говорио: „Једино ти рад нико не може узети.“ И био је у праву. Ја верујем у рад, који, ако заиста волите свој посао, није ни терет ни жртва, него природно стање. Пуно сам научила на мом технолошком факултету, наставила сам да учим, и тако ће бити све док сам активна,”- рекла је ова истакнута научница.

Своју државу никада није заборавила, а у родни Београд долази често иако живи далеко. Оно што посебно издваја јесте мисао да Србија свету има да понуди једну ствар и то веома важну, а то је таленат.

Професорка Гордана живи у Њујорку, а увек је истицала то да је све колеге знају као Српкињу и да на зиду канцеларије има велику панораму Београда, а у својој лабораторији увек има по неког српског студента.

Научница је удата за успешног архитекту по имену Бранко, а из те љубави добили су и сина Сташу, који је лекар. Познато је да су јој се и отац и брат бавили хемијским инжењерством. У Бостон је дошла 1986. године као “Фулбрајтов” стипендиста и млад професор Технолошког факултета. Касније током времена почела је да сарађује са Бобом Лангером, оцем инжењерства ткива и то је била прекретница у њеној каријери.

Текст: Србија данас