Ана Илић о наступу на ЕКСПО 2020: Праисторијски човек у гејминг индустрији

На светским исложбама ЕКСПО промовисани су Ајфелова кула, Атомијум из Брисела, њујоршки Кип слободе… То су онако амплитуде из историјских презентација, а како ће се Србија и са чим представити? О томе говори Ана Илић, виша саветница председнице Владе Републике Србије за креативне индустрије и туризам, и заменица генералне комсерке Србије за наступ на „ЕКСПО 2020 Дубаи„.

Првог октобра отворена је највећа манифестација у историји човечанства, а наредних шест месеци, Дубаи ће бити центар света у којем је Србија дочекана као велики пријатељ и партнер. Имамо свој специјално изграђени Павиљон од 2.000 квадрата и веома богат уметнички, забавни и бизнис програм са више од 150 различитих догађаја.

Представићемо због чега је Београд за један од пет најкреативнијих градова света, због чега су организатори Експо-а Србију препознали као лидера у области креативних индустрија и иновација, и због чега нас називају „Силицијумском долином Балкана“.

Ана Илић: На позорници велики уметници, музичари светског ранга

У креативном делу доминираће наши уметници, већ препознати на глобалној сцени: Слободан Тркуља и Балканополис, Горан Бреговић, Стефан Миленковић у пројекту који реализује са Др Нелетом Карајлићем, музичари светског ранга: Ненад Василић, Лена Ковачевић, Александра Денда, бендови EYOT и NAKED, глумица Јелена Гавриловић, кореограф и балетски уметник Игор Пастор, Петар Марић, као осмоструки светски шампион електричне хармонике, дечја плесна група која је светски првак у формацијама и многи други. Све то уз подршку два храма културе – Народног музеја и Народног позоришта у Београду.

Значајно место у представљању Србије заузима Винчанска култура. Зашто баш она? За оне који не познају баш Винчанску културу – зашто би она била занимљива баш на Експо-у?

Револуционарна Винчанска култура била је центар идеја и стваралаштва пре 7.000 година. Изродила је бројне иновације које су утицале на развој комплетног човечанства – прво тољење метала на свету, најранију производњу керамике, прве градове, двоспратне грађевине и невероватне примере мобилности, комуникација, развоја пољопривреде, трговине, производњу боја. И све то 3.500 година пре египатских пирамида. Винчанска култура представља Експо неолитског доба.

„Инспирасни прошлошћу креирамо будућност“ назив је нашег представљања на светској изложби. Ана Илић, да ли је наслов у складу са презетнтацијом и наших стартапова, уметника, иноватора, а иза свега винчанска прошлост?

Управо тако. Као што су Винчанци покренули прву технолошку револуцију у свету – топљењем метала . или као што су Тесла, Пупин и Миланковић променили човечанство, тако ћемо и ми искористити прилику и показати да наши савремени научници, иноватори нимало не заостају, већ да су равноправни учесници на глобалној сцени.

Да својим бриљнтним умовима фасцинирају свет иновацијама, за које чира јавност у Србији често, нажалост, не зна довољно. На пример, пројекат Дигитално село ће показати због чега је Србија центар изврсности. Ово је прилика да додатно представимо свету наше иноваторе и да разбијемо мит да једна мала Србија не може да парира великим земљама. И те како имамо чиме да се поносимо.

Ајфелова кула, Heinz кечап, покретне степенице били су представљени управо на ЕКСПО манифестацијама. Ко зна да ли ће можда нешто епохално бити приказано, а ми ћемо можда само да прођемо поред тог штанда. Или нећемо да прођемо?

Нешто епохално, веровали или не, доћи ће управо из Србије и мислимо да је у питању иновација која ће засигурно задивити свет!

Први пут показаћемо свету потпуно револуционарни пројекат, који је резултат помало неочекиване сарадње наше научнице Софије Стефановић са домаћим стручњацима светског ранга у гејмин индустрији. Уз помоћ врхунске metahuman интелигенције, „оживећемо“ у виртуелном свету човека који је пре 10.000 година живео у Лепенском виру, а моћи ћемо са њим чак и да комуницирамо. Како, сазнаћете на Expo 2020 Dubai.

Ана Илић, која је уједно и вођа тима националне платформе Србија Ствара, за магазин Недељник, разговарала је са замеником главног и одговорног уредника, Бранком Росићем.