Milan Marić: Biti kreativni ambasador svoje zemlje doživljavam kao privilegiju i odgovornost

Kategorije: FilmObjavljeno: 17.09.2021.Tags: , , , 0.2 min za čitanje
PODELI

Milan Marić već je ostvario niz zapaženih uloga. Dovoljno je pomenuti film „Dovlatov“ (nagrađen Srebrnim medvedom u Belinu), ali ne treba zaboraviti ni uloge u serijama „Državni službenik„, „Jutro će promeniti sve“ i „Besa„, kao i mnoge koje je izneo na pozorišnim scenama.

U Sloveniji trenutno priprema predstavu „Te noći sam je video“ (koprodukcija Marićevog matičnog teatra – Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, Burg teatra iz Beča, Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora i Cankarjevog doma iz Ljubljane), a pred beogradskom publikom u sredu, 15. septembra, premijerno je prikazan film „Toma“ u kome je Marić izneo lik legendarnog Tome Zdravkovića.

Naš priznati mladi glumac nedavno je postao i kreativni ambasador naše nacionalne platforme, „Srbija stvara“ (Serbia Creates).

Milan Marić: Biti kreativni ambasador svoje zemlje doživljavam kao privilegiju i odgovornost

Biti kreativni ambasador Srbije sigurno je u mnogo čemu drugačije od svih uloga koje ste do sada izneli. Šta sebi postavljate u zadatak, u čemu je sve odgovornost?

Biti kreativni ambasador svoje zemlje doživljavam kao privilegiju, ali i više od toga kao obavezu i odgovornost da tom zvanju utkamo težinu, tako što ćemo beskompromisno raditi na tome da kulturnu scenu Srbije učinimo još širom, hrabrijom, provikativnijim, zanimljivijom. Da srpska kreativna scena prvenstveno obogati živote naših sugrađana, a posle toga da postane prepoznata i visoko rangirana na mapi evropske i svetske kulturne scene.

Šta nedostaje srpskoj sceni da bude hrabrija, zanimljivija, pa i konkurentnija na evropskoj i svetkoj mapi?

Nedostaje nam spremnosti na rizik, provokaciju u umetničkom smislu. Otvaranje za teme ili pristupe koji su drugačiji, novi, koji „zgražavaju“, uzbunjuju, podstiču promišljanje, rasprave, a da to bude željeno a ne incidentno. Nedostaje razumevanje da umetnost nije komercijalna kategorija, da joj cilj nije profit ni laka zabava, da umetnost stvara nematerijalne vrednosti, služi razvoju duha, uspostavljanju identiteta, povezivanju i komunikaciji sa svetom…

Milan Marić: Biti kreativni ambasador svoje zemlje doživljavam kao privilegiju i odgovornost

Očekuje vas beogradska premijera filma o Tomi Zdravkoviću, ali je film već imao susret s publikom. Na osnovu tih prvih reakcija kojima ste svedočili, kako sebi objašnjavate to što Tomine pesme nismo zaboravili, ali jesmo čak olako pogazili mogo toga dobrog iz te nekadašnje zemlje?

Mislim da je tajna Tomine neprolaznosti u univerzalnim temama kojima se bavio, a pre svega u njegovoj autentičnosti. Pevao je svoju istinu, ono što je zaista živeo i što je osećao. I da, kraj njegovog fizičkog života koincidira sa krajem velike Jugoslavije, zemlje koja ga je iznedrila i prepoznala, koja mu je omogućila da se, zahvaljujući svom talentu i posebnosti, sa margina društva vine u zvezde. Tomina muzika i dalje živi i kroz nju duh jednog vremena koga više nema.

Htele su vas do sada istorijske uloge, istorijske teme. Čime su vas te teme i uloge privlačile? Koliko ste i sami naučili o našem odnosu prema Principu, Đinđiću, Nemanjićima, Miloševićima..?

Imao sam sreću da kroz dosadašnji rad otkrivam i u neku ruku preživljavam razne epohe u našoj istoriji. Jedno od važnijih opažanja mi je svojevrsni raskorak, to što junake nekog doba zakasnelo razumemo. Što reformatore i prosvetitelje odbacimo, zločince proglasimo za heroje, a njihove kukavičke postupke za patriotske. Što u odsudnim trenucima ne prepoznamo i ne verujemo u ideju za bolje sutra, pa onda zakasnimo i propustimo prilike.

Milan Marić, Foto: Politika

Sa ove distance kad promislite, jeste li zbog nekog od tih projekata platili ipak visoku cenu?

Ne mislim da je bilo koja cena koju sam platio za svoj angažman u nekom umetničkom ili društvenom projektu previsoka. Ponekad je bila visoka, ali je moja unutrašnja potreba da se izrazim i vrednosno iskažem uvek bila veća.

Kako to da u Srbiji nije problem kad se kaže „Glumac, ‘ajde kaži nešto smešno“, ali uglavnom i često jeste problem kad glumac iznese stav koji nije po volji većine?

To polazi od shvatanja da je umetnost zabava, razbibriga, šoubiznis, da služi da opusti i razgali publiku. Ona to i čini, ponekad. Ali mnogo više od toga, umetnost je provokacija, zapitanost, traganje za istinom i suštinom, a to može biti bolno, pa čak i zastrašujuće i otuda otpor, kao kada vam se pred lice stavi ogledalo, a odraz nije onakav kakav ste zamišljali.

Tokom rada na seriji „Državni službenik“ izjavili ste da je posao tajnog agenta sličan glumačkom. Mislite li isto i sada?

Deo posla tajnog agenta je da bude neko drugi i da kao taj drugi ulazi u odnose i razvija ih, reaguje i dela, a da se onda po obavljenom zadatku vrati sebi i svom stvarnom životu. U tom smislu se može povući paralela.

Snima se mnogo u poslednje vreme u Srbiji. Šta Vama kao gledaocu nedostaje?

Puno se snima i to je odlično iz puno razloga. Voleo bih kao gledalac da vidim više domaćih autorskih filmova i igranog programa koji bi scenaristički i produkcijski mogao da parira Netflixu.

Najavljeno je da ćete igrati i Marka Kraljevića, pa čemu se nadate, kakvo otrežnjenje da nama donese taj film?

Tek smo počeli sa pripremama i još ne mogu do kraja precizno da odgovorim na vaše pitanje. Kroz lik Marka Kraljevića se nesumnjivo provlači mitsko nasleđe naše kulture, odnos prema vrlinama, junaštvu i herojstvu pojedinca i nas kao zajednice. Pokušaćemo filmom da damo doprinos razumevanju i tumačenju ovih pitanja.

Šta je za vas patriotizam?

Odgovornost, pre svega. Prema onima koji dolaze posle nas, kojima smo dužni da ostavimo društvo u kome ljudi žive dostojanstveno, ne hodaju pognutih glava, uživaju i slave različitost, ne dele se i ne mrze nikoga.

Čega danas više nedostaje smeha, zagrljaja ili poštovanja?

Najviše nam nedostaje empatija. A od ponuđenog, biram zagrljaje.

Izvor: Euronews Srbija