Сања Керкез нова је креативна амбасадорка платформе Србија Ствара

Sanja Kerkez, sopran, prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu, novi je kreativnu ambassador nacionalne platforme Srbija Stvara.

 

Upisala je muzičku Akademiju u Sarajevu, u klasi prof. Blanke Kurpijel. Tokom dvogodišnjih studija u Sarajevu postaje član Sarajevske opere, a zatim prelazi u Beograd, gde završava muzičku akademiju u klasi profesorke Biserke Cvejić. Nakon završenih studija, dobija angažman u beogradskoj Operi, sa ulogom u Mozartovoj operi „Direktor pozorišta“. Ubrzo za tim, dobija uloge, kao što su Adela u „Slepom mišu“, Rosina u „Seviljskom berberinu“…

 

Dobitnica je dve godišnje nagrade Narodnog pozorišta za umetničko ostvarenje, kao i Nagrade Narodnog pozorišta za najbolje individualno premijerno umetničko ostvarenje u okviru repertoara Narodnog pozorišta. Od 2002. radi sa gospođom Oliverom Miljković.

 

Kao gost nastupa u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Grčkoj, Hrvatskoj, Norveškoj, Japanu, Kini  i Francuskoj.

 

• • Šta za Vas znači biti deo platforme Srbija Stvara i naš kreativni  ambasador?

 

 

Velika je to čast iz koje proizilazi i velika odgovornost. Prvenstveno da dalje radim i usavršavam se i kao umetnik i kao ličnost. Hvala na ukazanom poverenju.

 

• • Kako se, po Vašem mišljenju, postaje uzor?

 

 

Radom na prvom mestu, a potom samokritičnošću, samosvesnošću, samopouzdanjem, samopoštovanjem, a kada stanete na tu poziciju koja se zove UZOR, mnogo je važno ostati  svestan da si običan čovek kao i drugi.  Ako nema toga, onda nisam sigurna koliko možete biti uzor bilo kome. Ako ste tada sami sebi dovoljni, to se onda već drugačije zove.

 

Ova profesija pruža divne mogućnosti, da upoznate svet bez granica, da stičete prijateljstva širom sveta. Umetnost je moćna, ona povezuje, na nju teško utiču dnevna dešavanja. Ona oplemenjuje i usrećuje ljude, zato je poziv umetnika divan, jer preko svog dara on oseća sreću koju umetnost pruža i to prenosi na publiku. Kada je dosledan u tome, umetnik ne postaje samo uzor, već i inspiracija.

 

• • Kako vidite domaću opersku scenu? Gde vidite prostor za poboljšanje?

 

 

Operska umetnost u Srbiji ima veliku tradiciju. Kroz našu opersku istoriju prošla su i ostavila neizbrisiv trag velika imena, koja su imala karijeru i u našoj zemlji i u inostranstvu. Mi smo zemlja koja ima velike talente. Velika mi je želja da ti talenti nakon završenih studija imaju priliku da pevaju u našoj sredini, da ne odlaze. Mi smo malo tržište, samo dve operske kuće, i ja svakako razumem potrebu, posebno mladih, umetnika da rade u celom svetu i to je sasvim normalno, ali da razlog njihovog odlaska ne bude nemogućnost pevanja na našim operskim scenama. Mišljenja sam da bi prostora za mlade umetnike moralo da bude. U velikim operskom kućama u svetu, to je regulisano audicijama, pa ne vidim razlog zašto to ne bi bilo i kod nas. Takođe vrlo važna stvar je prisustvo operske umetnosti u medijima, što moram priznati nama nije jača strana.

 

• • Da li je opera zaista elitistička umetnost? Šta to uopšte znači?

 

 

Njeno van vremensko trajanje je postavlja u poziciju elitističke umetnosti, ali to ne znači da ona ne može dopreti do svačijeg srca. Ne bi je trebalo zatvoriti samo u pozorište i ne pružiti joj šansu da se kroz medije dopadne još nekome.

• • Da li se radije vraćate operama koje ste već pevali, ili uživate u izazovu novih likova? Šta iz sopranskog faha mislite da nedostaje vašem portfoliju?

 

 

Spadam u umetnike koji uvek usavršavaju stari repertoar i uvek učim nešto novo. Meni zadovoljstvo predstavlja i jedno i drugo. Mnogo je literature koju želim da naučim i na sceni realizujem. Jedna od takvih uloga jeste Madame Butterfly, ali tu su i Lady Magbet i Turandot.

 

• • Šta Vas privuče novom projektu?

 

 

Uvek me privuče osećaj…

 

• • Kako bi izgledao svet bez muzike?  Po vašem mišljenju, šta je najvažnije za dobru interpretaciju?

 

 

Nisam u stanju da zamislim svet bez muzike, a mislim ni drugi, bar većina….. Ne mora to biti samo klasična muzika, nego i drugi žanrovi. Muzika unosi raspoloženje u naše živote, pruža radost, utehu, rađa setu, melanholiju. Širok spektar osećanja, a čoveku je to neophodno….

 

Interpretacija je nesto po čemu se razlikuju umetnici. Svako ima svoj doživljaj uloge. Da bi bio dobar intepretator jedne operske uloge moraš pre svega da imaš savladanu vokalnu tehniku i da ti ona služi u interpretaciji teksta koji tumačiš.

 

• • Po Vašem mišljenju šta je sve posao umetnika koji je uspeo da napravi međunarodnu karijeru?

 

 

Dok god ste na sceni, posao nikada ne prestaje! Kontinuirano se radi na sebi. Kad prodjete put afirmacije, savladavanja repertoara, realizacije sebe kao umetnika na raznim scenama, osetite potrebu i da pomognete drugima i podelite sa njima svoja iskustva. U svetu postajete ogledalo svoje umetnosti kod kuće, a taj odraz treba radom i kvalitetom stalno polirati.

 

• • Omiljeni nastup i omiljena arija?

 

 

Nije baš jednostavno izdvojiti omiljeni nastup, jer na svakom dajem svoj maksimum, ali postoje interesantne okolnosti. Zauvek ću pamtiti gostovanja na Istoku. Mislim na Japan i Kinu, prvenstveno. Sećam se jednog  novogodišnjeg koncerta u Japanu, na kom su učestvovali solisti iz celog sveta. Publika je koncert pozdravila višeminutnim ovacijama, ali nakon toga je usledilo davanje autograma koje je trajalo više od sat vremena. Nikada pre toga. nisam doživela nešto slično, ali sam u kasnijim iskustvima videla da je to za Istok normalno.

 

Prošle godine u Kini imala sam 30 koncerata u teatru X’ian, ali jedan koncert sam sa kolegom pevala na otvorenom. Pored operskog repertoara pevali smo jednu kinesku patriotsku pesmu. Na trgu je bilo oko 120.000 ljudi koji su snimali telefonima i pevali sa nama tu divnu i osećajnu pesmu. Tu emociju i snagu te pesme, nikada neću zaboraviti. To su za mene neobični nastupi. Ostali koji se dešavaju u teatrima i u redovnim okolnostima, probe muzičke, režijske, predstave, na to sam navikla.

 

Kad radim na nekoj ulozi ona je za mene u tom trenutku omiljena, tako da ne izdvajam uloge. Ali recimo da je Violeta Valeri, uloga koju najduze intepretiram, vec 20 god. Traviata, je jedna od najizvodjenijih i najomiljenijih opera na svim scenama sveta.

 

• • O čemu razgovaraju primadonna Sanja Kerkez i majka i supruga Sanja Kerkez?

 

 

Eh, o svemu i svačemu!  Šalim se. Kad pevam tad samo to radim, a kad sam sa porodicom posvećena sam njima. Važno je biti i živeti u trenutku u kom se nalazite i biti u onoj ulozi koju određuje trenutak i to ko je pored vas. Sa mužem sam supruga, sa kćerkom majka, a na poslu pevačica. Verujte, tada je sve lakše.